Blic: Kosovsko pitanje kao poligon za svačije interese

Kosovo
Izvor: B92/Depositphotos/Yarr65

Otkad je počeo rat u Ukrajini, poređenja ruske invazije sa NATO bombardovanjem 1999. godine postalo je gotovo uobičajeno, piše Blic i dodaje da je od prvog dana rata jasno da takve paralele najteže idu onima koji su za nezavisnost Kosova i teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i obrnuto, piše Blic.

A, navodi se, takvih je najviše u svetu, a čini se i u Srbiji gde većina građana istovremeno podržava rusku invaziju i zalaže se za celovitost Srbije sa sve Kosovom.

Potporu za takvu iracionalnu gimnastiku nalaze i među akterima samog rata u Ukrajini, iako u Kremlju i Kijevu poslednjih dana pokazuju da sve manje brinu za međunarodno pravo.

Lavinu je pokrenuo predsednik Rusije Vladimir Putin koji gotovo sve vreme rata u Ukrajini podseća javnost na NATO bombardovanje Srbije. S tim što je pre mesec dana nesreću Srbije i kasniji presedan u međunarodniom pravu u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova iskoristio kako bi opravdao rusku invaziju na Ukrajinu i priznavanje nezavisnosti Donjecka i Luganska,

"Veoma sam dobro upoznat, lično sam čitao dokumenta Međunarodnog suda UN o Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda, gde piše da prilikom realizacije prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu centralnih vlasti da proglasi svoj suverenitet. Tu odluku su svi podržali. Lično sam čitao sve te komentare organa SAD, evropskih zemalja, svi su podržali. Ako je to tako, onda Donjeck i Lugansk imaju isto pravo da proglase svoj suverenitet, ne obrćajući se centralnim organima vlasti Ukrajine, jer je presedan napravljen", kazao je Putin.

Mnogi u Srbiji su Putinove reči protumačili kao spremnost Rusije da žrtvuje Kosovo u sastavu Srbije da bi ostvarila svoje interese u Ukrajini.

Mesec dana kasnije i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pozvao se na Kosovo i na NATO bombardovanje kako bi ukazao na ulogu SAD-a u svetu i na poziciju Rusije.

"Kada je nešto u interesu Sjedinjenih Država, onda im je sve dozboljeno, pa i da u trenu izbombarduju Jugoslaviju koja je 10.000 kilometara udaljena od njihove obale", kazao je Lavrov.

Kako je rekao 1999. godine SAD su odlučile da Jugoslavija preti njihovoj bezbednosti, iako je 10.000 kilometara udaljena od njihove obale, i u trenu su je izbombardovali.

Takođe, poistovetio je slučajeve u Račku i Buči, pošto je podsetio da je Kristofer Voker koji je bio na čelu OEBS-a, proglasio "genocidom nekoliko leševa koji su otkrivenu u selu Račak, a kasnije se otkrilo da nisu u pitanju bili civili, već militanti koje su preobukli u civilnu odeću i razbacali".

"Na isti način je to bilo urađeno 23. aprila u Buči, kod Kijeva, to je ista šema i ona radi, nezavisno od toga da li nekog ubeđuje ili ne. Oni nisu ni morali nikoga da ubeđuju, već su izbombardovali Jugoslaviju i stvorili nezavisno Kosovo, kršeći sve principe OEBS. Samo su rekli- tako će biti", kazao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije pokušao je na kraju da poentira paralelom između Kosova i Krima.

"Posle referenduma na Krimu rekli su da samoproglašenost Kosova može, a samoproglašenost Krima ne može. To se sve vidi golim okom, i zbog toga niko i ne pocrveni od stida", kazao je Lavrov.

Blic dalje navodi i da je zanimljivo to što su poslednjih dana i u Kijevu počeli da porede Ukrajinu i Kosovo i podseća da je švajcarski portal na albanskom jeziku "Le Kanton 27" objavio intervju sa gradonačelnikom Kijeva Vitalijom Kličkom, u kojem je navodno rekao da će "nakon što su Albanci oslobođeni od Srbije, Ukrajinci biti oslobođeni od Rusije".

Ipak, Kličko se preksinoć oglasio na svom Instagram profilu i negirao navode ovog portala.

"Prijatelji, neki strani onlajn mediji, uključujući ruske, delili su moj navodni citat o Srbiji i Albaniji. Nisam komentarisao. I pre nego što prekopiraju ovu navodnu informaciju i nešto citiraju, novinari treba da traže audio ili video potvrdu takve ekskluzive", napisao je on.

Prethodno je, povodom ovih navoda, Ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila da Kličko ima pravo na slobodno izražavanje svojih stavova, ali da kao lider opozicione stranke, nema ovlašćenja da iznosi stav Ukrajine koji se tiče spoljne politike.

Ipak, iz svega toga izrodila se tema tema: da li se i u svetu i kod nas kosovsko pitanje tumači i koristi samo u skladu sa interesima?

Dragislav Rašeta iz organizacije "Novi treći put" ističe za Blic da bi do sada svima u Srbiji trebalo da bude jasno šta se krije iza izjava ruskih i ukrajinskih zvaničnika o Kosovu.

"Jasno je da niko u svetu ne gaji emotivnu vezu sa Kosovom, već da se iza svega krije ogoljeni interes. Tako i Rusija na Kosovo gleda samo sa stanovišta svog političkog i ekonomskog interesa", naglašava Rašeta.

Kako kaže, i vlast i opozicija u Srbiji eksploatišu Kosovo kao temu kako bi dobili što više glasova.

"Od 2017. primetno je da je opozicija skrenula udesno i da gotovo nema sastanaka centra i levog centra, odnosno građanske opozicije. Opozicija se sve vreme dodvorava desno orijentisanim biračima kao povoljnija opozicija od vlasti. Međutim, narod ne vidi realnu osnovu u tome, pa se postavlja pitanje da li u takvom pokušaju opozicija gubi tradicionalne birače", ističe Rašeta.