Budžovi: Političari štete imidžu Kosova

Istoričar Jusuf Budžovi kritikovao je političku scenu na Kosovu rekavši da političari štete imidžu Kosova i „velikom dostignuću Albanaca – državi Kosovo“, prenosi Koha.

„Država Kosovo je stvorena ni iz čega, a danas smo je sveli skoro ni na šta. Moramo shvatiti Ustav veoma ozbiljno. Država Kosovo je veliko dostignuće albanizma. Stvorena je zahvaljujući direktnoj vojnoj intervenciji Zapada. Naša vekovna posvećenost, naši napori do krvoprolića, ne mogu se isključiti, ali ne bi bili dovoljni da nije vojne posvećenosti Natoa i Zapada. Stoga nas to obavezuje da budemo odgovorni. Trebalo bi da državu Kosovo vidimo kao najveće dostignuće, a ne da je vidimo kao plen kojim se obogaćujemo, da se igramo i da sve segmente države Kosovo podvrgnemo ustavima političkih stranaka“, rekao je Budžovi.

Naveo je da parlamentarizam na Kosovu funkcioniše „svađama, raznim grupama i političkim mafijama“, kao i da su ta tri faktora diskreditovala parlamentarizam, do te mere da mnogi građani uopšte ne izlaze na izbore. 

Budžovi je rekao da nije optimista da se političke konfrontacije i polarizujući jezik neće nastaviti nakon izbora 28. decembra.

„Skoro sam očajan zbog koncepta stvaranja kriza, kako bismo kroz njih preživeli i izašli kao neko ko pali kuću, a zatim izlazi i kaže da se ugasi požar. Naša politika u većem delu poslednjih godina bila je politika piromana i vatrogasaca. Sever je to pokazao, kao i svi drugi procesi“, rekao je Budžovi, prenosi Koha.

Rekao je da su se čak i političke debate pretvorile „u bordel“.

Govoreći o proglašenju albanske nezavisnosti 1912. godine, Budžovi je kazao da je do toga došlo u izuzetno teškim okolnostima, dok je odlučujuća uloga u njenom ostvarivanju pripisana Austro-Ugarskoj. 

Prema njegovim rečima, ne može se razumeti taj istorijski trenutak bez uzimanja u obzir dramatičnih dešavanja na Balkanu i interesa velikih sila tog vremena, piše Koha.

Prema njegovim rečima, iako je sporazum Hasana Prištine sa Osmanskim carstvom stvorio prostor za albansku autonomiju sa četiri vilajeta, situacija se radikalno promenila izbijanjem Balkanskih ratova.

„Albanski prostor su okupirale četiri balkanske sile. Osmansko carstvo, iako se smatralo supersilom, kapituliralo je veoma brzo“, naveo je on.

U tom političkom vakuumu, prema rečima istoričara, Austro-Ugarska je intervenisala, brzo delujući kako bi sprečila Srbiju da izađe na more, kao i da je jedan od glavnih motiva Beča bio da spreči panslavizam i održi ravnotežu na Jadranu.

Opisao je dane pre 28. novembra kao „10 dramatičnih dana“, tokom kojih je Albanija bila okupirana i podeljena na četiri dela. Međutim, kako dodaje, proglašenje nezavisnosti otvorilo je prvo poglavlje albanske državnosti posle šest vekova.

Podvukao je da su Austro-Ugarska i delimično Italija uložile velike napore da uklone srpsku i grčku vojsku sa albanske teritorije, dok su strane jedinice potpuno povučene tek u periodu od 1913. do 1914. godine.

Povezujući ovaj period sa savremenim dešavanjima, Budžovi je naveo da postoji istorijski paralelizam.

„Baš kao i 1912. godine, država Kosovo ne bi bila nezavisna bez podrške Zapada“, naveo je Budžovi.