Analitičari: Plan o bržoj dinamici evropskog puta realan, ne pre izbora u EU 2024.

Zatvaranje klastera moglo bi po Srbiju i sve zemlje kandidate da ima veći značaj na evropskom putu ako zaživi predlog o bržoj dinamici evrointegracija za koji se zalaže i Austrija. U tom slučaju države koje zatvore pregovarački klaster imale bi priliku da sa članicama EU za istim stolom razgovaraju o temama iz tog klastera, ali bez prava glasa. Analitičari smatraju da je taj predlog realan, iako ne veruju da će se ostvariti pre izbora u EU 2024. godine, piše Blic.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, ističe da ideja Austrije nije nova i predstavlja deo plana o faznom pristupanju EU.

"Predlog je da zemlja kandidat, kad zatvori pregovore o jednom klasteru, recimo, o ekologiji, može da učestvuje na sastancima Evropskog saveta na tu temu i daje svoje mišljenja, ali bez prava glasa. Za tako nešto postoji i pravna mogućnost s tim što još nema jedinstvenog stava u EU o tome niti snažne političke podrške iako ta ideja postoji još od 2020. godine" navodi Ivković.

Kako kaže, u oktobru bi Evropska komisija mogla da predstavi novi predlog ili inicijativu za procese evrointegracija. 

"Taj plan bi trebalo da podrazumeva i veće finansijske podsticaje za zemlje kandidate i pristup investicionim fondovima EU. S tim što ne očekujem da će se bilo koja institucionalna inovacija realizovati pre izbora u EU sledeće godine. Tako da je realno da se to ostvari najranije u drugoj polovini sledeće godine iako se ne radi o radikalnoj promeni", poručuje Ivković.

I Dimitrije Milić, programski direktor organizacije "Novi treći" put podseća da je ideja Beča već primenjivana prilikom evrointegracija država Višegradske grupe - Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke.

"Na taj način se države kandidati kroz procese evrointegracija pripremaju već za članstvo u EU. Ipak, videćemo šta će biti nakon izbora u EU sledeće godine i ko će imati većinu jer će i od toga zavisiti da li će ovaj predlog biti realan. Ali ni[ta ne treba očekivati pre izbora", ocenjuje Milić.

On smatra da nije slučajno da se Austrija zalaže za drugačiji proces evrointegracija.

"Austrija uz Mađarsku najviše želi da se što pre Zapadni Balkan integriše u EU jer je to i njenom interesu zbog blizine regiona. U svakom slučaju, ako se ima u vidu da evrointegracije stoje već godinama sigurno da je ideja za koju se zalaže Austrija realnija sad nego pre pet godina", zaključuje Milić.

Edštadler je objasnila šta bi konkretna reforma procesa evrointegracija donela zemljama kandidatima.

"Postepena integracija zemalja kandidata, uključujući i Moldaviju i Ukrajinu, učinila bi da one imaju osećaj da već učestvuju u kreiranju evropske politike, iako još nemaju pravo glasa. Kada neka zemlja zatvori neki klaster, na primer iz oblasti nauke ili obrazovanja, treba joj omogućiti i da u EU učestvuje u razgovorima o toj temi" pojasnila je Edštadler.

Kako će izgledati EU put Srbije i ostalih država-kandadata moglo bi da se zna već početkom oktobra za kada je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji najavio da će Evropska komisija predložiti u Granadi novu "mapu puta". 

"Tada nameravamo da damo sadržajne predloge, uključujući mapu puta, koji će ubrzati ne samo institucionalnu već i stvarnu integraciju naroda i ekonomija u EU. Da bi to postalo stvarnost, treba da nastavimo da napredujemo i donesemo svaku odluku koja se može doneti, bez obzira na to koliko je mala ili koliko je velika", naveo je Varhelji.