Da li je sporazum dve Nemačke uzor za francusko-nemački predlog za Srbiju i Kosovo?

Često se model dve Nemačke uzimao kao primer kako bi kao ishod dijaloga Srbije i Kosova mogao da izgleda. Pet članova iz dostupnog dokumenta francusko-nemačkog plana za Kosovo doslovce je istovetno ili, pak, odgovara suštini određenih članova sporazuma dve Nemačke, piše European Western Balkans.

Na osnovu analize sadržaja dokumenta objavljenog u dnevnom listu Danas, primetna je značajna sličnost sa odredbama ugovora dve Nemačke iz 1972. godine.

Prvi član oba dokumenta predviđa razvijanje normalnih dobrosusedskih odnosa, zasnovanih na jednakim pravima (francusko-nemački plan) ili ravnopravnosti (što je formulacija koja se koristi u ugovoru dve Nemačke).

U pogledu predstavljanja u međunarodnim forumima francusko-nemački predlog u potpunosti prepisuje odredbu koju su prihvatile Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika – da nijedna strana neće predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime. Ubrzo po potpisivanju Osnovnog ugovora omogućen je ulazak obe nemačke države u Ujedinjene nacije na temelju prihvatanja ove realnosti.

Na osnovu predloga ustanovile bi se obaveze razmene stalnih predstavništava Srbije i Kosova, koja će se nalaziti u sedištu dotičnih vlada. Praktična pitanja u vezi sa stalnim misijama će biti posebno uređena. Ovaj član je takođe u celosti preuzet iz sporazuma Savezne i Nemačke Demokratske Republike. Imajući u vidu da u praksi dve nemačke države i nakon ugovora iz 1972. godine nisu nikada uspostavile diplomatske odnose na nivou ambasadora, već su ih de facto održavale u nižem rangu, moguće je očekivati da sličan model slede i Srbija i Kosovo ukoliko dođe do sporazuma.

Takođe se u dokumentima naglašava obavezivanje strana (SR Nemačke i DR Nemačke, te Srbije i Kosova) da se rukovode načelima Povelje Ujedinjenih nacija, naročito načelima suverenosti, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, kao i prava na samoopredeljenje i zaštite ljudskih prava. Konačno, članovi i Osnovnog ugovora dve Nemačke i potencijalnog sporazuma Srbije i Kosova, baziranog na francusko-nemačkom predlogu, definišu rešavanje svih međusobnih sporova mirnim sredstvima, uz uzdržavanje od pretnji silom ili upotrebe sile.

Ako se uzme u obzir da je sporazum dve Nemačke, čiji su ključni elementi uključeni u francusko-nemački predloga, omogućio priznanje država i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa tada preostalim delom međunarodne zajednice koji to nije učinio ranije, otvoreno je pitanje da li bi sličan efekat imao i ovakav sporazum Srbije i Kosova.

Posebno zbog činjenice da iza plana stoji svih 27 država članica Evropske unije, među kojima je trenutno pet (Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka, Kipar) koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Igor Novaković, direktor istraživanja u ISAC fondu, ističe da je u teoriji moguće pretpostaviti slične posledice, ali da danas postoje značajne geopolitičke razlike i da eventualni sporazum neće imati presudnog uticaja na države članice EU koje ne priznaju Kosovo.

Za razliku od Novakovića, docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić smatra da bi prihvatanje evropskog predloga moglo da omekša stav onih država članica EU koje ne priznaju Kosovo.

“Ne mislim da bi potpisivanje francusko-nemačkog predloga automatski dovelo do formalnog priznanja nezavisnosti Kosova od strane “nepriznavača”, ali bi sudeći po formulacijama koje su iznete potpisivanje dokumenta moglo da vodi ka mekšem stavu ovih zemalja u pogledu članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“, navodi Surlić za EWB.

Drugi važan aspekt pravnih posledica sporazuma, ako bude zaključen u sadašnjoj formi zasnovanoj na datom predlogu, jeste mogućnost da se tumači kao indirektno, de facto priznanje Kosova. Rasprostranjeno je mišljenje da je nemačko-nemački sporazum vrsta implicitnog, tj. „priznanja bez priznanja“.

Novaković smatra da se eventualni sporazum, koji je po svoj prilici zamišljen kao prethodnica većeg sporazuma o normalizaciji koji sledi, ne bi mogao tako posmatrati, ali da bi omogućio nesmetanu saradnju i deeskalaciju.

„Suštinski, Srbija bi priznala posebnu pravnu samosvojnost Kosova i obavezala bi se na određenu političku i međunarodnu uzdržanost, ali postoje pravni načini da se odluka „upakuje“, a Beograd ostane pri prethodnim stavovima“, dodaje Igor Novaković.

Pavle Kilibarda, postdoktorski istraživač sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ženevi, sa druge strane je izneo u autorskom tekstu za Kossev stanovište da bi predlog, iako ne sadrži reč “priznanje”, proizveo upravo takav efekat – priznanje nezavisnosti Kosova. Prema njegovim rečima “pravo na teritorijalni integritet, zabrana upotrebe sile, pravo na nezavisno predstavljanje u međunarodnim odnosima su prava država i norme koje uređuju međudržavne odnose“.

Kilibarda podseća i da je presudom u julu 1973. godine Ustavni sud Savezne Republike Nemačke zauzeo stav da je Osnovni ugovor dve Nemačke, na kome je baziran aktuelni predlog, zapravo ugovor između dve nezavisne zemlje, ali da je korišćenjem samo pravne fikcije potvrdio da nije u suprotnosti sa Osnovnim zakonom (Ustavom) SR Nemačke.

Dok se preostali članovi u francusko-nemačkom predlogu odnose na specifična pitanja važna za srpsku zajednicu i kontekst EU budućnosti, gore predstavljenih pet članova, identičnih elementima ugovora dve Nemačke, bili bi svakako okosnica potencijalnog sporazuma Srbije i Kosova, ukoliko bude odgovarao trenutno dostupnom sadržaju, a dve strane pristanu na potpisivanje.