Bljakaj: FHP nema saznanja da Kosovo protiv Srbije sprema tužbu za genocid

Bekim Bljakaj
Izvor: Kosovo Online

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj izjavio je da ova organizacija ne raspolaže podacima da se prikupljaju dokazi za tužbu protiv Srbije za genocid i da se ova tema sve češće koristi u dnevno političke svrhe i kao moneta za potkosurivanje.

“Mi nemamo nikakva saznanja da se bilo šta radi na prikupljanju građe i informacija, dokaza za takvu tužbu, ali u poslednje vreme se mnogo intenzivnije spominje od strane, ne samo Kurtija nego i drugih zvaničnika, predstavnika vlade”, kazao je Bljakaj za Kosovo onlajn.

On ocenio da se pitanje ratnih zločina, ali i genocida koristi za dnevno političke svrhe. 

“Čini mi se da se ova tema uvek koristila za dnevno političke poene. Uvek se intenzivnije spominjala pred izbore. Čini mi se da se to malo više koristi kao moneta za potkosurivanje”, rekao je Bljakaj.

On je dodao da priča o tužbi protiv Srbije do sada često spominjala, ali da Aljbin Kurti nije prvi političar na vlasti koji je potencirao, podsećajući da su to pre njega činili i Hašim Tači i Kadri Veselji.

Na pitanje da prokomentarište tvrdnje nekih prištinskih analitičara koji su naveli da izjave Kurtija ukazuju da ne postoje dokazi protiv Srbije, on ocenjuje da i takve tvrdnje treba tumačiti sa političkim prefiksom.

“Ne slažem se sa onim koji ga kritikuju, verovatno je to politički motivisane kritike. Ne može niko da zaključi da li ima ili nema dokaza dok se ne formira takav predmet”, precizirao je Bljakaj.

Prema njegovim rečima Fond za humanitarno pravo Kosova je do sada u više navrata ukazivalo da su svi dosadašnji procesi tužbi za genocid među zemljama regiona završeni neuspehom.

“Kao što je bila tužba BiH protiv Srbije, tužba Hrvatske protiv Srbije i protivtužba Srbije protiv Hrvatske. Sve tri su bile neuspešne. Uvek smo govorili da je mnogo važnije da se prikupljaju podaci, da se procesuiraju lica koja su odgovorna za počinjene ratne zločine i ako postoji mnogo takvih procesa da onda može da se zaključi da ima dovoljno dokaza za genocid, onda da se to i uradi. A ne da se stalno spominje, a mi ne vidimo da se bilo šta radi po tom pitanju”, naglasio je Bljakaj.

On je ocenio da ulazak u Savet Evrope nema uticaja na pitanje tužbe protiv Srbije jer su po njemu to - dva odvojena procesa.

“Ne verujem da bilo kako učlanjenje u Savet Evrope može da pomogne ili odmogne. To vidim kao dva nezavisna procesa. Učlanjenje u Savet Evrope je jako bitno zbog toga što je garant građanima da ostvare svoja civilan prava. Mogli bi da se žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko smatraju da su njihova prava pogažena na Kosovu. I to je jako važno za sve građane”, naglasio je on.

Upitan da prokomentariše tvrdnju premijera Kosova Aljbina Kurtija da se ubrzano radi i na tužbi za ratne zločine protiv Srbije, Bljakaj kaže da je Kurti verovatno mislio na tužbu za genocid.

“Verujem da je mislio na istu stvar jer je tužba za genocid jedno, a ratni zločini drugo. Jedina adresa za to je Međunarodni sud pravde i tu može da se tuži zemlja. Ako se radi o ratnim zločinima onda ide krivična prijava protiv lica koji su učestvovali u ratnim zločinima, odnosno protiv onih koji su izdali naredbe i to su krivični sudovi. To su dve različite stvari”, kaže Bljakaj.

Objašnjava da je u slučaju ratnih zločina reč o krivičnoj odgovornosti za koju ne može država da odgovara.

“Mogu da odgovaraju samo individualna lica, a ne može država nikako biti krivično odgovorna za zločine”.

Dodaje da je za ova krivična dela nekada bio nadležan Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.

“Sada postoji stalni Međunarodni krivični sud, ali on nije nadležan da proceuira ratne zločine koji su počinjeni pre 2000. godine pošto je tek tada potpisan Rimski statut. Dakle, ni to nije adresa. Ostaju samo domaći sudovi i kosovska specijalizovana veća. To su sudovi gde mogu da se procesuiraju ratni zločini počinjeni na Kosovu”, naglašava Bljakaj.