CIK usvojio preporuke za izbornu reformu, predložene i zakonske izmene

Centralna izborna komisija usvojila je danas, za 10 glasova za, zaključke i preporuke proistekle iz radionice o naučenim lekcijama sa lokalnih i prevremenih parlamentarnih izbora, čime je otvorena rasprava o mogućim izmenama Zakona o opštim izborima i reformi izbornog procesa, prenela je Ekonomija onlajn.

Član CIK-a iz DPK Iljir Gaši rekao je da u principu podržava preporuke, ali je izrazio rezerve prema predlozima koji zahtevaju ustavne izmene, kao i po pitanju broja kandidata na listama, ističući da to prevazilazi nadležnosti CIK-a.

„Prvo, imamo preporuku koja zahteva ustavne izmene, za šta verujem da je van našeg domena i pripada zakonodavcima da odluče. Znamo da Skupština Kosova nije uspela da izmeni Zakon o lokalnim izborima, a da ne govorimo o ulasku u ustavne izmene koje se odnose na zahtev da glasački listići budu na šest godina, a ne od 30 do 45 koliko je predviđeno važećim Ustavom. Drugo pitanje je broj kandidata na listi. I to, verujem, nije u našoj nadležnosti, jer smo mi organ koji administrira izborni proces. To pitanje pripada strankama. Oni su glavni akteri u izbornom procesu i odlučuju da li žele da imaju 10 kandidata, pet ili jednog. Ne možemo prejudicirati“, rekao je Gaši.

Smatra da je potrebno da se fokus stavi na izmene koje se mogu sprovesti bez zakonskih intervencija, posebno na elektronsko skeniranje i optičko očitavanje glasačkih listića, kao i na elektronsku identifikaciju birača. Predložio je i uvođenje ranog glasanja za određene kategorije.

„Smatram da Republika Kosovo treba da ima rano glasanje za neke kategorije društva, jer bi to učinilo izborni proces boljim i ne bismo se suočavali sa problemima koji su se već ponovili više puta, posebno za osobe sa posebnim potrebama, bilo da su nepismene ili pripadaju drugim kategorijama društva. Verujem i da u drugim preporukama treba da se fokusiramo pre svega na izmene koje nam omogućavaju promene u našim internim pravilima i na stvari koje možemo da uradimo bez zakonskih izmena. Ako bude zakonskih izmena, to je druga stvar, ali ne možemo da držimo kao taoca te izmene, zato se fokusirajmo na ono što je najvažnije, a to su pre svega dve stvari: elektronsko očitavanje glasačkih listića i elektronska identifikacija birača na biračkom mestu“, rekao je Gaši.

Član CIK-a iz Samoopredeljenja Sami Kurteši ocenio je da su preporuke rezultat profesionalnih diskusija i da Komisija ima obavezu da daje preporuke, bez obzira na to da li su one obavezujuće ili ne, ističući razliku između profesionalnih preporuka i administrativnih zahteva.

„Možda se u nijansama ne slažemo. Mi imamo obavezu da dajemo preporuke. Jedno je, dakle, dajemo preporuke spolja, jer za unutrašnje stvari, promene pravilnika, ako se složimo, možemo ih lako usvojiti, ne treba nikoga da pitamo. Ali, kao svako profesionalno telo imamo obavezu da dajemo preporuke. Preporuka nije obavezujuća. Da li će ih neko prihvatiti? Mi ih dajemo sa obrazloženjima i argumentima, bilo da su zakonski ili ustavni. Ne očekuje se od bilo koga drugog da daje preporuke na način na koji to čine profesionalna tela koja se suočavaju sa sprovođenjem zakona, ustava i pravilnika. Zato smatram da u godišnjim izveštajima imamo obavezu ne da stalno govorimo da nemamo infrastrukturu ili zgradu. To nije preporuka, to je zahtev ili žalba. Preporuku u profesionalnom smislu imamo obavezu da damo“, rekao je Kurteši.

Član CIK-a iz DSK Sami Hamiti pojasnio je da je dokument osnova za plan rada i godišnji plan koji će biti upućen skupštini, dodajući da će svaka preporuka biti ponovo razmotrena pre nego što bude prosleđena, uključujući i one koje se odnose na rokove i eventualne ustavne izmene.

„Podsećam vas da smo u jednoj radnoj grupi, koja je radila na izbornoj reformi, a većina nas iz te grupe je ovde, imali taj predlog od posmatračke misije EU. Iako se videlo da ne postoji momentum za ulazak u ustavne izmene, pokazalo se da postoji potreba za tim. I ova preporuka ide u pravcu da, ako postoji mogućnost da se to uradi, jer je jasno da bez ustavnih izmena to neće biti moguće i pokazalo se da nije praktično“, naveo je Hamiti.

Na istoj sednici, prenosi Ekonomija onlajn, odloženo je usvajanje preporuke o raspodeli sredstava iz Fonda za podršku političkim subjektima za 2026. godinu.

Prema rečima direktora Kancelarije za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu političkih subjekata Besnika Bužale preporuka nije finalizovana iz tehničkih razloga, ali budžet ostaje oko 4,8 miliona evra, koliko je iznosio i prošle godine.