Zogaj: EU nemoćna da sprovede Briselski sporazum, Kosovo i Srbija udaljeniji nego kad je potpisan

Dve godine nakon potpisivanja Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, politički analitičari upozoravaju da promene u međunarodnim odnosima dodatno otežavaju postizanje trajnog rešenja, piše Demokracija.

Za političkog analitičara Petrita Zogaja, ovim tempom, Osnovni sporazum i Aneks za njegovu implementaciju mogu doživeti sudbinu ranijih sporazuma.

„Briselski sporazum i plan implementacije, sada posle dve godine, više liče na sporazume koji su potpisani pre 12 godina, odnosno na skoro mrtve dokumente koji će teško biti vraćeni na sto u obliku u kom su potpisani“, kaže on.

Zogaj to argumentuje u četiri tačke – od reizbora Donalda Trampa do nastojanja Evropske unije da se prilagodi politici Sjedinjenih Američkih Država.

„U SAD postoji nova, nepredviđena administracija, sa drugačijim diplomatskim tonovima, bez obzira na lokalne narative, i to zahteva trenutne rezultate. S druge strane, EU i druge zemlje van nje pokušavaju da vide kako da se prilagode Trampovoj administraciji, nastojeći da zaštite svoje interese unutar kontinenta“, objašnjava on.

Srbija se, sa druge strane, naglašava Zogaj, nada da će izvući prednost iz raskola u odnosima SAD i EU tako što će se repozicionirati u pogledu sporazuma, nadajući se razumevanju Trampove administracije.

U međuvremenu, Kosovo je, smatra on, „zarobljeno“ na severu sa većinskim srpskim stanovništvom.

„Situacija na severu Kosova se, na prvi pogled, promenila, tako da deluje mirno sa zatvaranjem paralelnih srpskih struktura, međutim, situacija tamo ostaje napeta i sa potencijalom za eksploziju“, dodaje on.

Analizirajući aktuelnu geopolitičku situaciju u svetu, Zogaj ocenjuje i da EU kao posrednik u tom procesu nema moć da utiče na strane da sprovedu Briselsko-ohridski sporazum.

„Upravo u tome leži problem, dok je 2023. godine unutar EU bilo hitno da Kosovo i Srbija nađu put pomirenja, s obzirom na ono što se dešavalo u Ukrajini, danas se čini da ova situacija uopšte nije prioritet“, kaže on.

Ironično, Kosovo i Srbija su, smatra Zogaj, danas udaljeniji u odnosu na period kada je ovaj sporazum dogovoren.

„EU izgleda manje moćna da izvrši veći pritisak na stranke nego pre dve godine. Izbori unutar EU, unutar država članica, promene u strukturama EU, a samim tim i promene rukovodstva za posredovanje, doveli su do daljeg pogoršanja odnosa Kosova i Srbije“, tvrdi on.

S obzirom na promene u međunarodnom kontekstu Trampovim dolaskom u Belu kuću, kosovski diplomata Bljerim Čanaj, s druge strane, ne isključuje mogućnost da se Kosovo i Srbija suoče sa novim situacijama.

Čanaj se osvrnuo na napeti sastanak koji je Donald Tramp održao u petak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

„Na ovom sastanku je Zelenski pominjan zbog svog otvorenog stava protiv Trampove pobede, videli smo i Trampov pristup u odnosu na stranke“, kaže on.

Zbog toga predlaže da kosovske vlasti uzmu za primer ovaj „nediplomatski sastanak“.

„Ko god da bude na vlasti, suočiće se sa neočekivanim situacijama na gotovo nepoznatom terenu sa tendencijom novog međunarodnog poretka. A za to, naravno, moramo imati pripremljene političke aktere na sceni koji znaju i umeju da čitaju nove situacije sa stvarnim okolnostima koje se stvaraju i koji onda znaju da iskoriste politički zamah za dobro zemlje“, dodaje Čanaj.