Novo pitanje za Ustavni sud: Šta treba da se razjasni i da li bi čekanje odluke pomerilo datum mogućih izbora?

Ukoliko Kosovo ne bude dobilo novog predsednika u poslednjim satima roka koji je dao Ustavni sud, dalje političke tokove u Prištini ponovo bi mogla da trasira ova instutucija. Vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju već je saopštila da razmatra mogućnost da se obrati Ustavnom sudu ako Kosovo ne dobije predsednika u punom mandatu, a sagovornici Kosovo onlajna smatraju da postoji nekoliko rupa u zakonodavstvu koje bi sudije mogle da „zakrpe“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Samo upućivanje pitanja Ustavnom sudu verovatno ne bi uticalo na to da se termin eventualnih izbora približi onom koji bi želelo Samoopredeljenje, ocenjuju naši sagovornici, ali ne isključuju mogućnost da ova partija iznađe kreativan način ili da pribegne političkom voluntarizmu kako bi izlazak na birališta bio onda kada njima najviše odgovara.

Prema poslednjoj odluci Ustavnog suda Kosova, donetoj na zahtev poslanika Demokratske partije Kosova, rok za izbor predsednika je 6. oktobar, a ako se to ne dogodi ide se na vanredne izbore u roku od 45 dana. 

Mogućnost novog obraćanja Ustavnom sudu i sa novim pitanjem, u slučaju da poslanici ne izglasaju novog predsednika, najavila je vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju, a njeno pitanje, kako je rekla, odnosilo bi se na njen mandat vršioca dužnosti predsednika, jer Ustav propisuje da funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može da se obavlja duže od šest meseci. 

Hadžiju je, naime, vršilac dužnosti predsednika postala 4. aprila, kada je mandat istekao dotadašnjoj predsednici Kosova Vjosi Osmani.   

Ovim pitanjem bavio se i Kosovski demokratski institut koji je pre nekoliko dana ukazao da poslednja odluka Ustavnog suda nije dovoljno pojasnila obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika nakon isteka šestomesečnog roka.

Vulnet Bugačku iz ovog instituta rekao je da član 90 Ustava koristi jasno ograničavajuću formulaciju i utvrđuje maksimalni period od šest meseci za obavljanje funkcije predsednika od strane vršioca dužnosti predsednika.

„To znači da je ova odredba imperativna i ne omogućava da se ova funkcija ili rok produži“, rekao je Bugačku.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da se pitanja koja i dalje nisu razjašnjena u vezi sa mandatom vršioca dužnosti Kosova odnose na to da li Aljbuljena Hadžiju može da bude vršilac dužnosti predsednika i nakon 4. oktobra, kao i da li je njenim izborom za predsednika Skupštine počeo novi ciklus od šest meseci. Odgovori na ova pitanja, kako ukazuje, su važna jer je predsednik ili vršilac dužnosti predsednika taj koji treba da raspusti Skupštinu ukoliko dođe do toga da ona ne izabere predsednika Kosova u roku koji je odredio Ustavni sud. 

„Prvo pitanje koje je otvoreno je da li Aljbuljena Hadžiju može da bude vršilac dužnosti predsednika Kosova i nakon 4. oktobra jer postoji tumačenje da ta pozicija najduže može da se obavlja šest meseci, a to ističe tog datuma. Strogo gledano, član Ustava koji sadrži taj stav, tiče se situacije kada je predsednik privremeno sprečen da vrši dužnost, a ne kada kada nije izabran i to je jedna praznina koja može da se otvori. Glavno pitanje je ovde da li rok od šest meseci uopšte postoji za situaciju kada predsednik nije izabran ili je to samo rok za situaciju kada je predsednik privremeno sprečen da obavlja svoje nadležnosti“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Drugo pitanje koje može da razmatra sud je, kako navodi, da li je taj period od šest meseci konačan ili se on obnavlja. 

„Konkretno, Aljbuljena Hadžiju je ponovo izabrana za predsednicu Skupštine početkom septembra, a mesto vršioca dužnosti predsednika Kosova je vezano ne za osobu nego za funkciju. Da je neko drugi recimo izabran umesto Hadžiju pitanje bi bilo da li onda ta osoba ima novih šest meseci. Pitanje je, recimo, i da li je njenim izborom za predsednika Skupštine ponovo počeo novi ciklus od šest meseci i da li uopšte taj rok važi za ovu situaciju u kojoj se Kosovo nalazi. To je vrlo značajno pitanje zbog toga što je predsednik ili vršilac dužnosti predsednika taj koji treba da raspusti Skupštinu ukoliko dođe do toga da ona ne izabere predsednika u roku koji je odredio Ustavni sud“, kaže on. 

Ipak, kako dodaje, bilo bi potpuno kontraintuitivno pretpostaviti da Ustav i Ustavni sud smatraju da u bilo kojoj situaciji mesto predsednika može biti upražnjeno jer postoje nadležnosti koje Ustav isključivo daje predsedniku. 

„Bilo bi besmisleno da Ustavni sud kaže: 'ne, tu funkciju više niko ne može da obavlja jer je prošao rok od šest meseci'. To bi značilo da neke nadležnosti koje su pripisane predsedniku ne mogu da se obave uopšte“, ukazuje Gogić. 

