Presuda u Hagu i perspektiva Kosova na međunarodnom planu: Otvaraju li se vrata novim povlačenjima priznanja?

Odluka Specijalnog suda u Hagu kojom su četvorica bivših lidera OVK proglašeni krivim za ratne zločine pobudila je bojazan u Prištini da kao nuspojavu, između ostalog, može da ima i nova povlačenja priznanja Kosova. Presuda koja objektivnije sagledava rat na Kosovu jeste vrsta hipoteke i može biti tas na vagi kod nekih zemalja koje su se dvoumile oko promene odluke o priznanju, ali ne i kod vodećih država EU ili Amerike, stav je nekih od sagovornika Kosovo onlajna. Drugi ukazuju da će zaključci do kojih su došli međunarodni arbitri u Hagu veće posledice ostaviti na samospoznaju Kosova nego na njegov međunarodni položaj.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Iako presuda Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju nije prva osuđujuća koju je Specijalni sud izrekao za ratne zločine bivšim pripadnicima OVK, ova je posebno zabrinula albansku javnost na Kosovu. 

Prema oceni analitičara Endrija Tafanija, ta odluka bi dugoročno mogla da utiče na stav pojedinih država koje priznaju Kosovo, a najstrašnija posledica mogla bi da bude povlačenje priznanja. 

Profesor političkih nauka Dritero Arifi mišljenja je da posle ovakve presude postoji rizik da se Kosovo suoči sa većom političkom i diplomatskom izolacijom. Kako je naveo, neke države ne moraju nužno da povuku priznanje Kosova, ali mogu da smanje bilateralnu saradnju ili da se uzdrže od procesa u kojima je Kosovu potrebna podrška.

Istovremeno, premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da će Rusija i Srbija pokušati da „iskoriste“ presudu, zbog čega, kako je rekao, treba preduzeti kampanju u oblasti javne diplomatije. 

U zatvoru „ključni ljudi“  

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini veruje da će Kosovo imati dosta problema ukoliko odluka Specijalnog suda o zatvorskim kaznama za bivše lidere OVK ostane na snazi, jer će to značiti da se ključni ljudi Kosova nalaze u zatvoru zbog nekog kriminalnog dela.   

Presuda je, smatra on, promenila „celu figuru kosovske države“ u pogledu Zapada. 

„Ako će ta rešenja da budu na snazi, da naši komandanti, naš predsednik države i parlamenta i svi ostali koji su imali dužnost, ostanu u zatvoru onda ćemo imati dosta problema jer su ključni ljudi Kosova u zatvoru zbog nekog kriminalnog dela“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da presuda suda može da utiče i na dobijanje novih priznanja Kosova, ali i na to da neke države povuku odluku o priznanju. 

On kaže da će se nova priznanja Kosova od raznih država teško dobiti jer generalno postoje dva problema. 

„Prvi je što nemamo institucije i što Ministarstvo spoljnih poslova nigde ne ide da traži priznanje, kao i to što nemamo predsednika kada je reč o spoljnoj politici, pri čemu ni unutrašnja politika nije u dobroj situaciji. Drugi problem koji će nastati ukoliko odluka suda bude pravosnažna je da će dosta država da gleda da li će investirati više u Kosovo ili ne. O tom potom, imamo nekoliko država koje su jake i imaju svoj interes i podršku za Kosovo. Kosovo će da bude kao što jeste, ali za novu integraciju, za novo priznavanje treba stvarno mobilisati celu spoljnu politiku Kosova, koja ne funkcioniše više od dve godine“, kaže Šahini.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić mišljenja je da su veoma male šanse da zbog presude bivšim liderima OVK za ratne zločine dominantne zemlje Evropske unije, zajedno sa SAD uđu u preispitivanje priznanja nezavisnosti Kosova, ali napominje da ako Srbija nastavi politiku otpriznanja Kosova, u budućnosti može da se desi da za zemlje koje su se dvoumile i sa kojima su postojali neki razgovori na ovu temu, presuda bude jedan od jačih argumenta. 

Promena slike o OVK

Presuda, kako kaže Surlić, ruši idealističku postavljenu sliku koju su do sada forsirali kosovski Albanci, a to je da su Srbi samo zločinci, a Albanci samo žrtve. 

„Ovo je sada, u stvari, bacilo svetlo na mnogo objektivniju sliku rata na Kosovu“, naveo je Surlić za Kosovo onlajn. 

Presude, kako dodaje, iako nisu dovoljne za zadovoljenje pravde za sve žrtve OVK, jesu simbolički jako važne, zato što menjaju sliku o toj formaciji. 

„Istovremeno je pozicija Beograda sada komotnija u smislu kada govori o prošlosti, kada govori o srpsko-albanskom sukobu, da tu postoje i zločini koji su samo delimično kažnjeni i videli svetlo pravde. Naravno da to jeste argument, jer do sada je, iako nije postojala argumentacija na nivou međunarodnog prava, postojala ta moralna dimenzija koju su često isticale pogotovu zapadne zemlje, koje su bile najglasnije u podržavanju kosovske nezavisnosti, ‘mi imamo moralnu obavezu zbog albanskih žrtava da podržimo Prištinu’. E sada, kada oni spomenu taj argument, svakako stoji: 'gde je moralna obaveza za srpske žrtve i za sistemsku diskriminaciju koju Srbi dan-danas doživljavaju'“, navodi Surlić. 

