Analitičari: Kurti generisao krizu, međunarodna zajednica da izvrši pritisak na kosovskog premijera 

Predstavnik Saveta za strateške politike Nikola Lunić ocenio je da je krizu na Kosovu generisao Aljbin Kurti i dodao da veruje da će on da popusti, ne samo po pitanju registarskih tablica, već i oko ZSO, dok izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da je pritisak međunarodne zajednice na Kurtija jedini način da se kosovski premijer učini koopreativnijim, prenosi Nova. 

Lunić navodi da je uveren da za eskalaciju nema potencijala ni na jednoj strani.

"Time bi se ugrozili odnosi poverenja sa EU, UN, NATO i Kforom koji ostaju posvećeni deklarisanim ciljevima svojih misija na KiM. Isto tako, za srpsku zajednicu je od suštinskog značaja vraćanje u institucije koje bi u ovoj fazi trebalo da  predstavljaju stubove poverenja i suživota", ističe Lunić.

On kaže da je pozicija Srbije u pregovorima o normalizaciji odnosa sa Prištinom veoma kompleksna, jer odražava i globalnu geopolitičku rekompoziciju moći, kao i da je bitno da u ovom trenutku stavovi Beograda ne budu u koliziji sa politikom SAD.

"Samo rešenje će sasvim sigurno prevazići i region Zapadnog Balkana i interese Beograda i Prištine jer je primamljivi presedan Kosova izašao iz okvira 'jedinstvenog slučaja' i postao osnova za aktuelne i sve buduće sukobe širom sveta. Zato je strategijski bitno da u ovom trenutku stavovi Beograda nisu u koliziji sa politikom Vašingtona koji često naglašava neophodnost mira i stabilnosti u regionu, kao i ispunjenje svih obaveza iz prethodno potpisanih sporazuma, uključujući formiranje ZSO", navodi Lunić. 

Lunić dodaje da se tek nakon toga Beograd može posvetiti pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi uključilo i razmatranje francusko-nemačkog predloga, ali i blisku saradnju sa SAD.

Da je rešenje u rukama međunarodne zajednice, smatra izvršni direktor Cesida Bojan Klačar. On kaže da je kompromis moguć samo ako međunarodna zajednica bude više insistirala da Priština odloži ili ukine odluku i poštuje onaj deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na formiranje ZSO.

"Mislim da u ovom momentu, bez kooperativnije odluke Prištine, odnosno Aljbina Kurtija, neće moći da se dođe do kompomisa. Da bi se Aljbin Kurti učinio koopreativnijim čini se da je jedini način da to bude neka vrsta tihog ili nešto jačeg pritiska koji bi usledio od strane međunarodne zajednice. Taj pritisak je postojao, ali ili nije bio dovoljno jak ili je Aljbin Kurti uspevao da odoli svim pritiscima", kaže Klačar.

Klačar navodi da se plaši da bez značajnijeg uključivanja međunarodne zajednice u sprovođenje Briselskog sporazuma neće biti kompromisa, niti će se Srbi vratiti u institucije tako brzo.

O nemačko francuskom predlogu o konačnom rešenju Kosova smatra da ne sadrži sve neophodne elemente za kompromis.

"Odnos između benefita i koncesija koja dobija i daje jedna i druga strana je u velikom disbalansu, bar što se tiče Srbije. Jedino novo što bi Srbija time dobila je ZSO koja je faktički već trebalo da se dobije još 2013. Dobija članstvo u EU koje nije konkretizovano, ali to po prirodi stvari, ako se potpiše taj sporazum pripada i Kosovu. Srbija dobija neka novčana sredstva, ali to po prirodi stvari neće biti samo za Srbiju, već i za Prištinu. Kosovo sa druge strane ima veoma male koncesije koje treba da da – ZSO, a dobija vrlo velike benefite posle kojih im ništa od strane Srbije neće ni biti potrebno", zaključuje Klačar.