Reinkarnacija međunarodnog prava ‒ slučaj „Bukurešt”

Fudbaleri Rumunije i Kosova
Izvor: FS Rumunije

Ukrajinski rat je povratio fundamentalnu temu i dalje važećeg poretka: uloge i značaja međunarodnog prava i njegovih principa. Pomoć je došla sa neočekivane strane ‒ kolektivnog zapada koji upravo međunarodno pravo drži kao ključni argument u geopolitičkoj strategiji u ovom slučaju protiv Rusije, a koji je u eri unipolarizma ignorisao.

Rat u Ukrajini je svakako, tu više nema nikakvih dilema, otvorio pitanje novih globalnih odnosa sa tendencijom kreiranja novog poretka na multipolarnim osnovama. Da se nije desio, izostala bi sigurno tekuća dinamika u globalnim pomeranjima sa proširenjem BRIKS, sa promenama u Sahelu i frankofonskoj Africi, sa prekomponovanjem G20, sa novim vojnopolitičkim grupisanjima na Pacifiku, koja sa najnovijom spektakularnom posetom korejskog lidera Kim Džong Una Rusiji, a posle nedavnog Kemdejvidskog samita, SAD, Japan, Južna Koreja dobijaju tretman geopolitičkog hita kada je reč o globalnim pregrupisavanjima, itd. Naime ratom su definisana dva interesna globalna pola: globalni zapad i globalni jug. U toku je osvajanje uticaja i prostora. Važno je čini mi se da je globalni sukob zbog rušilačkih performansi glavnih rivala ipak uspostavio kakvu-takvu ravnotežu snaga i neku vrstu garancija da svetskog sukoba bez, jasno je, pobednika ipak neće biti. Sve ostalo je u igri sa takvom dinamikom da rasplet nije na vidiku.

Ovaj rat je, kako to inače u istoriji biva, osnažio ili pak otvorio i neka konkretna nerešena ili zaostala pitanja na koja se po pravilu u ratnim uslovima i podseća. U tom smislu Ukrajiniski rat je povratio fundamentalnu temu i dalje važećeg poretka: uloge i značaja međunarodnog prava i njegovih principa. Pomoć je došla sa neočekivane strane ‒ kolektivnog zapada koji upravo međunarodno pravo drži kao ključni argument u geopolitičkoj strategiji u ovom slučaju protiv Rusije, a koji je u eri unipolarizma ignorisao. Primer je naravno agresija na SRJ i pokušaj otimanja Kosova upravo mimo tog prava i njegovih principa. Rečeno je davno sa naše strane da će se to kad-tad vratiti, i vraća se u više dimenzija. U prvom redu to važi za osnaživanje poretka zasnovanog na Povelji OUN i principima međunarodnog prava (BRIKS Johanezburg, G20 Delhi, ASEAN Džakarta), nasuprot poretku zasnovanom na „pravilima” globalne manjine. Nadalje događaji u zapadnoj i centralnoj Africi vraćaju na scenu pitanja izvorne suverenosti naroda i njegovih država uz princip nemešanja i ravnopravnosti sa elementima borbe protiv neokolonijalnih tendencija. U toku su i druga geopolitička kretanja na kolektivnom jugu, ali ima tendencija i u okviru kolektivnog zapada (suverenizam, pozitivni nacionalizam, povratak tradiciji i korenima i sl.)

Najzad, ali upečatljivo i ilustrativno, poslednji događaji na utakmicama kvalifikacija između Rumunije i Kosova šalju poruku da ukrajinski rat ima i širi kontekst sa značenjem međunarodnog prava, osim onog što je tema dnevnih geopolitičkih i sl. analiza i komentara. Rumunski navijači su u raznim ranijim prilikama podržavali Srbiju na isti ili sličan način („Kosovo je Srbija”), ali zadnjim događajima je obznanjeno („Besarabija je Rununija”), doduše znamo odranije da je Rumunija principijelna oko Kosova i iz sopstvenih interesa neodricanja od prava na otetu Besarabiju 1938, takođe protivpravno. Otuda poruka od 12. septembra iz Bukurešta ima dublje značenje u aktuelnom konteksu i u pogledu principa međunarodnog prava. Naprosto Rumuni daju do znanja da se ne odriču svog, bez obzira na faktičko stanje, i da ne odustaju računajući na izmeljene i sl. okolnosti kakve u ovom smislu čini rat na aktuelnom prostoru sa krajnje neizvesnim ishodom. Ne treba zaboraviti ni Poljsku (Galicija) o čemu se samo šapuće i za sada spekuliše. Ali to nije tema za ovu priliku, već činjenica o dometu obnovljenog aktivnijeg prisustva i uticaja međunarodnog prava i njegovih principa.

U našem slučaju konkretno, to je već prepoznatljivo tako što jačanje argumenta međunarodnog prava i njegovih principa oko Ukrajine ipso facto jača glavni argument Srbije oko KiM po istom osnovu. Uostalom nepromenjen stav same Ukrajine oko Kosova najbolje svedoči. Već je vidljivo da u međunarodnoj komunikaciji, osim političkog ignorisanja, nema ozbiljnog osporavanja dometa međunarodnog prava i za slučaj Kosova. Uostalom to najbolje ilustruje činjenica kako većinska globalna scena gleda na pitanje KiM danas, naravno van globalnog zapada. Sve ovo ohrabruje i u potpunosti osnažuje da međunarodno pravo sa principom poštovanja suvereniteta i ter. integriteta sa Rezolucijom 1244 SB UN ostaje osnov naše borbe za Kosova i ter. integritet Srbije, valja podsetiti kao punopravne članice OUN u priznatim granicama sa Kosovom u njenom sastavu.

Piše: Diplomata u penziji dr Zoran Milivojević