Fon der Lajen razdvojila susedsku politiku: Čime će se baviti buduća komesarka za Mediteran, Hrvatica Dubravka Šuica?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen formalno je odvojila susedsku politiku EU prema Severnoj Africi i na Bliskom istoku od pristupa budućim članicama na njenom istočnom krilu. Kritičari kažu da ovim potezom rizikuje postizanje "dvostrukih standarda" EU, piše EUpravo zato.

Dve prethodne decenije blok je koordinirao svoja partnerstva sa susednim zemljama jedne izvršne vlasti na čelu sa jednim evropskim komesarom, ali novi tim koji je u utorak ujutro predstavila Fon der Lajen uključuje komesarku za proširenje odgovornu za istočno susedstvo, Slovenku Martu Kos, i još jednu komesarku za Mediteran sa nadzorom nad južnim susedstvom, Hrvaticu Dubravku Šuicu.

Fon der Lajen je navela da je podela neophodna kako bi se šefu za proširenje omogućilo da se u potpunosti fokusira na podršku integraciji zemalja kandidata u blok, što se smatra geopolitičkim imperativom usred ruske agresije u Ukrajini.

Zvaničnici Komisije takođe kažu da će to omogućiti EU da ponovo preuzme uzde kao kredibilan akter na Mediteranu.

"Postao je tako ogroman portfelj da se ispostavilo da nismo postigli dovoljno", rekao je visoki zvaničnik Komisije, želeći da ostane anoniman.

Prema njegovim rečima, "deset godina nakon arapskog proleća, mi smo se, nažalost, vratili tamo gde smo bili pre".

S druge strane, on kaže da je blok istovremeno uspeo da zaustavi dosta toga na Mediteranu, dok će Šuicina uloga biti da revitalizuje te odnose.

Zvaničnik je dodao da će se odnosi EU sa Turskom, mediteranskom zemljom i zemljom kandidatom za članstvo u EU - uprkos tome što je njena kandidatura za članstvo praktično zaustavljena - biti deo i proširenja i mediteranskog portfelja.

Kritičari kažu da ovaj potez konsoliduje nedavni zaokret u spoljnoj politici EU zasnovanoj na vrednostima.

"Kada pogledate pisma misije Fon der Lajen, vrednosti ljudskih prava i demokratije, koje su u srži spoljne politike EU,  postoje za zemlje kandidate. Ali jasno je da su ciljevi saradnje sa mediteranskim zemljama različiti", rekao je za Euronews Husein Baoumi, službenik za spoljnu politiku Amnesti internešenela.

U slučaju južnog susedstva, naveo je, radi se o kontroli migracija, energetskoj saradnji, osiguravanju da mediteranske zemlje budu usklađene sa strateškim ciljevima EU.

"To konsoliduje stav da su vrednosti demokratije i ljudskih prava za neke tu, dok za druge nisu", istakao je on.

Šuica je dugogodišnja saveznica predsednici komisije, a članica je i njene političke porodice desnog centra.

Ona je dobila je zadatak da učini operativnim spoljne aspekte migracione politike EU, uključujući uspostavljanje "sveobuhvatnih partnerstava" sa partnerima u regionu, prateći nacrt nedavnih sporazuma o upravljanju gotovinom za migraciju sa Tunisom, Egiptom, Mauritanijom i Libanom.

Prema sporazumima, blok ubrizgava gotovinu u ekonomije zemalja u zamenu za obavezu da suzbije mreže krijumčarenja migranata i smanji broj migranata koji kreću na opasno putovanje brodom do južne obale EU.

Sporazum sa Tunisom, sklopljen u julu 2023, doprineo je velikom padu neregularnih dolazaka brodovima u Italiju od 60 odsto u prvih osam meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Model dobija na snazi i interesovanje među državama članicama EU, posebno pošto rastuća popularnost desničarskih, antimigrantskih partija dovodi pitanje migracije u srce nacionalne politike.