Ono što može da se dogodi i što, kako smatra, Hadžiju verovatno želi da postigne, jeste da eventualno sud odredi neku privremenu meru dok ne razmotri njen zahtev, ako ga bude uputila, da suspenduje rad Skupštine i da samim tim zaustavi protok roka za izbor predsednika. 

„Međutim, to je nerealno očekivanje, jer je Ustavni sud do sada uvek privremene mere donosio onda kada bi dalje aktivnosti napravile nepopravljivu štetu. A ovde je Ustavni sud sam definisao da je rok za izbor predsadnika 6. oktobar i bilo bi kontradiktorno kad bi sad Ustavni sud taj rok suspendovao zbog nekog razloga. Tako da je to verovatno samo jedan politički manevar ispipavanja terena, a Hadžiju da je zaista u dilemi i da je zaista želela da podnese tu inicijativu Ustavnom sudu, ona je to trebalo da uradi mnogo ranije, da sud blagovremeno može da oceni da li ona može da raspusti Skupštinu ili ne“, smatra Gogić. 

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić kaže da ako dođe do toga da se vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju obrati Ustavnom sudu sa pitanjem u vezi sa njenim mandatom na toj poziciji, da će taj sud brzo odgovoriti tako što će produžiti mandat predsedniku Skupštine da može da obavlja funkciju predsednika Kosova do njegovog izbora. 

Rapajić kaže da propisi predviđaju da predsednik Skupštine obavlja funkciju predsednika Kosova šest meseci maksimalno, uz nadu da će u tom periodu biti izabran predsednik i da je ostala rupa u zakonu za scenario kada se predsednik ne izabere. 

„Očito sada imamo slučaj da predsednik nije izabran i postoji ta nedoumica šta se dešava u tom slučaju. Da li jedna osoba nastavlja da vrši funkciju predsednika ili treba da se izabere neka druga koja će tu funkciju vršiti. Verujem da će Ustavni sud na ovo pitanje veoma brzo odgovoriti samo tako što će produžiti mandat predsedniku Skupštine da može da obavlja funkciju predsednika Kosova do njegovog izbora, što je slučaj i u zakonodavstvima mnogih drugih država“, izjavio je on za Kosovo onlajn. 

Prolongiranje raspisivanja izbora?

Još jedno moguće obraćanje Ustavnom sudu, ovog puta Aljbuljene Hadžiju, otvorilo bi i pitanje da li će se sa raspisivanjem izbora čekati dok sudije ne saopšte presudu.

Prema mišljenju Gogića, ukoliko Hadžiju bude uputila pitanje sudu a on ne odgovori u kratkom roku na njen zahtev i ne donese privremenu meru, to će značiti da postoji obaveza raspuštanja Skupštine i da sud ostaje pri prethodnom stavu i presudi da Skupština mora da bude raspuštena i da je nastupila ta okolnost. 

„Ono što može da se dogodi, to je da Hadžiju sama odbije da raspusti Skupštinu, dok, navodno, čeka privremenu meru ili mišljenje Ustavnog suda. Jer to je praksa koja se već pokazala, jer je Samoopredeljenje vrlo svesno propustilo Ustavni rok da konstituiše Skupštinu. Oni su sami odredili novi rok u kojem su konstituisali Skupštinu i pokazalo se da Ustavni sud to nije uvažio. Ustavni sud je rekao da je Skupština morala biti konstituisana ranije, dakle do 6. avgusta i da od tada počinje da teče rog zbog predsednika. Tako da, ono što može da se dogodi, to je da nastupi politički voluntarizam i da ona odbije da raspusti Skupštinu i da se pravda time da nije sigurna da li to može da uradi“, navodi on. 

Za suspendovanje daljeg rada parlamenta su, kako kaže, šanse male, jer bi to bilo protiv svih presuda koje je sud ranije doneo i logici kojom se vodio, a to je da se mora ići u pravcu konstituisanja institucija i da ne mogu mesta biti upražnjena. 

„Bilo bi suludo da zbog takvog pitanja on sad sam zaustavi sve. Ali u teoriji, ukoliko bi recimo on suspendovao rad Skupštine, onda bi to prolongiralo period raspisivanja izbora, što bi dalo dodatni rok i odložilo moment raspisivanja izbora i njihovo održavanje. To bi bio pokušaj da se na taj način dobije dodatno vreme, odnosno da se odloži moment održavanja izbora za decembar, za kada se veruje da to više odgovara Samoopredeljenju“, zaključuje Gogić. 

U slučaju da dođe do obraćanja Hadžiju Ustavnom sudu, Rapajić ne veruje da će to uticati na datum izbora koji slede ako se ne izabere predsednik.   

„Očigledno je da Samoopredeljenje želi da organizuje izbore krajem decembra, tačnije 27. decembra, jer im to odgovara zbog dijaspore koje u to vreme dolazi na Kosovo, a oni se nadaju da imaju veliku podršku u dijaspori. Ustavni sud je, međutim, bio veoma izričit u svojoj odluci i dao veoma striktne rokove, a to je da ako se 6. oktobra ne izabere predsednik, u roku od 45 dana mora da se održe izbori za predsednika. Ne bi me čudilo da Samoopredeljenje opet nađe neki kreativan način da ovo zaobiđe, ali mislim da će to biti veoma teško jer je odluka Ustavnog suda veoma jasna i konkretna i daje tačan rok u danima kad to mora da se odradi“, naveo je Rapajić.