Analitičari: Kos bi mogla da pomogne Zapadnom Balkanu

Kandidaturu Marte Kos za evropsku komesarku danas bi trebalo da formalno potvrdi Vlada Slovenije, a prethodno je dobila podršku nadležnog odbora slovenačkog parlamenta. Analitičari ocenjuju da bi na mestu komesara za proširenje EU mogla da pomogne Zapadnom Balkanu, piše Juropijan vestern Balkan.

Bivši direktor Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Pjer Mirel ocenio je da bi “slovenačka komesarka bila u dobroj poziciji da pomogne državama Zapadnog Balkana da se pridruže EU”.

„Ona ima široko znanje o izazovima sa kojima se te zemlje suočavaju, a, povrh svega, može da prenese pozitivno iskustvo pristupanja Slovenije Uniji”, kazao je Mirel.

On je ocenio da će se Kos suočiti sa teškom situacijom u EU - političkim potresima u nekim od ključnih država članica, usponom krajnje desnih snaga, te krizama koje se ponovo naziru.

„Ovi elementi neće doprineti dobijanju široke podrške kako bi se proširenje učinilo prioritetom tokom mandata novog saziva Evropske komisije. Štaviše, treba imati na umu i teškoće sa kojima se suočava nekoliko država Zpadnog Balkana, počev od bilatelarnih pitanja, a da ne govorimo o intenziviranju rata Ukrajine i Rusije”, konstatuje Mirel.

Zaključuje da “uprkos kvalifikacijama”, Marti Kos neće biti lako da ubedi države ovog regiona da sprovedu “dugočekane duboke reforme, povrate poverenje EU, i da, konačno, pomire demokratiju i stabilnost”.

U sličnom tonu, Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), navodi da predlog da nova komesarka za proširenje bude iz Slovenije predstavlja “dobru vest”.

“Prvo, ovim se okončava problematični mandat Olivera Varheljija, koji je naneo dosta štete na mestu komesara. Takođe, nominovanjem komesara iz Slovenije novi saziv Komisije šalje signal da se proširenje ne tiče samo Ukrajine, kao što bi to bilo u slučaju da je kandidat za tu funkciju neko iz baltičkih zemalja. Komesarka koja dobro razume jezike (makar neke od njih) na Zapadnom Balkanu, biće od pomoći. Dakle, uopšteno govoreći, ovo je dobra vest”, smatra Biber.

Konstatuje da je „jedina mana“ Kos što nije političarka “teške kategorije”, pa bi joj, možda, bilo teško da ubedi Komisiju da posveti dovoljno pažnje agendi proširenja.

“Ona bi, takođe, mogla da se suoči sa teškoćama tokom saslušanja u Evropskom parlamentu. Ipak, generalno govoreći, stiče se utisak da se stavlja tačka na trend po kojem je svaki komesar za proširenje bio slabiji od svog prethodnika”, kaže Biber.

Da bi bila izabrana za evropsku komesarku za proširenje, Marta Kos će morati da dobije i “blagoslov” poslanika u Evropskog parlamentu. Kandidati za komesare će narednih sedmica biti saslušani u nadležnim odborima Evropskog parlamenta, a potom će EP glasati za novi sastav EK u celini, pre nego što ona stupi na dužnost, što će se desiti najranije 1. novembra.

Kos je u jučerašnjoj objavi na Fejsbuku poručila da je uverena kako je politika proširenja “najuspešnija spoljna politika Evropske unije, koja donosi mir, stabilnost, prosperitet i nove mogućnosti, ne samo za nove članice, već i za sve građane EU”.

“Ovo je naročito važno u geopolitičkom okruženju, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i donela rat na evropski kontinent. Ukrajina, Gruzija,  Moldavija, države Zapadnog Balkana, kao i Turska, imaju evropsku perspektivu. Kao komesarka za proširenje EU, nameravam da radim intenzivno sa ovim državama, kako bismo produbili naše zajedničke vrednosti i  podršku njihovim reformama, da se ostvari ova perspektiva punopravnog članstva”, navela je Kos.