Sve američke packe kosovskim Albancima: Kako je Aljbin Kurti postao deo problema

Od kraja rata 1999. pa do aktuelnog spiska upozorenja Aljbinu Kurtiju posle nedavnih događaja na severu Kosova, Amerikanci su s vremena na vreme preduzimali niz vaspitnih mera prema liderima kosovskih Albanaca, Rugovi, Tačiju, Haradinaju... Ali Aljbin Kurti, koji je u poslednjih nekoliko dana uspeo da Amerikance razbesni do mere da su mu zabranili sastanke sa zvaničnicima SAD, otkazali učešće kosovskih vojnika u manevrima NATO-a i obustavili lobiranje za dalja priznavanja kosovske nezavisnosti, na ratnoj je nozi sa Stejt departmentom još od 2013. godine.

Sredinom juna 1999. godine grupa muškaraca odevenih većinom u izbledele maskirne uniforme zauzela je busiju na lokalnom putu negde između Uroševca i makedonske granice. Njihov kontrolni punkt, kako su ga nazvali, činilo je nekoliko olupanih plehanih buradi i izlomljenih dasaka spojenih žicom. Dalje se, bez njihove dozvole, nije moglo. Tako su bar tvrdili.

Cevi „kalašnjikova” usmerili su ka zemlji dok su američkom pukovniku, koji je likom i glasom neobično ličio na Roberta Duvala u Apokalipsi danas, objašnjavali da, pošto su pobedili u ratu, imaju pravo da kontrolišu zemlju.

„Pokušaću da pojednostavim. Ukoliko odmah ne odete srušiću barikadu i pohapsiću vas“, rekao im je Džo Anderson, koji je petnaestak godina kasnije dogurao do komandanta američkih snaga u Avganistanu. „Možemo ovo da uradimo na lak ili težak način. Jeste li razumeli šta sam vam rekao?”

Čoveka s kojim je razgovarao, sveže obrijanog muškarca sa crvenom kapom i skoro novom uniformom, nastup Amerikanca nije preterano dojmio. Slušao ga je nezainteresovano sve dok ka njegovom „ček pointu“ nije krenulo oklopno vozilo „bredli“ sa automatskim topom uperenim pravo u vođu grupe pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

Par sekundi kasnije, pored puta ostala je gomila lima ispresavijanog oko ostataka dasaka. Za svaki slučaj, baš u tom trenutku iznad glava im je proleteo „blek hok”, dižući za sobom oblak crvenkaste prašine. Kontrolni punktovi OVK se više nikada nisu pojavili.

Bilo je to prva u nizu vaspitnih mera koje su Amerikanci, od tada pa do spiska upozorenja Aljbinu Kurtiju posle nedavnih događaja na severu Kosova, vežbali na više ili manje važnim liderima kosovskih Albanaca.

Amerikanci u Prištini

Dueli, doduše retki, između Amerikanaca i Albanaca potom su se preselili u Prištinu u kojoj je tek formirana misija Ujedinjenih nacija nekako pokušavala da zauzda nasilje i preuzme kontrolu od dojučerašnjih gerilaca prekomandovanih na mesta ministara, predsednika opština i lokalnih preduzeća.

U četvorospratnicu u centru grada uselila se tada i kosovska prelazna vlada, na čijem se čelu nalazio Hašim Tači. Tačijeva vlada, nastala na osnovu sporazuma lidera kosovskih Albanaca postignutog početkom 1999. godine, smatrala je da ima legitimitet da rukovodi Kosovom, bar sa jednakom snagom kao i UNMIK koji je na noge pokušavao da postavi Serđo Vijera de Melo – čovek za specijalne zadatke tadašnjeg šefa UN Kofija Anana.

Natezanje između Tačija i Amerikanaca oko ovlašćenja trajalo je sve dok predstavnici Vašingtona, pritisnuti sa svih strana kritikama zbog dvadesetak ubistava mesečno i prilične anarhije koja je vladala, nisu naložili nekadašnjem političkom lideru OVK da raspusti vladu i sklopi sporazum sa glavnim rivalom – tadašnjim liderom Demokratskog saveza Kosova, Ibrahimom Rugovom.

Sredinom decembra 1999. godine, Tači i Rugova su potpisali sporazum kojim je definisan način kako će Kosovom biti upravljano do prvih izbora, pri čemu je izvršna i sudska vlast ostala u rukama šefa UNMIK-a Bernara Kušnera, dok su titule koje su do tada svojatala dvojica najuticajnijih lidera kosovskih Albanaca, premijer Tači i predsednik Rugova, jednostavno prestale da postoje.

Amerikanci su ovakav razvoj situacije predstavili kao novi uspeh, ali je Rugova svega nekoliko dana kasnije odlučio da će, ipak, do izbora zadržati titulu predsednika, od čega je odustao posle još jednog susreta sa američkim diplomatama.

Nasilje nad Srbima

Do kraja 1999. godine, Amerikanci su liderima kosovskih Albanaca, pre svega onima koji su tek skinuli uniforme OVK, podelili još nekoliko oštrih lekcija, mahom zbog talasa nasilja prema preostalim Srbima i ostalim nealbancima.

