Tužba za genocid protiv Srbije politička kampanja i marketinški trik

Kosovo i Srbija
Izvor: Albanian post

Prištinski advokat Tom Gaši izjavio je nedavno za kosovske medije da je "tužba protiv Srbije za genocid uveliko u pripremi i da na njoj radi radna grupa u sklopu kabineta Aljbina Kurtija" dodajući da "pod uslovom da Kosovo nije u mogućnosti da takvu tužbu podnese jer nije članica Ujedinjenih nacija, u njegovo ime to može učiniti Albanija. Sagovornici Danasa smatraju da je takva izjava politička kampanja i "marketinški trik", pre nego realna pretnja.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Danas da bi takvu tvrdnju komentarisao samo ukoliko najava dođe iz Tirane, a ne iz Prištine i ukazuje da Srbija, zajedno sa Albanijom, otvara Zapadni Balkan u inicijativi Otvoreni Balkan te da takav čin Albaniji ne ide u korist.

"Zaista ne očekujem da se albanske institucije, a pre svega Ministarstvo pravde i Ministarstvo spoljnih poslova, kao i stručnjaci za međunarodno pravo iz Albanije bave ovim pitanjem jer bi time otvorili prvi front u odnosima Srbije i Albanije nakon niza godina uzlazne saradnje, na ekonomskim i na svim drugim nivoima. Evropska unija očekuje saradnju od svih zemalja zapadnog Balkana, na putu ka EU", zaključuje Antonijević.

A da se već više od deset godina unazad od strane nosilaca najviših institucionalnih funkcija na Kosovu spominje tužba za genocid protiv Srbije, podseća Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova. On najave za tužbu vidi više kao političku kampanju.

"Do sada nije preduzet nijedan konkretan korak u cilju pripreme takve tužbe i ne znam da je obrazovana bilo kakva radna grupa za tu svrhu pri kabinetu premijera. Ukoliko se misli na Institut za zločine počinjene tokom rata, onda moram da kažem da mandat tog instituta nije da napiše tužbu za genocid, niti će raspolagati stručnjacima koji mogu to uraditi. Prema tome i nedavne najave za tužbu vidim više kao političku kampanju, kao što je bilo i u prošlosti", primećuje Bljakaj.

Milica Andrić Rakić iz NVO "Nova društvena inicijativa" podseća da je mogućnost da Kosovo tuži Srbiju za genocid tema koja se ciklično pojavljuje u kosovskoj javnosti. Poslenji put je sa istim elementima, uključujući i mogućnost da to umesto Kosova učini Albanija, bila aktivna u prvoj polovini 2021, dodaje.

"U tu svrhu više je kosovskih vlada formiralo sopstvene i rasformiralo institute za beleženje ratnih zločina prethodnih vlada i vlada Aljbina Kurtija nije izuzetak", ističe Andrić Rakić.

Međutim, podseća ona, najdalje dokle su do sada ta nastojanja otišla je neobavezujuća Rezolucija Parlamenta Kosova o formiranju Međunarodnog tribunala za zločine koje je Srbija počinila na Kosovu koju je pokrenuo tada predsedavajući Skupštine Kosova, Kadri Veselji, a danas optuženi za ratne zločine pred Specijalizovanim većima u Hagu.

"O mogućnosti uspeha same potencijalne tužbe više pravnika i stručnjaka za tranzicionu pravdu se na Kosovu izjasnilo negativno podvlačeći da je njihova ocena da se ova tema koristi isključivo u političke svrhe. Takođe se često navode primeri tužbi BiH i Hrvatske protiv Srbije, a koje su propale kao nešto što treba imati u vidu pre odluke o tako ozbiljnom potezu. Isto tako, pojedini stručnjaci podvlače da su samo zločini u Bosni u Haškom tribunalu bili okarakterisani kao genocidi, dok ni jedna optužnica srpskih zvaničnika u vezi sa ratnim zločinima počinjenim na Kosovu nije tako okarakterisana", zaključuje Andrić Rakić.

Ona primećuje da politička volja da Albanija tuži Srbiju za genocid na Kosovu trenutno ne postoji.

"Kada je spremnost Albanije da tuži Srbiju za genocid na Kosovu u pitanju, u ovom trenutku politička volja za tako nešto ne postoji, ali recimo i da se to promeni, stručnjaci za međunarodno pravo su već objašnjavali da bi put za uspostavljanje nadležnosti MSP-a bio jako dug i pun prepreka", ukazuje Andrić Rakić.

Na pitanje da li takav čin doprinosti pomirenju ili pak novom zaoštravanju odnosa kako između dve sukobljene strane, tako i pre svega samog naroda koji se nalazi između "dve vatre", sagovornici Danas kažu da ne vide da može doprineti pomirenju.

"Taj čin čitam samo kao pi-ar i marketing iz Prištine, a ne kao ozbiljnu aktivnost institucija u Tirani koja se 'valja iza brda'. Doista, moram proveriti kada su naredni izbori u Albaniji, da se ovo pitanje slučajno ne pojavi kao dodatna podrška nekom od kandidata. Ovim piarom se, da vam napomenem, baca u drugi plan i suđenje pripadnicima OVK u Hagu koje veoma dobro napreduje", kaže Antonijević.

Da su se odnosi između Kosova i Srbije srozali na nivoe posleratnih godina i pitanje je mogu li uopšte da budu gori, primećuje Andrić Rakić.

Ona takođe ne vidi mogućnost da tužba za genocid u ovakvoj političkoj atmosferi može da doprinese pomirenju, posebno ako je mogućnost za izigravanje očekivanja žrtava tako visoka kako ocenjuju strunjači.

"Jednostavno, samim tim što se ta najava ocenjuje kao politička i više u službi pozicioniranja Kosova u dijalogu, jasno je da takva motivacija neće rezultirati balansiranim i objektivnim procesom koji bi bio blagorodan za procese suočavanja sa prošlošću", zaključuje Andrić Rakić.

Ono što bi doprinelo poboljšanju odnosa i normalizaciji pitanja Srbije i Kosova jeste saradnja, smatraju.

"Put je pre svega popločan saradnjom, pre svega ekonomskom, a potom i svakom drugom, uključujući i kulturnu saradnju. Tu je dodatni podsticaj i dodatno otvaranje Otvorenog Balkana, pre svega u delu radnih prava i slobodnog kretanja radne snage u našem regionu. Tu treba pratiti i Berlinski proces i sve rezultate sastanaka balkanske šestorke", kaže Antonijević.

Dodaje da je prvi korak u normalizaciji na Prištini, da ispuni preuzete obaveze iz Briselskih sporazuma, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, pa da se krene dalje, zajedno ka Evropskoj uniji.

Bljakaj priznavanje žrtava i procesuiranje zločinaca vidi kao još jedan korak ka pomirenju između ljudi i društava.

"Da bi se postiglo održivo pomirenje je neophodno da se priznaju žrtve i zločini ma sa koje strane da su počinjeni kao što je potrebno da se procesira što više onih koji su krivično odgovorni za te zločine. Često inicijative za utvrđivanje činjenica kao i procesiranja onih koji su najviše odgovorni za ratne zločine stvaraju privid da se situacija destabilizuje i da to može dovesti do novog sukoba ili nemira, ali zapravo to je neophodan proces da se sve strane suoče sa prošlošću i na takav način stvaraju uslove za dugotrajno pomirenje između ljudi i društava", ističe Bljakaj.

Milica Andrić Rakić takođe zaključuje da je put pomirenja popločan ekonomskim povezivanjem, međuzavisnošću i saradnjom.