Albanijan post: Velika politička moć male Srpske liste štetna za Kosovo

Skupština Kosova.jpg
Izvor: Koha

Velika politička moć male Srpske liste, koja je zagarantovana Ustavom Kosova, prema mišljenju stručnjaka za politička pitanja izuzetno je štetna po demokratiju i vitalna pitanja koja imaju za cilj unapređenje i uređenje Kosova, ocenjuje Albanijan post.

Kako portal navodi, iako je kosovski parlament jednodomna struktura, a ne dvodomno predstavničko telo kao u Velikoj Britaniji ili Sjedinjenim Američkim Državama, činjenica da Ustav Kosova zahteva dvotrećiinsku većinu za bilo kakvu eventualnu promenu Ustava ili donošenje bilo kog važnog zakona, Srpska zajednica na Kosovu učinila ga je u praksi dvodomnom strukturom.

U tom slučaju, navodi dalje Albanijan post, Srpska lista igra ulogu drugog veća, kome je jedina svrha da blokira važne inicijative za Kosovo.

Za profesora političkih nauka Dritera Arifija, zakonska moć Srpske liste, učinila je Ustav Kosova "blokirajućim ustavom", umesto "reformskim ustav".

"To je bio kompromis kada je pravljen Ahtisarijev paket, tako da ako nemamo srpsku zajednicu na glasanju, zaista nikakva inicijativa za promenu ustava ne može da se desi. Jedina mogućnost da se ova problematika promeni je konačni sporazum sa Srbijom", ocenio je Arifi.

S druge strane, za političkog analitičara Šemsija Jašarija, srpska manjina sa ustavnom vlašću iza sebe, zloupotrebljava svoja prava, stavljajući tako veto na ustavne promene.

"Srpskoj zajednici Ustavom su garantovana mnoga prava, više od manjina u Evropskoj uniji, a ključ koji bi tako nešto mogao da deblokira leži u konačnom sporazumu sa Srbijom", rekao je Jašari.

Prema Jašarijevim rečima, političke partije su 2014. godine imale priliku da ukinu ovu blokadu, ali kratkovidost i kratkoročni interesi političkih partija nisu dozvolili tako nešto.

"Mogućnost je bila kada je srpska manjina tražila dodatni mandat sa zagarantovanim mandatima, u zamenu za glasanje o ustavnim promenama kada je u pitanju formiranje vojske Kosova. Sada je veoma teško postići takvu promenu i neće biti moguće bez zaključivanja konačnog sporazuma sa Srbijom", dodao je on.

U kosovskoj Skupštini od ukupno 120 mesta, 20 je rezervisano za manjinske zajednice – 10 za srpsku  i još 10 za ostale manjinske zajednice koje žive na Kosovu.

Bošnjačka zajednica ima tri mesta, turska zajednica dva, predstavnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana jedno, kao i dodatno mesto za jednu od ovih zajednica koja osvoji najviše glasova. Jedno mesto pripada goranskoj zajednici.

Za usvajanje pojedinih zakona u Skupštini Kosova, uključujući i ustavne promene, potrebno je dve trećine glasova manjinskih zajednica.

Albanijan post piše da je Srpska lista, koja je oformljena 2013. godine, učestvovala u institucijama Kosova i u političkom životu zemlje, sa motom da štiti i unapređuje interese srpske zajednice na Kosovu, ali javno izjavljujući da u potpunosti slede politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i da je do sada polovinu svog vremena provela van kosovskih institucija bojkotujući ih.