U prvih šest meseci od dolaska 45.000 vojnika NATO i oko 1.500 pripadnika međunarodne policije, na Kosovu je ubijeno oko 400 Srba, što su Amerikanci, u početku povremeno, pokušavali da zaustave usmeravajući prilično obzirno lokalne lidere da izgradnju demokratije pretpostave rastu nasilja.

Kada je krajem decembra te godine situacija postala nepodnošljiva do mere da predstavnici kosovskih Srba više nisu želeli da na bilo koji način učestvuju u izgradnji budućih institucija, Amerikanci su oštrim tonom ubedili sve bivše gerilce da nasilje mora da prestane ili će se suočiti sa posledicama. Nekoliko dana kasnije, nivo nasilja je naglo opao, daleko ispod do tada redovnih dvadesetak ubistava nedeljno.

Do kraja 2000. godine, američka diplomatija na terenu imala je na Kosovu ozbiljnu akciju svega jednom, uoči održavanja prvih lokalnih izbora u oktobru, kojima su prethodili obračuni gerilaca prekomandovanih u politiku sa pristalicama Ibrahima Rugove i novinarima.

U mesecima koji su prethodili glasanju, ubijeno je desetak Rugovinih pristalica i kandidata, dok je nekoliko bilo ranjeno ili mučeno. Bomba je bačena i na zgradu u centru Prištine u kojoj se nalazilo sedište nekoliko manjih političkih stranaka i kancelarija vlade SR Jugoslavije. Ranjeno je i nekoliko novinara, dok sudbina jednog od njih, Marjana Melonašija, ni do danas nije razjašnjena.

Talas nasilja je prestao posle još jednog oštrog upozorenja Amerikanaca, neposredno pred izbore na kojima je Rugovina stranka osvojila oko 44 odsto glasova.

Uspon Ramuša Haridanaja

Te godine Amerikanci su, u potrazi za kakvom političkom stabilnošću, zaštitili Ramuša Haradinaja posle obračuna sa rivalskim klanom Musaj u junu 2000. godine nedaleko od Dečana.

Haradinaj je tada predvodio grupu od tridesetak pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa u napadu na posed porodice Musaj, bliske političkom konceptu Ibrahima Rugove.

Haradinaj je tom prilikom ranjen šrapnelima od granate navodno ispaljene iz ručnog bacača, ali je posle„histerične intervencije“ Amerikanaca, kako su zapadnoevropski pripadnici Unmikove policije tada govorili, prvo helikopterom prebačen u Bondstil kod Uroševca, a zatim u bazu Ramštajn u Nemačkoj.

Pucnjava nedaleko od Dečana koja je prema rečima očevidaca ličila na pravi mali rat, u priličnoj meri je poljuljala ugled međunarodne policije na Kosovu, ali i unela razdor među razne zapadne obaveštajne službe koje su 1999. i 2000. godine bile aktivne na Kosovu, pokušavajući da sukobljene grupe koje su delovale pod okriljem OVK stave pod kakvu-takvu političku kontrolu.

„To je suštinski predstavljalo uvredu za našu inteligenciju“, rekao je jedan od međunarodnih policajaca uključenih u istragu pokrenutu povodom napada na porodicu Musaj. „Amerikanci su pokupili sve dokaze, uključujući i zrna izvađena iz zida oko kuće porodice Musaj, a u bazi Bondstil pokazali su nam novu, tek otpakovanu, belu majicu pokušavajući na taj način da pokažu da Haradinaj nije ranjen tokom incidenta.“ Nekoliko puta je najavljivano da bi se istraga o tom slučaju mogla obnoviti, ali se to nikada nije dogodilo.

Od trenutka kada se vratio iz Nemačke, Ramušu Haradinaju u okolini Dečana niko više se nije usudio da se suprotstavi, uključujući i partiju Hašima Tačija.

Makedonski rat

Prezime Haradinaj je tokom 2001. godine često povezivano sa sukobima u Makedoniji i na jugu Srbije. Kao krunski dokaz te tvrdnje, navodi se da se Ramuš Haradinaj „lako odrekao“ usluga svog glavnog vojnog savetnika, nekadašnjeg oficira JNA Gzima Ostrenija, koji je u Makedoniji imao istu ulogu koju je prethodno imao na zapadu Kosova.

U takvom rasporedu snaga, navodili su zapadni obaveštajci, Ramušov brat Daut imao je zadatak da koordiniše transport oružja i ljudstva, mahom pripadnika KZK, sa Kosova na teritoriju Makedonije.

U pokušaju da smanji uticaj kosovskih gerilaca na rat u Makedoniji, administracija tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša sastavila je „crnu listu” organizacija i pojedinaca koji predstavljaju smetnju stabilnosti i razvoju demokratije na Balkanu, na kojoj su se našli i komandant makedonske podružnice OVK Ali Ahmeti i Daut Haradinaj.

