Ćerići: Glavni štab OVK davao naređenja mojoj brigadi

U nastavku haškog suđenja bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tadašnji oficir OVK Ramiz Ćerići potvrdio je da je Glavni štab OVK davao pismena naređenja njegovoj jedinici.

Tači i saoptuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići tada su bili vodeći članovi GŠ OVK. Optužnica ih tereti za zločine nad Albancima, proglašenim za "kolaborante", Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK širom Kosova i u Albaniji.

Ćerići je, od proleća do kraja 1998, bio komandant jednog bataljona u 121. brigadi OVK, kojom je tada komandovao Fatmir Ljimaj.

U dodatnom ispitivanju, tužioci su u sudnici prikazali dva pismena narđenja GŠ OVK upućena 121. brigadi.

Na pitanje da li ta naređenja odražavaju "vojnu hijerariju" u OVK, Ćerići je odgovorio potvrdno.

On je ponovio da mu je Ljimaj nekoliko puta izdavao naređenja "u ime GŠ OVK".

Pitanje komande i kontrole GŠ OVK nad jedinicama na terenu, koje su, po optužnici, držale pritvore u kojima su počinjeni zločini nad "protivnicima" OVK, ključno je na ovom suđenju.

Na pitanje sudije Kristofa Barta koju je ulogu Tači igrao u GŠ OVK, Ćerići je odgovorio da je kasnije čuo da se Tači 1998. "bavio politikom", a da je Azem Sulja bio "glavni komandant".

Upitan da li je Tačija ikada "čuo da izdaje naređenja", svedok je rekao da nije.

Ćerići je, međutim, posvedočio da su Tači, Veselji, Sulja i Krasnići, kao članovi GŠ OVK, u avgustu 1998. rešili njegov spor sa oficirom OVK Šukrijem Bujom tako što su Buju prebacili u drugu operativnu zonu i postavili ga za komandanta.

To se desilo tokom "kratkog susreta" svedoka sa navedenim vođama OVK u bazi njegove brigade u selu Krajmirovce kod Lipljana "u operativnoj zoni Paštrik" na području Prizrena.

"Rekli su mi: 'Ti ostani ovde kao komandant bataljona, Šukrija ćemo poslati u operativnu zonu Nerodmilje (kod Uroševca) kao komandanta", opisao je Ćerići.

Precizirao je da su mu to rekli Tači i Sulja.  

Ćerići je ponovio da je, kada ga je u martu 1998. Sulja uputio iz Albanije na Kosovo, mislio da je trećeoptuženi Seljimi, koji ga je dočekao u selu Likovac u Drenici, bio "broj jedan na Kosovu".

Na pitanje sudije Barta, svedok je potvrdio da je čuo da je tada u Likovcu bio GŠ OVK.

Ljimaj je Ćerićiju, po njegovim rečima, naložio da raportira njemu, kao komandantu brigade, a da će on, Ljimaj, "raportirati u Likovac".

"Mislio je na instituciju Glavnog štaba", precizirao je svedok u sudnici.

Ćerići je izjavio i da je, s proleća 1998, položaje njegovog bataljona posetio drugooptuženi Veselji za koga su "ljudi pričali" da je član GŠ OVK.

"Tada nisam znao na kojem je položaju, ali sam posle saznao da je u obaveštajnoj službi", rekao je svedok.

Dok ga je ispitivao sudija, Ćerići je ponovio i da su za pronalaženje i ispitivanje osumnjičenih "kolaboranata" i "špijuna" bile zadužene vojna policija i obaveštajna služba OVK.

Na pitanje da li je bilo hapšenja i pritvaranja osumnjičenih, Ćerići je odgovorio: "Ne, u mom bataljonu".

I branioci optuženih i tužioci juče su sugerisali da je i Ćerići naređivao i bio umešan u pritvaranje i zlostavljanje civila, ali je on to više puta negirao.

Ćerići je završio svedočenje, a tužioci će, u nastavku procesa, pred sudije izvesti svog sledećeg svedoka, 56. od početka suđenja, 3. aprila prošle godine.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

U šest tačaka, ta krivična dela su kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti, a u četiri kao ratni zločin.

Svi optuženi negirali su krivicu, a od hapšenja na Kosovu, u novembru 2020, pritvoreni su u Hagu.