Albanijan post: Francusko-nemački predlog u devet tačaka, prihvatanje nezavisnosti Kosova i formiranje ZSO

Brisel - dijalog - Vučić - Kurti
Izvor: Koha ditore

Albanijan post objavio je, kako navodi, francusko-nemački predlog, u kojem se ističe da, ako Kosovo i Srbija potpišu sporazum na osnovu tog predloga, onda će Srbija pristati da poštuje postojanje Kosova i tretira ga kao posebno pravno lice, dok Kosovo mora da pristane da sprovodi sve prethodne sporazume, uključujući i Zajednicu srpskih opština.

Kako navodi taj medij, predlog, odnosno sporazum nosi naziv „Osnovni sporazum o statusu izveštaja“, i ima ukupno devet članova i glavni su zasnovani na povelji Organizacije Ujedinjenih nacija koja reguliše međudržavne izveštaje.

Kako prenosi Albanijan post, važan deo sporazuma, možda i najvažniji, je njegova preambula, koja objašnjava osnovne principe na kojima je sporazum izgrađen.

"Osnovni princip je da se ovaj sporazum ne meša u način na koji se ugovorne strane vide, zatim postoji princip koji podseća na njihove obaveze prema miru i bezbednosti, princip poštovanja granica ili linija podele i princip da ovaj sporazum ima za cilj stvaranje uslova za saradnju dve strane, u interesu ljudi, kako na Kosovu tako i u Srbiji", piše Albanijan post.

Ogromna većina sporazuma, zasnovana je na dvonemačkom modelu iz 1972. godine, iz sporazuma koji se zvao "Osnovni sporazum".

Nemački kancelar Olaf Šolc smatra da nemačko iskustvo u rešavanju jednog veoma osetljivog pitanja za Nemce posle Drugog svetskog rata, ne može da odbaci nijedna strana.

Od devet članova koji se trenutno nalaze u sporazumu, u prvom članu se navodi da će „Kosovo i Srbija razvijati međusobne normalne odnose dobrosusedstva na osnovu jednakih prava“.

"Ovaj članak je veoma važan, on predstavlja osnovu celokupne logike predloga. Članak, koji je preuzet iz osnovnog sporazuma dve Nemačke, predstavlja vrednost, ali i uslov koji su EU, a posebno Nemačka i Francuska, postavile Kosovu i Srbiji. Stav ove dve države je čvrst, bez obzira na to kakvi su međusobni odnosi, Kosovo i Srbija moraju da se međusobno poštuju i da se ponašaju kao dobri susedi", navodi albanski medij.

Ove vrednosti i ovaj uslov su takođe visoko postavljeni u vodećim principima Berlinskog procesa, koji je već evoluirao u ozbiljan i nepremostiv proces za zemlje regiona, kao i u principima Evropske političke zajednice koji će uskoro biti sproveden.

Drugi član sporazuma je suštinski član, kojim Srbija prihvata Kosovo i njegovo postojanje kao ravnopravnog aktera u zajedničkim odnosima.

„Kosovo i Srbija će se rukovoditi ciljevima i principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno suverenom jednakošću svih država, poštovanjem nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravom na samoopredeljenje, očuvanjem ljudska prava i nediskriminacija“, navodi se u ovom tekstu.

U članu 3. se ponovo poziva na povelju UN.

„U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Kosovo i Srbija će svoje sporove rešavati isključivo mirnim putem i uzdržaće se od pretnje ili upotrebe sile. One (stranke) ponovo potvrđuju nepovredivost sada i u budućnosti granice/linije podele koja postoji između njih i obavezuju se da će u potpunosti poštovati njihov teritorijalni integritet“, navodi se u članu tri.

Srbija je sva tri ova članka ocenila kao problematična, jer, po njihovoj oceni, ti članci otvaraju put za neposredno članstvo Kosova u UN.

Prema izvorima Albanijan posta, u tekućem procesu, međunarodni posrednici su izrazili spremnost da unesu izmene samo u drugom i trećem članu, gde su upućivanja na Povelju UN i druge principe koji proizilaze iz ove povelje, zamenjeni pozivanjem na principe za članstvo u EU.

