Analitičari: Jačanje desnice nije dobar signal za članstvo regiona u EU i dijalog Kosova i Srbije

EU
Izvor: Facebook

Rezultati izbori za Evropski parlament, koji su pokazali jačanje desničarskih partija u Evropi, nisu dobar signal za proces evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, kao ni za dijalog između Kosova i Srbije, ocenjuju analitičari za Glas Amerike,

Profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Rimu Federiga Bindi i analitičarka Evropskog saveta za spoljne poslove Marija Simoenova smatraju da su izbori otkrili sumornu sliku u Evropi pod senkom rata u Ukrajini, koji će i dalje ostati glavna briga evropskog bloka, koji se trenutno suočava i sa finansijskom krizom i podstaknutom antiimigracionom retorikom.

Zapadni Balkan će biti glavni gubitnik nove političke realnosti u Evropi, proizašle iz evropskih parlamentarnih izbora, smatraju one.

Profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Rimu i Univerzitetu Boulder u Koloradu Federiga Bindi kaže da integracija Zapadnog Balkana već skoro deceniju nije prioritet politike Evropske unije i da će ova evropska orijentacija, koju ona naziva "kratkovidom", nastaviti da prati region tokom narednih pet godina mandata.

"Zemlje Zapadnog Balkana su veliki gubitnici u celoj ovoj situaciji, posebno zbog rata u Ukrajini. Napori Evropske unije da ih integriše su se smanjili. Tokom poslednjih osam godina više nema govora o Balkanu, iako ima dovoljno dokaza da EU može doneti promene u ovom regionu. Uticaj EU je vidljiv ne samo u Sloveniji i Hrvatskoj, već i u drugim delovima Zapadnog Balkana, u Bosni ili Albaniji i u drugim zemljama, vidi se koliko su ove zemlje uložile truda da postanu članice EU, a činjenica da Evropska unija ne reaguje i daje prednost drugim zemljama, kao što je Ukrajina, je iskreno nepravedna i takođe kratkovida", kazala je.

Ekspert Evropskog saveta za spoljne odnose Marija Simeonova kaže da iako su desničarske stranke povećale prisustvo u svih 27 država Evropske unije, najšokantniji su bili rezultati u Francuskoj i Nemačkoj, koji su poljuljali poziciju lidera dve glavne države bloka, koje su imale veću posvećenost Balkanu.

"Francuska i Nemačka su glavni igrači u regionu i kao dve najveće države članice igraju suštinsku ulogu u procesima na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini i u procesu dijaloga između Kosova i Srbije. To će imati negativan efekat na nove inicijative za Zapadni Balkan pošto su predsednik Makron i kancelar Šolc dosta oslabili u svojim zemljama", navodi.

Simeonova kaže da će rezultati izbora "komplikovati i proces proširenja" Evropske unije sa državama regiona i slabljenje napora da se angažuju sa Kosovom i Srbijom na unapređenju procesa normalizacije.

"Evropskoj uniji će, uzimajući u obzir rezultate izbora, biti teže da postigne konsenzus o proširenju. To ne mora da znači da neće biti političke volje, niti da se neće preduzimati konkretni koraci. Ali mislim da im veće prisustvo desničarskih partija u parlamentu omogućava da obuzdaju neke od najsmelijih inicijativa koje bi trebalo da budu pokrenute u odnosu na Zapadni Balkan", kazala je.

Profesor Bindi kaže da je nedostatak pažnje Evropske unije ostavio za sobom krhku situaciju, uključujući i dijalog između Kosova i Srbije, gde blok ima značajnu ulogu kao posrednik u postizanju sporazuma o normalizaciji između dve zemlje, koji je prema njenim rečima, zastao zbog rata u Ukrajini.

"Šta će Evropska unija moći da ponudi ovim zemljama za postizanje mira? Kada je (bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin) Ešton pregovarala o dogovoru, imali smo šta da ponudimo, ali sada je jasno da je članstvo dugoročni cilj. Nemamo šta da ponudimo i ova situacija ne pomaže", kaže Bindi.

Dodaje da je nedostatak pažnje EU i Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu stvorio prostor za druge sile u regionu.

"Spoljna politika je kao fizika. Kada postoji praznina, ona teži da se ispuni. Postoje regionalni i međunarodni akteri koji su zainteresovani da popune ovu prazninu. Rusija sa celom srpskom stranom, Kina je svuda, zatim Turska među muslimanima i zalivske države koje su uložile u Bosnu i Albaniju. Stoga EU gubi priliku u svom dvorištu, u regionu o kome treba više da se brine", navodi Bindi.

Analitičari su saglasni i da će posebnu ulogu u dinamici razvoja događaja u regionu u narednim mesecima imati američki predsednički izbori, koji će biti održani u novembru a koji, prema njihovim rečima, mogu da odrede i brzinu delovanja evropskih lidera na Zapadnom Balkanu.