Albanijan post: Mnogo razloga zbog kojih je nemoguća zajednička spoljna politika Kosova i Albanije

Glavna tema dvodnevne posete kosovske predsednice Vjose Osmani Albaniji, kako je rekla na konferenciji za novinare sa albanskim kolegom Bajramom Begajem, bio je pokušaj da se spoljna politika obe zemlje ujedini u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, piše Albanijan post dodajući da iako ta izjava deluje kao fraza, za poznavaoce političkih dešavanja na Kosovu, ujedinjenje spoljne politike Kosova sa albanskom trenutno je nemoguće.

Bivši poslanik Pokreta Samoopredeljenje Afrim Kasoli kazao je za Albanijan post da su obaveze i kriterijumi koje Kosovo i Albanija treba da ispune različiti jer, kako je dodao, albanski kriterijumi imaju veze sa poštovanjem vladavine prava, jačanjem unutrašnje demokratije, ekonomskim razvojem i korektnim odnosima sa susedima.

"Pored tih obaveza, Kosovo ima i dodatni problem, a to je, kao što svi znamo, dijalog sa Srbijom koji bi trebalo da dobije epilog", kaže Kasoli dodajući da je to dovelo do toga da, zbog raznih problema, Kosovo i Albanija imaju razlike u tom pravcu.

Kasoli ističe da Kosovo i Albanija ne mogu da imaju jedinstvenu spoljnu politiku prema, kako kaže, romantičnim svetskim pogledima nacionalnog jedinstva.

Prepreka koja sprečava ujedinjenje spoljne politike, osim različitih zadataka koje obe države moraju da ispune u međunarodnoj areni, prema Kasoliju, su antagonizmi i razlike koje su se u poslednje vreme pogoršale upravo zbog političkog rata između vlasti iz Srbije, Kosova i Albanije.

"To se primećuje još od razlika za 'Otvoreni Balkan', gde su Kosovo i Albanija zauzeli različite stavove. Upravo je Vjosa Osmani ta koja je u ranijoj poseti nepotrebno održala demagoški govor protiv unutrašnje administrativne politike albanske države, kao što su takse za put i sl. i to u parlamentu Albanije", dodao je.

Ukazuje i da postoje "sveže fotografije hladnih stavova" između Vjose Osman i Edija Rame na mnogim regionalnim forumima.

"Čak i 'retuširane' fotografije. U međuvremenu, Aljbin Kurti nije oklevao da postane deo unutrašnjih izbora u Albaniji kako bi izborno osporio Edija Ramu", navodi Kasoli.

Sve te anomalije, smatra Kasoli, stvorile su realnost u kojoj je institucionalna saradnja dve zemlje u spoljnoj politici na najnižoj mogućoj tački.

"Vrhunac takvog ponašanja je postignut kada je premijer Kosova odbio da se sastane sa albanskim premijerom u Prištini, kako bi razgovarali o projektima u vezi sa Berlinskim procesom, uz obrazloženje da je druga strana odgovorna za neuspeh sastanka dve vlade planirane u Đakovici. Cela ta situacija nastala je kao rezultat presretanja da se zvanična Tirana nije ponašala u skladu sa interesima Kosova", zaključuje Kasoli.

Aktuelna vlast na Kosovu, smatra Kasoli, traži izlaz iz zamki koje je sama sebi postavila i za koje je odgovorna u okviru dijaloga sa Srbijom.

Kako kaže, sasvim je jasno da će međunarodni pritisci u procesu dijaloga u ovoj fazi otežati politički opstanak Osmani i Kurtija, pa će im, da bi se opravdali pred javnošću, možda zatrebati pomoć oni koji su ih do juče ignorisali, uključujući Ramu.

"Ova situacija je možda rezultat nekih grešaka koje je aktuelna vlast na Kosovu pravila na temu dijaloga uopšte, a posebno na temu Zajednice opština sa srpskom većinom. Njegovo celokupno nasleđe i izborni rast izgrađen je kritikom i demonizacijom tih procesa. Ta retorika je iskorišćena za političku korist pred domaćom publikom. Međutim, nakon preuzimanja rukovodstva državom Kosovo, tandem Aljbin-Vjosa je pristao da postane deo tog procesa, čak i dogovarajući se o sporazumu poput Ohridskog, čiji je deo implementacija Zajednice", objasnio je Kasoli.

O nemogućnosti spoljnopolitičke koordinacije Kosova i Albanije, kao i Kasoli, govorio je i politikolog iz Albanije Altin Đeta.

Rama s jedne strane, Kurti i Osmani s druge strane, prema Đjeti, već su konkretnim aktima – odnos prema krizi na severu, prema delima Srbije, dijalogu i međunarodnom faktoru u celini – pokazali da imaju različite koncepte o izazovima sa kojima se suočava Kosovo u dijalogu sa Srbijom i u nastojanju da potvrdi teritorijalni integritet i suverenitet države u međunarodnoj areni.

"Dok Kurti i Osmani nisu spremni na teške kompromise u dijalogu jer gube poene sa građanima Kosova, Rama će, vođen osećajem protagonizma i usklađenosti sa zahtevima međunarodnog faktora za Kosovo, nastaviti da drži 'predavanja' rukovodstvu Kosova zato što sledi savete zapadnih prijatelja", objašnjava Đeta za Albanijan post.

Dodaje i da je evidentno da su Rama i Kurti u tihom rivalstvu za lidersku ulogu na albanskom prostoru.

Đeta vidi posetu Vjose Osmani Albaniji više kao pokušaj da se premijer Rama stavi pred svršen čin da ga predstavi kao deo problema u binomu Priština-Tirana, a ne kao deo izbora Albanije.

"Osmani pokušava da albanskoj javnosti kaže da je Kosovo spremno da usaglasi svoju spoljnu politiku sa Albanijom, ali Albanija nema ni volje ni želje za to. Tako da će ono (Kosovo) biti prinuđeno da sledi svoju politiku i bez podrške Albanije. Ukratko, čini se da postoji hladni rat između Rame i rukovodstva Kosova (Kurti-Osmani)", kaže Đeta.