Analitičari: Sporazum iz Ohrida Kosovu nije otvorio vrata Partnerstva za mir

Ostvarenje cilja Kosova da uđe u NATO program Partnerstvo za mir u velikoj meri zavisi od stava država članica Severnoatlantske alijanse koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu, piše "Albanijan post".

Dodaje se da ove zemlje uprkos predrasudama o statusu, nisu blokirale nastavak evropskih integracija Kosova, podržavajući viznu liberalizaciju.

List navodi da je upravo kosovski premijer Aljbin Kurti rekao da će Kosovo tokom 2023. raditi na članstvu u međunarodnim telima, sa posebnim ciljem u programu Partnerstvo za mir, jer je, prema njegovim rečima, tako nešto postalo neophodno, posebno posle ruske invazije u Ukrajinu.

Snažnu garanciju u vezi sa namerom izvršne kosovske vlasti dao je ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer koji je naveo da će SAD "obnoviti napore da pomognu Kosovu da se pridruži programu NATO", ukoliko u Ohridu Kosovo i Srbija dogovore o planu implementacije Sporazuma o normalizaciji odnosa dogovorenog 27. februara u Briselu.

Dogovor je postignut, ali je pitanje kakve su šanse da se Kosovo pridruži NATO programu.

Kosovo je, prema mišljenju stručnjaka za bezbednosna pitanja Adrijana Štunija, dokazalo posebno konstruktivnim pristupom u Ohridu – iako će praktična primena biti važnija od same činjenice da je sporazum postignut – svoju posvećenost miru i stabilnosti, stoga zaslužuje da se pridruži programu Partnerstvo za mir.

Međutim, rigidnost četiri države u okviru NATO koje ne priznaju Kosovo, prema rečima Štuna, kako to obično biva, glavna je prepreka na putu Kosova ka članstvu u ovom Programu.

„Nadam se, doduše uzdržano, da će se pristup ovih zemalja promeniti nakon postizanja sporazuma u ​​Ohridu, naravno i uz uticaj SAD, s obzirom da integracija Kosova u mehanizme i strukture NATO nije samo za dobrobit mira i stabilnosti na Balkanu, ali i same Evrope, posebno u kontekstu neopravdane okupacije Ukrajine od strane Rusije“, rekao je Štuni za "Albanijan post".

Partnerstvo za mir ima za cilj povećanje stabilnosti, smanjenje pretnji miru i izgradnju jačih bezbednosnih odnosa između partnera i NATO. Program obuhvata skoro svaku oblast aktivnosti NATO, kao što su rad u oblasti odbrane, odbrambeni forumi, obuke, vojne vežbe, planiranje odgovora na civilne vanredne situacije i druge katastrofe, ali i saradnja u nauci i životnoj sredini.

Učešće u programu Partnerstvo za mir, prema rečima Štuna, predstavlja uvod u punopravno članstvo u NATO, ali ne znači automatski članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.

Albanija je, kako dalje objašnjava Štuni, postala deo Programa 1994. godine i trebalo joj je 15 godina da uđe u NATO.

Za razliku od Štunija, profesor studija mira i konflikta na Univerzitetu „Dablin Siti” Gezim Visoka ističe da šanse Kosova za članstvo u ovom NATO programu nisu toliko realne, ponajviše zbog neuspeha EU i Alijanse da se postigne saglasnost stavova država članica prema nezavisnosti Kosova.

„Članstvo u programu Partnerstvo za mir predviđeno je novom Strategijom bezbednosti Kosova, stoga Kosovo treba da podnese zahtev NATO za članstvo i da pojača lobiranje za prijem u ovu organizaciju“, rekao je Visoka za AP.

Kosovo i Srbija su se prvo 27. februara , a zatim 18. marta dogovorile o Sporazumu o normalizaciji odnosa, gde član 4 ovog sporazuma obavezuje Srbiju da se ne protivi članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Stoga, u svetlu ove odredbe, Visoka očekuje da se EU obaveže da obezbedi da neće biti opstrukcija ovog  Sporazuma od strane zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Grčke, Kipre, Rumunije, Slovačke i Španije.