Podsećanja radi, ovi kriterijumi uključuju stabilnu demokratiju i vladavinu prava, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i prihvatanje svih zakona EU.

Prelazak na reference vezane za članstvo u EU daje Briselu veliku autonomiju u vođenju procesa, a posredno obavezuje i sve države članice.

Kako tvrdi izvor Albanijan posta, prelazak na reference vezane za članstvo u EU definiše pitanje Kosova kao unutarevropsko pitanje. 

"Kosovo i Srbija ne mogu tražiti članstvo u EU kao svoj strateški cilj i istovremeno odbaciti reference vezane za članstvo u EU", navodi se.

Isti izvori tvrde da su kancelar Olaf Šolc i predsednik Emanuel Makron imali razumevanja prema određenim osetljivostima u Beogradu.

"Ostavili su otvorenu mogućnost ublažavanja, ali to nikako ne znači da će kancelar Šolc i predsednik Makron odustati od svog osnovnog stava da Srbija ne može u EU bez konačnog političkog i pravnog rešavanja otvorenog pitanja sa Kosovom", dodaje se.

Ovaj stav, makar implicitno, mora da bude uvršten u sporazum, inače je sve samo neozbiljno i samo potvrda trenutnog statusa kvo.

Kako se dodaje, Srbija može lako da izađe iz ove situacije jednostavnom izjavom da odustaje od članstva u EU.

Nakon takve deklaracije, Nemačka i Francuska bi se povukle iz ovog predloga, dok bi Evropska komisija pokrenula procedure prekida svih ugovornih odnosa Srbije i EU, koji su nastali kao rezultat procesa apliciranja Srbije u EU.

"Srbija mora da donese veliku, smelu i odlučnu odluku za svoju evropsku budućnost. Odreći se članstva u EU, a samim tim i preko potrebne pomoći Srbiji, ili krenuti na put ka kompromisu koji se nudi", navodi Albanijan post.

Član četiri je takođe jedan od važnih delova koji predstavlja osnovu za dalji proces integracije obe strane.

U njemu se kaže „Kosovo i Srbija nastavljaju pod pretpostavkom da nijedna od dve strane ne može predstavljati drugu na međunarodnom nivou ili delovati u njeno ime“.

"Ovim članom Srbija ne može da opstruiše put Kosova ka EU, uključujući lobiranje protiv Kosova u pet država koje ga nisu priznale, kao i da ometa članstvo Kosova u Savetu Evrope", dodaje se.

Član pet se bavi pitanjem bezbednosti na Balkanu i kaže da će „Kosovo i Srbija promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi“.

Član šest, koji jasno kaže da „Kosovo i Srbija nastavljaju sa uzajamnim poštovanjem jurisdikcije svake strane“, otvara put Kosovu i Srbiji da prevaziđu mnoge praktične probleme.

Jedan od najobimnijih članaka je član sedam, koji definiše odnose i saradnju Kosova i Srbije i on je logičan nastavak člana čest.

„Kosovo i Srbija izražavaju spremnost da reše praktična i humanitarna pitanja u procesu normalizacije svojih odnosa. Oni će na osnovu ovog sporazuma zaključivati sporazume u cilju razvoja i unapređenja saradnje u oblasti privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja, pravosudnih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, sporta, zaštite životne sredine i drugih oblasti i na njihovu obostranu korist. Detalji su dogovoreni u Dopunskom protokolu“, navodi se u članu sedam.

Prihvatanjem jurisdikcije, Kosovo i Srbija mogu zaključiti mnoge druge sporazume, slične onom o ličnim kartama. Prema rečima izvora Albanijan posta, sadašnji sporazum o ličnim kartama je u potpunosti u duhu člana šest i sedam, a ovaj model se može primeniti i na sve druge oblasti.