Ali branioci ljudskih prava kritikovali su nedostatak sredstava vezanih za finansiranje, rekavši da izvršna vlast EU zatvara oči na dokumentovane zloupotrebe partnerskih vlada protiv migrantskih zajednica, kao što je slučaj u Tunisu.

Investicioni programi EU u zemljama kandidatima, kao što je Zapadni Balkan, u međuvremenu zavise od toga da te zemlje sprovode niz reformi povezanih sa jačanjem demokratije i dobrog upravljanja.

Šuica će napisati strategiju za Gazu i plan reputacije EU

U očekivanju parlamentarnog saslušanja i glasanja, Šuica će takođe imati zadatak da sačini novu „Strategiju EU za Bliski istok sa pogledom na dan posle rata u Gazi", u saradnji sa imenovanim visokom diplomatkinjom Kajom Kalas.

Nekoliko izvora koji poznaju sukobe moći u izvršnoj vlasti reklo je za Euronews da postoji zabrinutost da Fon der Lajen želi da pooštri kontrolu nad politikom bloka prema Bliskom istoku nakon odlaska visokog diplomate ĐuzepA Borelja.

Smatra se da je Borelj pomerio granice svog mandata kako bi izvršio diplomatski pritisak na Izrael da ispoštuje svoje međunarodne obaveze u ratu u Gazi.

Fon der Lajen, zajedno sa odlazećim komesarom za proširenje i susedstvo, Oliver Varhelji, žestoko su kritikovani zbog toga što mnogi smatraju da imaju čvrsto proizraelski stav.

Šuica će sada naslediti Varhelijevu komandu nad finansiranjem EU Palestinskih vlasti, koje će, prema pismu misije Fon der Lajen, biti "usidrene u reformama",  kao i da će pomoći da se dostigne rešenje o dve države. Ona je takođe dobila zadatak da zajedno sa međunarodnom zajednicom radi na planu rekonstrukcije Gaze.

Takođe, među Fon der Lajenovim zahtevima je i "strateški komunikacioni plan" koji je osmišljen da promoviše ulogu EU u njenom južnom susedstvu i da se "suprotstavlja narativima protiv EU".

Fon der Leien je žestoko kritikovana zbog oklevanja da govori o broju mrtvih u Gazi koji trenutno iznosi preko 41.000 i njenog neuspeha da preduzme akciju odmazde kada je komesar Varhelji jednostrano najavio da će "sva plaćanja" Palestincima biti odmah obustavljena kao odgovor na Hamasove napade.

"Komisija je vrlo svesna rastućeg anti-EU raspoloženja u regionu i približavanja određenim zemljama koje se smatraju geopolitičkim konkurentima EU, kao što su Kina, Rusija. To otkriva nesklad. Ne možete imati strateške komunikacije da biste ubeđivali da je EU prijatelj sve dok EU i dalje podržava vlade koje ih potiskuju ili obalske straže koje puštaju ljude da ginu na moru", rekao je Baoumi iz Amnesti internešenela.

Ko je Dubravka Šuica?

Dubravka Šuica, rođena je u Dubrovnik, 20. maja 1957. godine. Ona je hrvatska desničarska političarka, najpoznatija po tome što je od 2001. do 2009. bila prva žena - gradonačelnik u istoriji Dubrovnika.

Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu, a od 1981. godine je zaposlena kao profesorka engleskog i nemačkog jezika u Osnovnoj školi Lapad, da bi od 1988. do 1990. bila profesorka engleskog i nemačkog jezika u Centru za razvoj i obrazovanje u Dubrovniku.

Godine 1990. godine učlanila se u Hrvatsku demokratsku zajednicu čiji je član do danas.

Na izborima 2000. i 2003. i 2007. godine je izabrana u Hrvatski sabor, ali je sva tri puta stavila funkciju u mirovanje.

Na lokalnim izborima 2009. godine, kada se u Hrvatskoj gradonačelnik prvi put birao neposredno, u drugom krugu je poražena od HNS-ovog kandidata Andra Vlahušića.