Da li će Kosovo dobiti novu Vladu - koje su sve nepoznanice uoči sednice Skupštine?

Gotovo punih devet meseci posle parlamentarnih izbora održanih 9. februara, Samoopredeljenje bi sutra trebalo da otvori karte u Skupštini i pokaže da li ima većinu od minimum 61 poslanika za izglasavanje nove Vlade Kosova.

Vanredna sednica parlamenta zakazana je za 10 časova, sa jednom tačkom dnevnog reda: izbor Vlade Kosova. 

Aktuelni premijer u tehničkom mandatu i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti dobio je od predsednice Kosova Vjose Osmani 11. oktobra mandat za formiranje nove vlade i sutra je poslednji dan, prema roku koji propisuje Ustav (15 dana), da predstavi budući kabinet pred Skupštinom Kosova.

Samoopredeljenje je na izborima 9. februara osvojilo najviše poslaničkih mandata - 48 od 120, a ko bi, osim poslanika ove stranke, mogao da podigne ruku za vladu „Kurti 3“ i dalje je nepoznanica.

Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja danas prepodne je saopštila da ta partija još nema zvaničnu potvrdu o mogućim koalicijama i da im nedostaje četiri, pet poslanika da bi imali potrebnu većinu. Kako se iz njene izjave da zaključiti, u ovom momentu računaju na podršku osam poslanika iz nevećinskih nesrpskih zajednica, kojih u parlamentu ukupno ima deset, i Nenada Rašića, lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.

Uslovi 

Još od izbora se spekulisalo da će novu Kurtijevu vladu podržati poslanici manjina koji nisu iz srpske zajednice, međutim, koliko njih i dalje nije sasvim jasno. 

Poslanica iz redova bošnjačke zajednice i predsednica Socijaldemokratske unije Duda Balje otpočetka svoju podršku novoj vladi uslovljava stvaranjem bošnjačke opštine. 

Da će taj uslov možda biti ispunjen pre tri dana nagovestila je druga predstavnica Bošnjaka, potpredsednica Skupštine i predsednica Nove Demokratske stranke Emiija Redžepi, tvrdeći da su ona, Duda Balje i Rasim Demiri razgovarali sa Kurtijem i da je tema razgovora bila mogućnost stvaranja nove opštine sa bošnjačkom većinom. Kurti, navodno, nije bio protiv. 

Balje, na drugoj strani, tvrdi da kontakata sa Kurtijem u vezi sa formiranjem nove Vlade nije bilo i da je za nju iznenađenje da Kurti nije protiv stvaranja opštine sa bošnjačkom većinom.

Mandatar izvesno računa na glas Nenada Rašića koji je u njegovoj vladi bio ministar za zajednice i povratak i koji je 10. oktobra izabran za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice. Njegov izbor, međutim, na to mesto osporava Srpska lista jer ga nije predložila većina srpskih poslanika.

Šta će reći Ustavni sud

Srpska lista je 16. oktobra zbog toga podnela žalbu Ustavnom sudu tvrdeći da su izborom Rašića prekršeni Ustav i Poslovnik. 

Odluke Ustavnog suda po ovom pitanju još nema, a od nje mnogo toga zavisi.

Ukoliko Ustavni sud odluči u korist Srpske liste, to bi praktično značilo da Skupština nije konstituisana, što ne samo da bi za ishod imalo ponovni izbor potpredsednika parlamenta iz redova srpske zajednice, već bi otvorilo i pitanje da li je mandat koji je Kurti dobio od predsednice Kosova Vjose Osmani da sastavi novu vladu - važeći. 

Nisma i opcija manjinske vlade 

Za vladu „Kurti 3“ svakako nije dovoljna podrška Rašića i pripadnika nesrpskih manjina, zbog čega se prethodnih meseci spekulisalo da bi Kurtijev „džoker“ mogla da bude Nisma, Fatmira Ljimaja koja ima tri poslanika.

Iznoseći stav da za njega član Samoopredeljenja „Dimalj Baša nije predsednik Skupštine“, Ljimaj je stvorio utisak da koalicija sa Kurtijem za njega nije opcija. U fotofinišu, Ljimaj je juče ipak poručio da „ne bi želeo da vidi premijera osramoćenog“, i da je Kurtiju rekao da mu kaže šta traži od njega: glasove ili partnerstvo. 

„Ako želite glasove, nameravam da vam dam glasove, odem u parlament i formiram manjinsku vladu, a svoje obrazloženje ću izneti u Skupštini. Kurti mi je rekao da ga ne zanimaju glasovi već partnerstvo. Mogu da služim svojoj zemlji bez partnerstva u Skupštini, jer nas vlada ne zanima“, rekao je Ljimaj.

Ono što je takođe nepoznanica je - da li Kurti želi manjinsku vladu? 

Takva vlada bi, prema ocenama nekih analitičara, mogla da traje do marta do kada bi se usvojio budžet i ratifikovali međunarodni sporazumi.

Kada izbori postaju neizbežni

Na glasove DSK koja ima 20 mesta u parlamentu, kako proizlazi iz reči lidera ove stranke Ljumira Abdidžikua, Kurti ne treba da računa za formiranje svoje treće vlade. Abdidžiku tvrdi da između DSK i Samoopredeljenja postoje suštinske razlike, a buka koja se stvara u javnosti oko eventualne saradnje te dve stranke, kako je rekao prekjuče, „neosnovana je i nepravedna“.

Ustav Kosova, inače, predviđa da ukoliko sastav Vlade koju predloži mandatar ne dobije neophodnu većinu, predsednik Kosova u roku od deset dana imenuje drugog kandidata za mandatara koji takođe ima 15 dana da predloži sastav Vlade Skupštini. Ukoliko se Vlada ne izabere ni drugi put, onda predsednik raspisuje izbore koji treba da se održe u roku od 40 dana. 

Drugoplasirana stranka na izborima 9. februara bila je Demokratska partija Kosova koja ima 24 poslanika, a generalna sekretarka DPK Vljora Čitaku prekjuče je saopštila da ta partija neće pokušati da formira vladu ako Aljbin Kurti ne uspe, jer su, prema njenoj oceni, izbori - neizbežni.