Amerikance smatraju najzaslužnijima što je Ahmetijeva oružana formacija usred rata sa ujedinjenja zapadne Makedonije i Kosova cilj borbe preusmerila na prava Albanaca u toj državi.

Osim u Makedoniji, Ramuš Haradinaj je bio aktivno uključen i u nemire koji su gotovo dve godine potresali jug Srbije, te je u ime albanskih lidera, uz neizbežnog Hašima Tačija, 2000. godine pod ogromnim pritiskom Amerikanaca nateran da potpiše Gnjilanski sporazum, kojim se Albanci obavezuju na jednostran prekid neprijateljstava i rasformiravanje Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Dautov uticaj na dalje događaje u Makedoniji neutralisan je tako što je pred izbore 2005. godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog učešća u mučenju i ubistvu četvorice Albanaca posle rata. Ime Dauta Haradinaja i dalje se nalazi na američkoj crnoj listi osoba koje predstavljaju opasnost po stabilnost u regionu.

Amerikanci su preuzeli kredit i za ubeđivanje Ramuša Haradinaja da se 2019. godine odrekne nekadašnjeg šefa glavnog štaba Oslobodilačke vojske Kosova, Sulejmana Seljimija, koji mu je do izricanja presude za ratne zločine, bio politički savetnik.

Kako je Kurti postao deo problema

Kurti, koji je u poslednjih nekoliko dana uspeo da Amerikance razbesni do mere da su mu zabranili sastanke sa zvaničnicima SAD, otkazali učešće kosovskih vojnika u manevrima NATO-a i obustavili lobiranje za dalja priznavanja kosovske nezavisnosti, na ratnoj je nozi sa Stejt departmentom još od 2013. godine.

Tokom demonstracija njegovog pokreta Samoopredeljenje krajem juna te godine, povređena je tadašnja američka ambasadorka u Prištini Trejsi En Džejkobson, posle čega ga je Filip Riker nazvao „klovnom koji želi da bude nasilan“.

Ništa bolje mišljenje o Kurtiju u to vreme nisu imali ni ostali američki zvaničnici, smatrajući ga za problematičnog kavgadžiju bez jasnog političkog koncepta i valjane podrške među Albancima.

Nedugo pošto ga je međunarodna zajednica precrtala sa spiska potencijalnih rešenja za nevolje koje su se gomilale u vrhu kosovskih vlasti, Kurti je na prvim izborima na kojima je Samoopredeljenje ozbiljno učestvovalo osvojio 12 odsto glasova i najavio skok u hijerarhiji na kosovskoj političkoj sceni.

U novoj podeli političkih uloga, Samoopredeljenje se odlučilo za seriju žestokih akcija, koje su počele početkom oktobra 2015. godine, kada su Kurti i grupa poslanika njegove stranke bacili suzavac tokom sednice kosovskog parlamenta i izazvali dodatni gnev ionako nimalo im naklonjenih međunarodnih zvaničnika.

Pobunili su se i protiv Briselskog sporazuma i demarkacije sa Crnom Gorom, tražeći da vlada odustane od tih sporazuma. Priključio im se tada i šef Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je na zasedanjima komisije za demarkaciju mapama gađao šefa tog tela. Popularnost Samoopredeljenja nastavila je da raste.

Amerikanci se smatraju najzaslužnijim što je prva Kurtijeva vlada, 2020. godine, trajala svega 50 dana pre nego što joj je u parlamentu izglasano nepoverenje.

Godinu dana posle toga Kurti je još jednom ubedljivo pobedio na izborima i formirao novi kabinet, zaklinjujući se da neće praviti nove kompromise u odnosima sa Beogradom, te da je plan koji je načinio nekadašnji finski predsednik Marti Ahtisari „krajnja cena” koju je spreman da plati za zapadnu podršku proglašenju nezavisnosti 2008. godine.

Diplomate, pak, smatraju da na svetu ne postoji mesto na kojem Amerikanci imaju više uticaja nego u Prištini, ali da Kurti, oslanjajući se na podršku birača, jednostavno odbija da se povinuje željama Vašingtona.

Na incidente na severu Kosovu od pre dva dana reagovao je i američki državni sekretar Entoni Blinken, optuživši prištinske vlasti za njihovo izazivanje i pozvao Aljbina Kurtija da hitno obustavi nasilne mere i vrati se dijalogu sa Beogradom koji se vodi uz posredovanje EU. „Snažno osuđujemo akcije vlade Kosova koje eskaliraju tenzije na severu i povećavaju nestabilnost”, naveo je Blinken na Tviteru.

Ubrzo potom oglasio se i Aljbin Kurti koji je u ukorio američkog državnog sekretara zbog ove izjave. „Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći“, rekao je Kurti za Gardijan.

Pored Blinkenove, i tvrdnja američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera da je Kurti ignorisao njegove pozive da smiri situaciju na severu Kosova, zbog čega će morati da se suoči sa posledicama, mogla bi predstavljati ozbiljnu naznaku u kojem će se pravcu njegova politička karijera ubuduće kretati.

Piše: Rade Maroević, novinar