Čeku: Pravoslavne crkve na Kosovu su naše kulturno blago, zaslužujemo da budemo deo Uneska

Ministar kulture Hajrula Čeku kazao je da su pravoslavne crkve na Kosovu izuzetno kulturno blago svih građana Kosova, kao i čitavog čovečanstva, kao i da ne postoji razlog zbog kojeg Kosovo ne može da bude članica Uneska. Istakao je da se renoviranje kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici vrši da bi ona služila zajednici, prenosi Gazeta ekspres.

Čekuje istakao da Kosovo ima jako bogato kulturno nasleđe.

"Ulažemo sve svoje kapacitete da sačuvamo naše kulturno nasleđe, stavljajući ga u službu socio-ekonomskog blagostanja zajednice. Dajemo sve od sebe da naše bogato kulturno nasleđe pretvorimo u platformu za komunikaciju i saradnju između različitih zajednica, izbegavajući jednodimenzionalna tumačenja. Uostalom, i međunarodne konvencije promovišu ovaj pristup, odnosno univerzalnost kulturnog nasleđa", kazao je on.

Kako je dodao SPC je blago kulturnog nasleđa na Kosovu i čitavog čovečanstva.

"Imamo jedan od najnaprednijih modela u svetu za zaštitu pravoslavnog kulturnog nasleđa i redovno se obavezujemo da pravoslavne crkve, sveštenstvo u tim hramovima i svi vernici neometano uživaju ova prava koja proizilaze iz zakonskog okvira. Kosovo je tokom godina učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava", kazao je Čeku.

Restauracija kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici da bi služila zajednici

On je dodao da Kosovo, kao takvo, zaslužuje da bude član Uneska.

"Kosovu je mesto u Unesku. Ne postoji čak ni legitiman razlog zašto Kosovo ne bi trebalo da bude član Uneska. U pogledu kulturnog nasleđa, mi konsolidujemo institucionalne strukture i politike kako bismo bili tehnički što spremniji u trenutku podnošenja zahteva za članstvo. Sledeća prilika za prijavu je na Generalnoj konferenciji Uneska koja se održava u drugoj polovini 2023. godine", kazao je on.

Dodao je da se restauracija kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici vrši da bi služila zajednici, a ne radi istorijskog revizionizma ili rehabilitacije ličnosti.

"Predmetni spomenik je javno vlasništvo, ima velike estetske vrednosti i po tipologiji gradnje je jedan od prvih primera na Kosovu prelaska na modernu evropsku arhitekturu. Deo je kolektivnog sećanja žitelja Južne Mitrovice i odnedavno simbol građanskog otpora betoniranju. Izgrađena je 1930. godine i na Listi kulturnog nasleđa se pojavljuje kao „Kuća Džafera Deva“ iako je uglavnom korišćena u javne svrhe, uključujući i kao dom zdravlja. Zato ne kažem da po svaku cenu treba da zadrži ovo ime. Naziv spomenika je najneznačajniji pokazatelj u odnosu na javne funkcije i vrednosti koje ovaj objekat predstavlja za grad i njegove građane. Objekat je 2011. godine dobio status dobra kulturnog nasleđa pod zaštitom zakona. Stoga smo posvećeni da obezbedimo sve neophodne uslove za nastavak ovog procesa restauracije", kazao je ministar kulture.