Cakoli: Predlog o direktnom izboru predsednika nije rešenje za trenutnu situaciju

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ocenio je da ideja o direktnom izboru predsednika može biti deo ozbiljne rasprave o ustavnoj reformi, međutim, navodi da i procedura i sadržaj ustavnih amandmana koje je predložila kosovska predsednica Vjosa Osmani pokazuju da oni ne rešavaju trenutnu situaciju niti potencijalnu krizu koja može nastati ukoliko predsednik ne bude izabran u Skupštini Kosova.

Cakoli je na Fejsbuku pojasnio da je za izmenu Ustava Kosova potrebno najmanje 80 glasova u Skupštini Kosova, od kojih najmanje 14 moraju biti glasovi poslanika iz nevećinskih zajednica, napominjući da je to veoma visok prag i da zahteva širok politički dogovor između parlamentarne većine i predstavnika zajednica. 

Ističe da je u trenutnim parlamentarnim okolnostima takvu većinu veoma teško obezbediti.

„Drugo, čak i ako bi ovi amandmani bili usvojeni, sam njihov tekst predviđa da se predsednički izbori raspisuju najkasnije šest meseci pre isteka redovnog mandata predsednika. Ovo pravilo je zamišljeno za uobičajenu institucionalnu situaciju, kada je izborni kalendar predvidiv i kada se predsednički mandat približava kraju. U sadašnjim okolnostima ova formula ne može da se primeni, pa čak i ako bi amandman stupio na snagu sada, on bi se u praksi primenjivao tek od 2031. godine“, naveo je Cakoli.

U suprotnom, prema njegovim rečima, Kosovo bi se moglo suočiti sa namernim ustavnim vakuumom, jer se šestomesečno pravilo ne bi moglo ispoštovati, a nije predviđen jasan prelazni mehanizam koji bi rešio takvu situaciju. 

Kako napominje, u tom slučaju, nakon isteka roka za održavanje izbora, ne bi postojao ni vršilac dužnosti predsednika.

„Treće, prelazak na novi model izbora predsednika zahteva i usvajanje čitavog pravnog i podzakonskog okvira koji bi regulisao izborni proces, administraciju izbora, kandidature i mnoga druga pitanja. Izrada i usvajanje ovih akata u tako kratkom roku bilo bi praktično nemoguće. Štaviše, Ustavni sud Kosova je u svojoj poslednjoj odluci, kada je poništio više nacrta zakona, naglasio da `super` ubrzane procedure koje zaobilaze redovne zakonodavne standarde narušavaju pravnu sigurnost“, istakao je Cakoli.

Zbog svega navedenog, Cakoli navodi da je jasno da u ovim okolnostima, predlog o direktnom izboru predsednika ne predstavlja trenutno rešenje za aktuelnu institucionalnu situaciju.

„Da bi se izbegla nesigurnost i institucionalni vakuum, svaka ustavna promena zahteva vreme, širok politički konsenzus i jasno definisan pravni prelazni period“, istakao je on.

Institucije da obezbede da se pripreme izbora ne dovedu u pitanje

Cakoli je ranije naveo da smatra da je usled trenutne političke situacije na Kosovu neophodno da institucije obezbede da se pripreme za izbore ne dovedu u pitanje, podsećajući da je zakonski rok za imenovanje novih članova CIK-a izuzetno kratak.

Cakoli je istakao da, iako je još uvek nejasno da li će biti rešenja ili će Kosovo ići na nove izbore, institucije moraju da obezbede da se pripreme za izbore ne dovedu u pitanje.

Kako navodi, to pre svega znači jasnoću o sastavu CIK-a, koji je povezan sa izbornim ciklusom i mora da odražava ishod poslednjih parlamentarnih izbora. 

„Nakon potvrđivanja rezultata 9. februara, zakon utvrđuje postupak do 42 dana za imenovanje novih članova CIK-a, prema novom sastavu Skupštine. Predsednik je imao 30 dana – koji ističu 11. marta – da zatraži nominacije od parlamentarnih stranaka. Oni imaju nedelju dana da dostave svoja imena, dok imenovanje vrši predsednik u roku od pet dana“, navodi Cakoli.

On napominje da parlamentarne grupe sa pravom predlaganja postoje samo dok Skupština ima mandat i dok se ne raspišu novi izbori, te da je zakonski rok za imenovanje novih članova CIK-a sada izuzetno kratak.

„Ovo postaje još problematičnije jer važeći zakon više ne predviđa automatsko produženje mandata postojećeg sastava CIK-a do imenovanja novog, kako je bilo predviđeno starim zakonom. Stoga, u vreme kada novi izbori mogu postati neizbežni, pokretanje i završetak ovog postupka u zakonskim rokovima je od suštinskog značaja kako bi se izbegao svaki institucionalni vakuum u sprovođenju izbora“, istakao je on.

On smatra da institucija koja organizuje izbore mora biti, ne samo funkcionalna i sa mandatom, već i neosporna, tako da se tokom izbornog procesa njen legitimitet ne dovodi u pitanje.