Kosovo i Srbija trenutno imaju međusobne odnose samo preko Kancelarija za vezu koje imaju minimalnu i potpuno tehničku funkciju, pa je ovim sporazumom pogođen i ovaj važan deo i određeno je da će „Kosovo i Srbija razmeniti stalne misije“.

Član osam, precizira da će „oni biti smešteni u odgovarajuće sedište vlade. Posebno će se obraditi praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija“.

Poslednji član trenutno, član devet, čini, kako se navodi, najproblematičniji deo sporazuma o Kosovu, jer prema njemu, francusko-nemački predlog ne utiče na prethodne sporazume, što podrazumeva sprovođenje svakog ranije zaključenog sporazuma ili pomirenja.

„Kosovo i Srbija su se saglasili da ovaj sporazum ne utiče na bilateralne i multilateralne ugovore i međunarodne sporazume koje su prethodno zaključili ili u vezi sa njima“, kaže se u članu devet.

Kako se naglašava, ovaj članak bi mogao da pretrpi izmene i da ima precizniju i direktniju referencu na prethodne sporazume, ali se u suštini ništa ne menja.

Pitanje ZSO je od suštinskog značaja za posrednike. Odbijanje Kosova, bez obzira ko je na vlasti, da sprovede ovaj sporazum, umanjuje kredibilitet posrednika.

"Štaviše, to stvara prostor da Srbija pobegne od svojih obaveza, uključujući i potrebu da prihvati francusko-nemački plan. Prema izvoru, odbijanjem da započne razgovore o primeni sporazuma o ZSO, samo Kosovo otvara manevarski prostor Srbiji", navodi Albanijan post.

Dodaje da posrednici insistiraju na otpočinjanju razgovora o primeni sporazuma za ZSO, kao i na punoj saradnji Kosova, pri čemu je akcenat na zahtevu da se odluka o registarskim tablicama odloži. Kosovo ne bi trebalo da daje alibi Srbiji sopstvenim postupcima.

Sporazum će morati da ima još jedan član, koji je formalan i pokazuje da su strane saglasne za postizanje ovog sporazuma.

Vrlo je moguće da se stranke neće obavezati da sporazum bude ratifikovan u odgovarajućim parlamentima, već da stupi na snagu jednostavno kao obaveza.

Uokvirujući sporazum kao unutarevropsko pitanje i njegova implementacija će postati nepremostivi uslov za integraciju u EU. Prema izvoru Albanijan posta, ovaj obavezujući tretman EU pretvara sporazum u pravnu obavezu za obe strane, uprkos nedostatku ratifikacije u odgovarajućim parlamentima.

Međutim, osnovnim sporazumom se cela stvar ne završava.

Za mnoge i veoma važne detalje mora se postići dogovor u drugom dokumentu koji je takođe definisan članom sedam.

Dopunski protokoli su specifični u pogledu praktičnih pitanja koja trenutno opterećuju odnose između Kosova i Srbije. 

Implementacija tih protokola, zajedno sa ostalim tačkama predloga kao i svih preliminarnih sporazuma, je proces koji će ići u korak sa dinamikom Berlinskog procesa i dinamike Evropske političke zajednice, tako da će biti nepremostiva karika na putu ka EU integracijama.

Albanijan post podseća da je osnovni sporazum iz 1972. godine otvorio put za priznavanje Istočne Nemačke od strane zapadnih država, kao i članstvo u raznim organizacijama, iako to nije bilo predviđeno ugovorom.

Albanski meij navodi da nemačko-francuski predlog može biti imenjen. Kako je saopštio Đuzep Borelj strane su već poslale svoje odgovore i predloge i ako se postigne saglasnost, oni mogu postati sastavni deo dokumenta.

"Važan momenat biće trojni sastanak Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Tu će biti razmotrene i pritužbe dve države u vezi sa dokumentom", ističe Albanijan post.

Aktuelni stavovi su da na Kosovu, kako je rekao Kurti, dokument predstavlja „dobru osnovu u pravom smeru“, dok je u Srbiji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da „prihvatanje dokumenta , znači prihvatanje nezavisnosti Kosova“.