Ako presude postanu drugostepene, po njegovom mišljenju, to će biti veliki problem za Prištinu i jedna vrsta hipoteke, zato što se ruši slika građena godinama koja je bila samo u svetlu albanskih žrtava. 

„Kurti i oni koji su čak i njegovi protivnici su objedinjeni oko toga da se ova presuda u drugostepenom postupku mora poništiti, jer je izjednačavaju sa konceptom kosovske nezavisnosti i zato što se pribojavaju upravo posledice da će mnogi na međunarodnom planu biti rezervisaniji u odnosu na dosadašnje zahteve Prištine i u odnosu na njihove dosadašnje politike“, smatra naš sagovornik. 

On ocenjuje da će sada uslediti kampanja da se obezvrede odluke ovog suda. 

„Mislim da ono što nam predstoji u narednom periodu jeste jedna ozbiljna, lobistička kampanja, strategija Prištine da po svaku cenu obezvredi odluke ovog suda i da po svaku cenu ta drugostepena odluka bude mnogo blaža ili da u potpunosti poništi prvu, jer je to njihov jedini izlaz da bi nastavili sa politikom koju sada sprovode. Svaki drugi scenario ima određene posledice, pre svega negativne po njih i po idealističnu sliku da je kosovska nezavisnost proizvod toga što su samo Albanci bili žrtve“, ukazuje Surlić. 

Kriza legitimiteta 

Istoričar Vukan Marković veruje da osuđujuća presuda Specijalnog suda u Hagu bivšim liderima OVK neće bitno uticati na način na koji međunarodna zajednica gleda na ovu organizaciju i da će veće posledice biti na samospoznaju Kosova nego na njegov međunarodni položaj. 

„Ovo suđenje neće bitno uticati na način na koji međunarodna zajednica gleda OVK, makar onaj njen većinski deo koji se u većini slučajeva ne bavi detaljima“, smatra Marković.   

Presuda bivšim liderima OVK, kako dodaje, liči na vrstu šoka koji je imala Hrvatska nakon inicijalne presude Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku. 

„Nadamo se, naravno, da se u slučaju Tačija neće desiti ono što se desilo sa Gotovinom i da će u drugostepenoj presudi biti oslobođen. Ali, taj epski, pobedonosni, trijumfalistički narativ, koji je suštinski osnivački narativ Republike Kosovo, doveden je u pitanje ako se ispostavi da je pobeda u tom ratu prljavija nego što su oni spremni da prihvate. Pogotovo zašto što se ova presuda paradoksalno najviše odnosi na albanske žrtve Hašima Tačija“, rekao je Marković za Kosovo onlajn.

Proterivanje Srba s Kosova i uništavanje srpske istorijske baštine, napominje, nije tema ove presude. 

„Presuda je njihov obračun sa onim što bi oni rekli domaćim izdajnicima. I to je onda posebno neprijatno za njihovu samospoznaju i zato oni ne mogu da je prihvate na način na koji bi sad mogli lagano da nastave da grade mit OVK kako su to radili do sada. U tom smislu presuda donekle izaziva krizu legitimiteta, odnosno položaja OVK u formiranju Kosova. A, da li će promeniti išta politički? Teško“, ocenjuje Marković. 

Prema njegovom mišljenju, bilo ko, ko bi da preispita priznanje Kosova, neće se voditi Hašimom Tačijem, ni Aljbinom Kurtijem. 

„Otpriznavanje Kosova je prilično komplikovan proces koji je u različitim situacijama imao potpuno različite logike. Negde su to bili bilateralni direktni odnosi između Srbije i pojedinačnih aktera u tim zemljama koje su ga otpriznavale, negde su bili interesi u smislu da i te države imaju sličnu secesionističku situaciju sa svojim delovima, a negde su bile inspirisane time da proces iz 2008. zapravo ništa nije rešio. To razočaranje u kosovsku državnost donekle doprinosi otpriznavanju“, kaže on. 

Ako Srbija bude nastavila sa kampanjom otpriznavanja Kosova, kako dodaje, ona će možda koristiti ovu presudu kao adut za pojedine aktere. 

„Ali treba imati u vidu da nijedan jedini narod na Balkanskom poluostrvu ne podnosi bilo koju hašku presudu. Zvaničan narativ i kod Srba, i kod Bošnjaka, kod Hrvata, a sada i kod Albanaca, je da je to suštinski nepravedan i nepravičan sud. Tako da će teško bilo ko koristiti hašku presudu kao adut, a pogotovo Srbija kao adut za otpriznavanje Kosova. Ako se ta kampanja nastavi, koja je u jednom trenutku bila prilično uspešna, nastaviće se u onim delovima sveta gde se otvara prostor za manji pritisak sa Zapada“, smatra Marković.

Specijalizovana veća u Hagu osudila su 16. septembra Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo i izrekla im kazne od 25 godina zatvora - za Tačija i Krasnićija, 18 godina za Veseljija i 13 godina za Seljimija.