Analitičari: Netransparentan pregovarački proces Srbije i Kosova

Praksa netransparentnosti pregovora između Srbije i Kosova, u okviru dijaloga u Briselu, nastavlja se i u sadašnjoj fazi, kažu politički stručnjaci Jeta Krasnći i Bljerim Velja, prenosi Ekonomija onlajn.

Dijalog između strana u Briselu obnovljen je 16. jula uz posredovanje Evropske unije. Premijer Kosova Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali su se po drugi put 7. septembra.

Prema izjavama obe strane, otvorene su teme o Zajednici srpskih opština, zajedničkim finansijskim i imovinskim zahtevima, uz usklađivanje stavova po pitanju nestalih, raseljenih lica i ekonomske saradnje.

Premijer Kosova Avdulah Hoti naglasio je tada da su strane napredovale ka izradi konačnog sporazuma između dve zemlje, kako bi se u potpunosti normalizovale veze uz međusobno priznavanje.

Prethodno su se 5. i 6. septembra u Briselu sastali timovi kosovskih i srpskih stručnjaka, koje su predvodili kosovski državni koordinator za dijalog sa Srbijom Skender Hiseni i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Ovo je bio četvrti uzastopni sastanak dve delegacije na ekspertskom nivou, gde su stranke morale da usaglase svoje stavove o pitanjima koja su bila otvorena na najvišem političkom nivou.

U pregovaračkom procesu nedostaje transparentnost

Analitičarka Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta Kosova kaže za Radio Slobodna Evropa da u ovom pregovaračkom procesu nedostaje transparentnost, i podseća da u procesu pregovora uvek postoji ravnoteža između poverljivosti i transparentnosti.

„Podršku građana je teško postići kada nemamo informacije o procesu uopšte. Sada dobijamo informacije koje su oskudne i dobijamo ih u trenutku kada nisu kontinuirane i nisu u širem okviru. Nedostaje transparentnost, nedostaju redovnije i značajnije informacije za građane. Ovo bi trebalo promeniti, jer ne bi trebalo da postoji rizik od postizanja sporazuma jer će biti teško izgraditi široku građansku podršku", kaže Krasnići.

Politički analitičar Bljerim Velja, govoreći za Radio Slobodnu Evropu, kaže da se proces dijaloga između Srbije i Kosova u Briselu, od 2015. godine, prati sa minimum transparentnosti.

Ovu praksu potpune netransparentnosti, ali i neuključivanja skupštine u dijalog, osim u završnoj fazi, prema njegovim rečima, i dalje nastavlja sadašnja Vlada Kosova.

Međutim, kako kaže Velja, Evropska unija je naučila lekciju iz ranijih teškoća koje su se javljale prilikom ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom.

To znači da skupština i javnost moraju biti informisani u ranim fazama pregovora, kako ne bi došlo do velikih sukoba na političkoj sceni.

„Sada ostaje da se vidi da li se radi samo o informacijama koje su date na početku o strukturi procesa ili je takođe bilo suštinskih rasprava. Međutim, obaveza vlade je da obavesti skupštinu i javnost o tome šta se dešava u Briselu ili Vašingtonu. To je zabrinjavajuće, jer ako je u skupštini potrebna ratifikacija konačnog sporazuma, verovatno je da ova vlada nema dovoljnu većinu da to učini“, rekao je Velja.

Šef udruženja "Glas roditelja" Bajram Ćerkini rekao je da će, uprkos interesovanju porodica koje zastupa, razumeti detalje oko kojih su se strane dogovorile u Briselu, posebno u vezi sa temom nestalih osoba.

On je naveo da nije dobio nikakve informacije od Vlade Kosova.

"Mi ništa ne znamo. Pored onoga što smo čuli u medijima. Ne znamo ništa. Pitali smo i tražili sastanke. Rečeno nam je da on ne održava sastanke i ni reči, niko nas nije obavestio šta je Hoti uradio sa Vučićem. Mi ne znamo ništa “, naglasio je Ćerkini.

Diskreciji u tekućem dijalogu

Kosovski državni koordinator za dijalog sa Srbijom Skender Hiseni, rekao je da se radi o "diskreciji u tekućem dijalogu".

Na pitanje šta tačno znači tema „zajednički finansijski i imovinski zahtevi“, Hiseni je rekao da još nisu započeti razgovori o toj temi.

Portparol Evropske unije Peter Stano, u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa, rekao je da dok je postupak u toku ne pružaju detalje o sadržaju diskusija.

Uputio je na nedavnu izjavu specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka u kojoj se navodi da su obe strane napredovale u diskusiji, ali bez davanja konkretnih detalja.

„Na sastancima smo razgovarali o ekonomskoj saradnji, nestalim i raseljenim licima - temama koje su otvorene na poslednjem sastanku na visokom (političkom) nivou. Srećan sam što mogu da izjavim da smo u potpunosti napredovali u diskusijama," rekao je Lajčak.

Dodao je da je prvi put u okviru pregovora o pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu otvorena tema manjinskih zajednica i rešavanje zajedničkih finansijskih i imovinskih zahteva.

„Naš sledeći sastanak biće posvećen ovim temama“, rekao je Lajčak.

Krasnići kaže da proces dijaloga između Srbije i Kosova još uvek nije dostigao tačku postizanja konačnog sporazuma.

Prema njenim rečima, uzimajući u obzir prošlo iskustvo kada su sporazumi postignuti kroz netransparentan proces naišli na problem ratifikacije u skupštini, kao i dobijanja široke javne podrške, Vlada Kosova trebalo bi da promeni svoj pristup.

„Ovaj proces mora biti izgrađen u drugom formatu, jer to je proces koji, videli smo u prošlosti, ne može ići u formatima u kojima se sve rasprave odvijaju u uskom krugu ljudi. Potrebno je više inkluzivnosti, kako bi sporazumi bili dugoročni i kako bi bili izvršni. Za nas dogovor nije važan, već da kroz sporazum postižemo svoje ciljeve“, kaže Krasnići.

Analitičar Velja smtra da Vlada Kosova, na osnovu dosadašnje prakse, pokušava da prećuti pred javnošću sve detalje pregovora u Briselu, sve dok se ne postigne konačni dogovor, bez obzira na to da li se politički spektar i javno mnjenje slažu ili ne sa njim.

„Činjenica je da s jedne strane ne postoji široka politička podrška za efikasno unapređenje pregovaračkog procesa. Njihov ostanak na vlasti zavisi od samog pregovaračkog procesa.  Dakle, budući da su deo pregovaračkog procesa, oni i dalje ostaju relevantni na sceni i ostaju na vlasti “, rekao je Velja.

Iako je početkom  2011. godine najavljeno da će Kosovo i Srbija imati tehnički dijalog, koji će voditi radne grupe, krajem 2012. godine započeo je politički dijalog za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

Do sada je u okviru ovog dijaloga postignuto 23 sporazuma na tehničkom i političkom nivou.

Prvi sporazum koji je postignut 2011. bio je za matične knjige, a zatim je potpisan sporazum o slobodi kretanja.

Usledili su i drugi sporazumi, za carinske pečate, za prijem diploma, integrisano upravljanje granicama, regionalno predstavljanje i saradnju, telekomunikacije, za energetiku, pravosuđe . Međutim, svi ovi sporazumi nisu sprovedeni na terenu.