Ponovo Libera, ponovo Libera

Piše za Kosovo onlajn: Muharem Bazdulj, književnik i novinar

Često se s razlogom kaže da se balkanski narodi međusobno jako loše poznaju. Književnost je dobra paradigma. Pisac obično mora postati manja ili veća svetska zvezda da bi ga počeli prevoditi u susednim zemljama. Kod Rumuna je to slučaj sa Kartareskuom, kod Bugara s Gospodinovom, kod Albanaca sa Kadareom, kod Srba sa Albaharijem, primera radi. U skoro svim ovim slučajevima, prevodi na engleski, nemački ili francuski poslužili su kao „repetitor“. Ipak, srećom, navedeni pisci nisu jedini čiji prevodi postoje u međusobno susednim zemljama.

U toku je famozni Sajam knjiga u Beogradu. Statistike kažu da većina ljudi na Sajam ne dolazi sa spiskom željenih knjiga, nego dopuštaju slučaju da im neki naslov nametne. Navijam za to da se kao jedan od neočekivanih hitova ovog Sajma (po)javi roman albanskog pisca Stefana Čapalikua „Zatvoreno zbog odmora“. Knjigu je objavila renomirana beogradska izdavačku kuća „Klio“, a sa albanskog ju je preveo Danilo Brajović. Nekoliko godina ranije, ista izdavačka kuća objavila je roman istog pisca preveden perom istog prevodioca pod naslovom „Svako poludi na svoj način“. Prvi tiraž tog romana je rasprodat što pokazuje da interes naše čitalačke publike za Čapalikua postoji.

Uostalom, čak i relativno banalan i suštinski komercijalan „blurb“ njegovog novog romana jasno otkriva zašto bi on mogao biti interesantan našem čitaocu: „Na razmeđi Beograda, Tirane i Skadra, u jeku Drugog svetskog rata, odvija se drama nesrećnih ljubavi onih koji su čeznuli za srećnom budućnošću. Zatvoreno zbog odmora čvrsto nas obuzima i odvodi na drugu stranu, onu sa koje nikada nismo posmatrali istoriju. Ovo je priča o prošlosti sagledanoj očima gubitnika, o sudbinama ljudi prinuđenih da žive u sasvim pogrešnim kontekstima. Obuzeti grčevitim pokušajima rešavanja intimnih potresa, u vrtlogu onog najvećeg, kolektivnog, junaci različite etničke i religijske pripadnosti izjednačeni su u patnji i stradanju. Nemci, Srbi, Italijni i Albanci, u uzajamnim prožimanjima i dodirima, ovde nisu tretirani tek sa stanovišta istorijske odgovornosti. Oni su krivci u vlastitim životima, koji im neprestano izmiču kontroli. Rat briše razlike među ljudima, pokazujući da svi čeznu samo za jednim – ljubavlju“.

Inače, Čapaliku je rođen 1965. godine. Diplomirao je albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Tirani 1988, nakon čega je nastavio stručno usavršavanje u Italiji, Češkoj i Engleskoj, da bi doktorsku disertaciju odbranio 1996. Od 2005. godine istraživač je pri Centru za albanske studije i profesor estetike na Univerzitetu umetnosti u Tirani. Piše poeziju, prozu, drame i eseje koji su prevedeni na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, poljski, bugarski, srpski, makedonski i turski jezik. Pozorišni je i filmski reditelj. Za svoje drame, izvođene na nacionalnim i međunarodnim pozorišnim festivalima, osvojio je brojne nagrade i priznanja i proglašen najboljim albanskim dramskim piscem 1995, 2003, 2007, 2012. i 2016. godine.

Ali kad bih nekom trebao na brzinu objasniti zašto je Čapaliku dobar pisac, ne bih potencirao njegove romane. Da se pročita roman, ipak treba vremena. Stoga nam treba mnogo manji uzorak u vidu kratke priče. Naći ćemo taj uzorak u jednom hrvatskom elektronskom književnom časopisu.

Priča se zove „Libera“ i počinje ovako: „Dogodilo se to na početku 90-ih godina. Najmlađa prodavačica u najvećoj knjižari u gradu se zvala Liri (Sloboda). U to vrijeme Liri, kći došljaka, oficira s južnih krajeva zemlje, maturirala je i odmah dobila to radno mjesto koje kao da je bilo stvoreno za nju“.

Majstorski je ovde izvedena „lokalizacija“ koja je istovremeno i vrlo precizna i tehnički skoro univerzalistička. Ipak, već u drugom pasusu direktno se pominje Albanija, a odmah zatim i saznajemo da je Liri od svog ljubavnika, mladića deset godina starijeg od sebe, dobila nadimak Libera. Neko bi rekao da je neobično da nadimak bude duži od imena, da se ime sastoji od dva sloga, a nadimak od tri; Čapaliku se ne bavi time, on nam tek otkriva mladićev motiv za izbor baš tog nadimka. Njemu se, naime, jako dopadao film „Libera, amore mio“ u kojem su glavne uloge tumačili Klaudija Kardinale i Bekim Fehmiu.

Već ovaj spoj Klaudija Kardinale i Bekim Fehmiu je sentimentalni i poetički signal. Priča dalje ide svojim tokom, no senzibilnog čitaoca Čapaliku je svakako već „kupio“. Nakon te informacije, nadimak Libera postaje nezaboravan. A pisac koji svom junaku pripiše slabost spram Klaudije Kardinale i Bekima Fehmiua, ovde će svakako biti doživljen kao „naš“ pisac.