Berliner cajtung: Zapadni Balkan već decenijama čeka na EU

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok na turneji je po Zapadnom Balkanu, u Podgorici i Sarajevu. U ponedeljak se u Podgorici sastala sa premijerom Milojkom Spajićem, a njenu posetu list "Berliner Cajtung" iskoristio je za analizu puta Crne Gore u EU pod naslovom: "Crna Gora kao primer promašene spoljne politike EU“, prenosi Dojče vele.

List navodi da je sredinom decembra za mnoge "Crnogorce eksplodirala bomba“.

"Zavist, ljubomora i frustracija zavladali su u toj maloj zapadnobalkanskoj zemlji na obali Jadranskog mora kada je Evropska unija otvorila put za pristupne pregovore Ukrajini i Moldaviji", navodi se u tekstu.

List podseća da "nije neuobičajeno da se u razgovorima sa ljudima sa Zapadnog Balkana čuje optužba za ’dvostruke standarde’.

"Kijev i Kišinjev dominiraju u briselskim debatama o pristupanju najmanje od početka ruskog agresorskog rata. Zapadni Balkan je, međutim, izgleda zaboravljen. Nezadovoljstvo raste, posebno u Crnoj Gori, a poseta šefice nemačke diplomatije to neće promeniti“, ocenjuje za „Berliner cajtung“ autor analize Nikolas Butilin.

Zapadni Balkan decenijama na "čekanju"

Ipak, sa druge strane, Berbokova je u ponedeljak u Podgorici poručila Spajiću da će "Crna Gora će imati punu podršku Nemačke u reformama koje će ubrzati evropski put“. Razgovarala je i sa predsednikom Jakovom Milatovićem, a on je nakon susreta izjavio: "Očekujem da će Crna Gora, kao lider u pregovaračkom procesu, do 2028. godine postati punopravna članica Evropske unije, što bi bio pozitivan signal i ostalim zemljama-kandidatima da se reforme isplate.“

Međutim, "Berliner cajtung“ u svojoj analizi podseća da države Zapadnog Balkana, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, "već decenijama čekaju da EU konačno zatvori ’bokove’ i primi te zemlje u evropsku porodicu“. Ali, kako se dodaje, "geopolitička realnost na terenu pokazuje da je EU u regionu u defanzivi.“

"Ruski narativi dominiraju srpskim diskursom, a sve više i u Severnoj Makedoniji. U Albaniji i na Kosovu više se vijore američke, nego zastave EU, a u Bosni i Hercegovini postoji podela između entiteta: s jedne strane je prozapadna Federacija BiH, naseljena većinom muslimanskim Bošnjacima, a s druge Republika Srpska, naseljena bosanskim Srbima, koja je potpuno naklonjena Kremlju", navodi list.

Zašto Crna Gora još nije članica EU?

Za to vreme, "Crna Gora, mala država s 619.000 stanovnika, već godinama je jedan od lidera u procesu pridruživanja“, piše list. Citira i ocenu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova da je Crna Gora "ispred svih drugih zemalja koje žele da se pridruže“.

Istina je takođe, piše list iz Berlina, da se unutrašnja politička situacija u Crnoj Gori "poslednjih godina nije nužno popravila – tako bar pokazuju izveštaji iz Brisela.

"Zemlja trenutno ne ostvaruje napredak, posebno u oblasti vladavine prava i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Crna Gora samo tapka u mestu, navele su diplomate EU za "Berliner cajtung".

Da li ministarka shvata da sat otkucava?

Ministarka spoljnih poslova Berbok nada se da će posetom Zapadnom Balkanu doneti novi "zamah“ procesu pridruživanja, navodi se na sajtu Ministarstva. Međutim, od 33 pregovaračka poglavlja koja su neophodna za pristupanje EU, Crna Gora je zatvorila samo nekoliko. Stoga je suviše "ambiciozno“ prihvatiti Crnogorce što je pre moguće, ocenjuje se u analizi.

"I dok spoljnopolitički imidž EU poslednjih meseci slabi, a i podeljena je oko geopolitičkih pitanja, na Zapadnom Balkanu sve više se šire srpski i ruski narativi. Zbog slabosti zapadnog rukovodstva, drugi akteri vide svoju šansu, a za Evropsku uniju je na Balkanu pet bez dvanaest“, piše "Berliner cajtung“ i svoju analizu zaključuje pitanjem: "Da li gospođa Berbok shvata da Evropa trči iza geopolitičkog časovnika?“