Jedinstvo: U Bostanu iste brige brinu i Srbi i Romi

U Bostanu, selu nadomak Novog Brda, Srbi i Romi koji žive zajedno, kao glavne probleme ističu nemogućnosti da se mladi zaposle, problem sa redovnom distribucijom pijaće vode ali i nedostatak javnog prevoza, piše Jedinstvo.

Na blagoj zaravni podno ostataka srednjovekovne tvrđave Novo Brdo, ugnezdilo se selo Bostane, koje se prvi put u istorijskim dokumentima pod ovim nazivom pominje u 15. veku.

Ovo mesto je nekoliko godina nakon završetka sukoba na prostorima Кosova postalo administrativno sedište opštine Novo Brdo, jer je opštinska administracija iz naselja Nova kolonija prebačena u novosagrađenu opštinsku zgradu u Bostanu. Danas u ovom selu živi nešto više od stotinu stanovnika, srpske i romske nacionalnosti. Broj Srba koji je ranijih godina bio znatno veći je u padu. Mnogi su se iselili iz Bostana. Nekoliko Albanaca je kupilo zemlju u ovom mestu, ali ne žive ovde. Na pitanje kakvi su međuetnički odnosi u Bostanu i  jedni drugi kažu da nema problema.

“Mi ovde živimo odvajkada zajedno”, kaže Dino Jašari, Rom iz Bostana.

“Svako gleda svoja posla. Ne svađamo se hvala Bogu, jer i nemamo oko čega. Živimo tu zajedno i Srbi i Romi”, ističe Dragan Marković, vlasnik male prodavnice u Bostanu. Кao najveći problem u selu od meštana Bostana može se čuti da mladi nemaju mogućnosti za zaposlenje i Srbi i Romi.

 “ Ja primam socijalu i živim od toga, ali verujte to je toliko malo da jedva sastavljamo kraj sa krajem. Dvoje dece mi ide u školu u Кoretištu. Svakog dana im dajem po 4 evra da imaju da pojedu nešto. Nemam više. Odu ujutru, vrate se popodne. Ne mogu da trpe gladni ceo dan” objašnjava nam Jašari I dodje da nema posla, nema čovek odakle da zardi.

Problemi su i nedostatak javnog prevoza a jedan od izraženijih problema, naročito u letnjem period je nedostatak pijaće vode. U selu kažu postoji vodovod, ali se distribucija vode ne obavlja redovno.

Glavnog krivca za to žitelji Bostana vide u preduzeću „Hidromorava” iz Gnjilana, za koje kažu da bi trebalo da mnogo bolje održavaju vodovodni sistem.

Ima i onih koji ističu da nije problem u „Hidromoravi” već kako kažu u neredovnoj naplati vode. Ima kažu i onih koji ne plaćaju svoje račune za vodu redovno, te je to jedan od razloga za neredovnu distribuciju. U selu postoje dve male prodavnice. Najbliže ambulante su u oko pet kilometara udaljenom Prekovcu i u oko tri kilometra udaljenom naselju Stara kolonija. Ona u Staroj koloniji je u okviru kosovskog zdravstvenog sistema, a ambulanta u Prekovcu deluje u okviru zdravstenog sistema Republike Srbije.

Srbi i Romi iz Bostana uglavnom odlaze u ambulantu u Prekovcu, ali ponekad, odu i u ambulantu u Staroj koloniji. Do Bostana, kao i do drugih sela u starom jezgru opštine Novo Brdo, ne funkcioniše nikakav javni prevoz a meštani Bostana zameraju opštinskim strukturama, za koje bi, kažu, trebalo da se malo više angažuju da ovaj problem bude rešen. Podsećaju da su do rata, tri puta u toku dana imali javni prevoz i u pravcu Gnjilana i u pravcu Prištine.

Nastava na srpskom i romskom jeziku

U Bostanu radi OŠ „Miladin Popović” i jedna je od najstarijih škola na teritoriji opštine Novo Brdo. Nastavu, koja se odvija na srpskom jeziku u njoj zajedno pohađaju romska i srpska deca. Romska deca imaju i dodatnu nastavu i na svom maternjem  jeziku i ona se odvija u prostorijama novosagrađenog objekta koji je prema prvobitnoj nameni trebalo da bude obdanište. Zahvaljujući sredstvima donatora, nadomak školske zgrade pre nekoliko godina sagrađena je balon sala i to je jedno od mesta okupljanja mladih, koji ovde igraju uglavnom mali fudbal.

Sve je manje ljudi na saborima za Uskrs i Veliku Gospojinu

U selu postoji pravoslavna crkva Uspenije Presvete Bogorodice inače jedina živa crkva u starom jezgru Novog Brda. Svake godine na Uskrks i Veliku Gospojinu, ovde se organizuju sabori na kojima se okupljaju i Srbi iz okolnih mesta.

Stariji žitelji Bostana sećaju se vremena kada je broj ljudi na seoskim saborima oko crkve bio mnogo veći, sada ih je sve manje . Na teritoriji sela postoje ostaci još nekoliko pravoslavnih crkava, posebno u onom delu prema novobrdskoj tvrđavi.

Malobrojni stanovnici Bostana imaju malo stoke i uglavnom se bave baštovanstvom. Skoro svako domaćinstvo ima malenu baštu ili plastenik u kojima uzgajaju povrtarske kulture za sopstvene potrebe.   “Najbolje bi bilo i za nas Rome i za Srbe i sve druge koji žive u okolini da se ovde otvori na primer neka fabrika, da se ljudi zaposle ili da se stvore neke druge mogućnosti da ne živimo od socijale nego od svog rada”, ističe Dino Jašari a slično se može čuti i od drugih meštana sela Bostana.