Analitičari: Razlike u gledanju na ratnu prošlost glavni problem u odnosima Beograda i Prištine

Verbalni sukobi između vlasti Kosova i Srbije, koji se tiču prošlosti, rata i prihvatanja ili neprihvatanja ratnih zločina, otkrivaju bitne razlike, ne samo u odnosu na prošlost već i u pogledu budućnosti, što će u velikoj meri uticati na međusobne odnose, ocenjuju albanski i srpski politički analitičari, prenosi Zeri.

List Zeri podseća na to da je prošle nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je „zločin u Račku izmišljen“, što je izazvalo žestoke reakcije kosovskih vlasti, koje su ovu izjavu nazvale negiranjem ratnih zločina.

Politolog Ramuš Tahiri kaže za RSE da je osnova verbalnih sukoba između vlasti Kosova i Srbije koncept koji Srbija ima o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i koji je drugačiji od onoga u bivšim republikama, uključujući i Kosovo, koje je u sastavu bivše zajedničke države imalo status autonomne pokrajine.

Tahiri: Velikosrpska politika

Prema njegovim rečima, Srbija smatra da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji bili građanski, separatistički i za razaranje Jugoslavije.

Drugi narodi, kako je istakao, smatraju da su to bili njihovi ratovi za slobodu, uključujući Kosovo, koji rat sa Srbijom vidi kao način da se spasi genocida i okupacija od strane Srbije.

"Ako se to pitanje ne reši, ne može biti sporazuma između Kosova i Srbije, jer je tačno da bez njenog priznavanja od strane Srbije, ne može biti napretka, jer je istina da je upravo velikosrpska politika predvođena Miloševićem odgovorna za razaranje Jugoslavije. U tom ratu ne mogu biti dva krivca, nego će jedan biti oslobodilac, a drugi okupator“, naglasio je Tahiri.

Politikolog Ranđel Nojkić, bivši poslanik Skupštine Kosova, rekao je za RSE da kosovske i srpske vlasti kupuju vreme verbalnim sukobima oko pitanja ratnih zločina, za rešavanje unutrašnjih problema.

Nojkić: Kupovina vremena

"Ovaj verbalni sukob je kupovina vremena Prištine i Beograda, s obzirom da trenutno nisu spremni da razgovaraju. Jednom kada međunarodna zajednica shvati da je prikladno da treba da se sedne za pregovaračkim stolom, sve ovo će se zaboraviti i pristupiti mogućim rešenjima. Postoje rešenja o kojima treba da se razgovara, s obzirom na to da Briselski sporazum niti poštuje Beograd ni Priština“, kaže Nojkić.

Oba poznavaoca političkih dešavanja smatraju da sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije, koji bi rešio spor između koji postoji, ne može imati alternativu.

Međutim da li će se takav dogovor baviti pitanjem ratnih zločina i mogućim izvinjenjem za te zločine, prema njihovoj oceni, malo je za verovati.

Tahiri kaže da je izvinjenje Srbije za zločine počinjene na Kosovu više emocionalno pitanje, koje nema nikakvu značajnu težinu kao krivično-pravno pitanje.

Prema njegovim rečima, pravo pitanje je da ratni zločinci budu izvedeni pred lice pravde i da odgovaraju za zločine, kao i politika koja je uzrokovala ove zločine.

Nojkić ističe da će razmatranje ratnih zločina u jednom trenutku doći na dnevni red, uz ocenu da se uslovi za tako nešto još nisu stekli.

Međutim, kako je naveo, kada obe strane pristanu na sporazum, onda će one sesti i suočiti se sa problemima prošlosti i priznati svoje grehe.

On je naveo da u okviru samog sporazuma ne očekuje da će biti obuhvaćeno i traženje izvinjenja za ratne zločine.

Nastaviće se i dalje

"Mislim da to neće biti, osim ako međunarodna zajednica shvati da je takvo nešto neophodno. Uostalom, imamo sporazume iz prošlih balkanskih ratova u kojima su se strane složile, ali nije bilo izvinjenja u smislu da je to formalno zapisano u sporazumu. Izvinjenje je moguće kad se odnosi pobošljšavaju i kada su obe strane spremne za tako nešto. Ne očekujem da će neko insistirati da to bude deo sporazuma“, ističe Nojkić.

Tahiri i Nojkić procenjuju da će se verbalni sukobi između vlasti Kosova i Srbije oko ratnih zločina nastaviti i dalje.

Izjava predsednika Srbije Vučića, koja je potaknula reakcije na Kosovu, usledila je nakon izricanja dvogodišnje zatvorske kazne od strane Osnovnog suda u Prištini bivšem ministru Vlade Kosova Ivanu Todosijeviću zbog govora mržnje.