Analitičari: Međunarodni zvaničnici ne priznaju Kurtijevu vladu bez punog legitimiteta

Profesor evropskih integracija Dritero Arifi izjavio je da se sastanci Aljbina Kurtija sa međunarodnim predstavnicima koji posećuju Kosovo održavaju van državnih institucija jer oni ne žele da daju podršku premijeru u tehničkom mandatu. S druge strane, bivši diplomata Bljerim Canaj kaže da aktuelne institucije nemaju legitimitet te da međunarodni predstavnici Kurtija uglavnom sreću kao predsednika Pokreta Samoopredeljenje, prenosi Kosova pres.

Prema njihovim rečima, ovo je politička poruka distance prema aktuelnoj vladi u tehničkom mandatu.

U međuvremenu, Kosovo su posetili visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kalas, visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta za evropska pitanja Brendan Hanrahan i zamenik pomoćnika sekretara za odbranu SAD Dejvid Bejker, koji su održali sastanke sa Kurtijem, ali ne u kancelariji premijera već na zvaničnim večerama.

S druge strane, Vrhovni sud je pre nekoliko nedelja doneo odluku u kojoj je naglašeno da obavljanje funkcije ministra, a istovremeno i biti sertifikovani poslanik, nije u skladu sa ustavnim odredbama.

Profesor evropskih integracija Dritero Arifi kaže da međunarodni predstavnici ne žele da budu deo podrške vladi bez punog legitimiteta.

„Došlo je do restauracije vlade. To je logika kojom Kurti svesno ili nesvesno postupa. To je normalno jer zapadnjaci rade u skladu sa zakonima i ustavom. Ustav Kosova ne priznaje postojanje polovine vlade, sa poslanicima, ministrima i premijerom u isto vreme. To je anomalija u našem shvatanju zakona i ustava. Međunarodni predstavnici ga sreću u restoranima jer ne žele da na indirektan način podrže nekog pojedinca ili vladu koja nema pun legitimitet“, kaže on.

Sa druge strane, bivši diplomata Bljerim Canaj kaže da aktuelne institucije nemaju legitimitet te da međunarodni predstavnici Kurtija uglavnom sreću kao predsednika Pokreta Samoopredeljenje.

Prema njegovim rečima, prebacivanje sastanaka u neformalne prostore predstavlja političku poruku: međunarodna zajednica drži distancu od aktuelne vlade.

„Pravna država se obično oslanja na odluke sudova. Odluka Vrhovnog suda jasno pokazuje da nemamo legitimne institucije, te su zbog toga oprezniji u komunikaciji, na primer, sa Kurtijem kao premijerom ili sa ministima, za koje se tvrdi da su ministri... Na primer, u ambasadama se obično pozivaju predstavnici političkih partija ili se ide u kancelarije stranaka, ali ne i u institucije, jer institucija komunicira sa institucijom. Ako nam dođe premijer neke države, on komunicira sa premijerom naše države kao institucijom, ali prema odluci Vrhovnog suda, on više nije premijer. Zato se sastaju u različitim kancelarijama, što znači da razgovaraju sa nekim iz političke partije koji ima potencijal da bude premijer i diskutuje teme“, naglašava on.