Ahmeti: Postoji mogućnost da Grčka prizna Kosovo, odnosi Prištine i Atine postali bliski

Zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti kaže da je Kosovo tokom 2023. godine postiglo uspeh u spoljnoj diplomatiji dodajući da je Vlada Kosova svakodnevno posvećena da se obezbedi novo priznanje i članstvo u međunarodnim organizacijama, čime bi se ojačao međunarodni subjektivitet Kosova, piše RTV 21.

Ahmeti kaže da postoji mogućnost da Grčka prizna Kosovo jer su, kako ističe, odnosi Kosova i Grčke postali veoma bliski.

Govoreći o dijalogu, Ahmeti je optužio Srbiju da ne sprovodi osnovni sporazum, a da je osnovni prioritet u ovoj fazi bezbednost Kosova.

Ahmeti kaže da je Kosovo već uspostavljeno kao realnost u međunarodnoj areni, ali dodaje da nova priznanja ne mogu da dolaze "u talasima" kao što su bila posle proglašenja nezavisnosti.

"Ciljevi su tu, zalaganje je svakodnevno u ovom pravcu. Jasno je da nova priznanja već godinama pokazuju da ne mogu da dolaze u talasima, jer su došla odmah nakon proglašenja nezavisnosti, iz već poznatih razloga, pošto je 117 zemalja već priznalo Kosovo. Postoje dešavanja u nizu zemalja, osim u zemljama Evropske unije, od kojih su četiri i članice Natoa. Sa Grčkom smo imali najznačajniji pomak, kada smo status naše kancelarije u Atini podigli sa kancelarije za ekonomska pitanja u kancelariju za pitanja od interesa za Kosovo", naglašava Ahmeti.

Sa druge strane, Ahmeti kaže da su se okolnosti oko nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu već promenile, nakon izjave specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da je to unutrašnje pitanje Kosova. .

Prema njegovim rečima, premijer Aljbin Kurti je spreman da u saradnji sa resornim ministrima napravi nacrt Zajednice.

"Ovo je došlo kao promena pristupa izaslanika Lajčaka. Imajte na umu da je Kurti reagovao nakon Lajčakovog intervjua, gde je rekao da je to unutrašnje pitanje Kosova. Ovo je potpuno promenilo kontekst i okolnosti, pošto je do tada bilo pitanje dijaloga i izražena je volja da se to uradi, do sada su se okolnosti promenile i to treba da se uradi unutar Kosova sa resornim ministrima. Ali uvek u kontekstu da je poznato da je bezbednost danas glavni prioritet", kaže Ahmeti.

U međuvremenu, upozorava da, kako kaže, "srpske terorističke grupe" nastavljaju pripreme za druge moguće napade na Kosovo.

Optimista je da će 2024. godine biti pozitivnih kretanja u pogledu članstva Kosova u Savetu Evrope i konstatuje da je izveštaj eminentnih pravnika Saveta Evrope za Kosovo pozitivan i da nema uslova za dijalog sa Srbijom.

Ahmeti smatra da je neophodno da se Kosovu što pre da "zeleno svetlo" u pogledu dobijanja statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

"Bio je dobar izveštaj o procesu članstva. Time je učinjen važan korak, jer je zadatak eminentnih pravnika bio da odgovore na pitanje: da li je pravni sistem Kosova na nivou standarda Saveta Evrope? Odgovor je jasan u zaključcima izveštaja, da jeste i štaviše prevazilazi međunarodne standarde. Deo preporuka očigledno nije imao pravu informaciju da smo bolji od onoga što se tamo preporučuje. Sada dobijamo input od institucija koje su deo koordinacione grupe, gradimo dokument, koji ćemo podeliti sa Savetom Evrope, kako bismo uzeli u obzir gde je Kosovo po tom pitanju", dodaje Ahmeti.

Međutim, kritikuje Evropsku uniju zbog kaznenih mera protiv Kosova, koje po njemu nanose štetu Kosovu i daju pogrešan signal celom regionu.

"Mere, koje su potpuno nepravedne i koje ne doprinose stabilnosti u regionu. To su mere protiv zemlje koja je najdemokratskija u regionu, prva za vladavinu prava, prva za reforme pravosuđa u skladu sa Venecijanskom komisijom. Zemlja, koja je poslednja u formalnom smislu procesa članstva u EU, prilagodili smo sve pakete sankcija, uključujući i one protiv Belorusije i Rusije", navodi.