Balkanski “mini-Šengen” treba da obuhvati i Kosovo

Balkanski “mini-Šengen” ne može se realizovati bez učešća Kosova. Takav zaključak se izvodi nakon stava SAD, koje su podržale ovu inicijativu, ali su pozvale zemlje u regionu da uključe i kosovsku vladu.

Politički analitičari u Tirani i Prištini kažu za Radio Slobodna Evropa da bi ova inicijativa trebalo da obuhvati sve zemlje Zapadnog Balkana, ističući da ovaj proces nema negativne posledice za te zemlje.

Direktor Instituta za političke studije u Tirani Afrim Krasnići, kaže da regionalna inicijativa za balkanski "mini-Šengen" nije pripremljena i nije konsultovana onako kako bi trebalo.

“U slučaju Kosova, dvostruko se pogrešilo. Ne samo što Kosovo nije bilo deo pripremnih postupaka i konsultacija, već je bilo uključeno u zvanične javne izjave koje su tamo iznete, kritikujući i u neku ruku radeći protiv imidža Kosova, što podriva odnos ove inicijative sa Kosovom”, kaže Krasnići.

On navodi da ako se ovaj proces proširi i na zemlje u regionu i ako se taj proces zasniva na svemu onome što će se odvijati u dijalogu između Kosova i Srbije o priznavanju stvarnosti na Kosovu i na Balkanu, onda neće doneti nikakve negativne posledice, naprotiv, u budućnosti to može biti pozitivan proces.

Prema Krasnićijevim rečima, koncept otvaranja tržišta i granica u smislu novog standarda trend je koji sada podržavaju zapadne zemlje, posebno kada je reč o Balkanu, koji je vrlo problematičan.

Prošle nedelje su lideri Zapadnog Balkana, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama, u Ohridu, bez Kosova, usvojili izjavu sa spiskom prioriteta i mera koje imaju za cilj da poboljšaju regionalnu saradnju, uključujući slobodno kretanje ljudi i robe.

U Prištini politički analitičar Artan Muhadžiri kaže za Radio Slobodna Evropa da nijedna ideja na Zapadnom Balkanu nije pokrenuta bez konsultacija i planiranja sa uticajnim zemljama, poput Sjedinjenih Država, Nemačke i drugih moćnih zemalja EU.

Prema njegovim rečima, tako je i u slučaju balkanske "mini-Šengen" regionalne inicijative. Kaže da su reakcije sa Kosova usledile bez obzira na širi kontekst koji stoji u osnovi ideje „mini-Šengena“.

"Nerazumljiv je sukob kosovskih političkih predstavnika, koji posle reakcija SAD i EU mogu početi da razmišljaju o prihvatanju ove ideje, jer ona nije štetna za Kosovo, pa ako se Kosovo predstavi kao suverena i nezavisna zemlja neće biti nikakve štete, već može biti u stanju da poboljša neke aspekte, posebno kretanje građana, što je do sada bilo izuzetno problematično s obzirom na nefunkcionisanje briselskih sporazuma o slobodnom kretanju između građana Kosova i Srbije”, kaže Muhadžiri.

Sledeći sastanak lidera Zapadnog Balkana biće održan u Draču 21. decembra, na koji se očekuje da Kosovo bude pozvano.

Međutim, prema analitičaru Krasnićiju, ovaj sastanak dolazi prebrzo i prema njegovim rečima, odvija se u kontekstu slanja poruke Parizu, Briselu i Berlinu u okviru donošenja odluka EU u regionu.

"Sastanak u Draču nema dnevni red, pa je to protokolarni sastanak i ne samo da Kosovo neće biti zastupljeno jer je potrebno vreme za formiranje novih institucija, već i druge zemlje kao Bosna i Crna Gora imaju sličnih problema zbog njihove unutrašnje situacije”, ocenjuje on.