Dačić na Forumu Salcburg: Samo ako zemlje zajedno deluju moguće je postići rezultate u borbi protiv kriminala

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić koji u Laksemburgu pokraj Beča učestvuje na ministarskom sastanku "Foruma Salcburg", poručio je da se rezultati u borbi protiv kriminala mogu postići samo ako zemlje zajedno deluju. Dodao je da je Srbija preduzela čitav niz opsežnih mera i aktivnosti na suzbijanju ilegalnih migracija.

Na dnevnom redu skupa su teme poput izazova u oblasti bezbednosti, migracija i trgovine ljudima.

Otvarajući skup ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhard Karner istakao je značaj saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv kriminala, ali i ilegalne migracije.

On je naglasio da bi trebalo da se povećaju napori u pružanju podrške Zapadnom Balkanu na putu ka EU, jer je bezbednost Unije vezana za bezbednost i stabilnost tog regiona.

Naveo je da Austrija beleži smanjenje ilegalne migracije zahvaljujući naporima Srbije, Bugarske, Rumunije i drugih zemalja na migracionoj ruti.

Ministar Dačić rekao je da je, samo ako zemlje budu zajednički delovale, moguće postići uspešne rezultate u borbi protiv kriminala.

Dačić je podsetio da mu je prvi nastup kao ministar unutrašnjih poslova, kada je na tu funkciju prvi put bio imenovan, bio sastanak Foruma Salcburg, kao što mu je i sada, kada je ponovo preuzeo tu dužnost upravo učešće na konferenciji te inicijative.

"Tema kojom se danas bavimo je za Srbiju od izuzetnog značaja. Nažalost ili na sreću Srbija se nalazi na takvom geografskom položaju da je uvek u okviru nekih ruta,te rute ilegalnih migracija su slične kao i druge rute kriminala, šverca.  S hodno tome mi smo se suočili sa tim pitanjem u proteklih godina i nakon nekih incidenata na severu Srbije, blizu mađarske granice krajem prošle godine, preduzeli smo čitav niz opsežnih mera i aktivnosti na suzbijanju ilegalnih migracija, pre svega prema Mađarskoj", objasnio je on. 

Dačić je podsetio da je dok je bio ministar spoljnih poslova uspostavljena trilaterala Austrije, Mađarske i Srbije u vezi suzbijanja ilegalne migracije.

"Napravljen je zajednički plan koji se u praksi ostvarivao, pa tako danas postoji više od 30 austrijskih policajaca koji se nalaze na granici prema Severnoj Makedoniji. Isto tako ima i mađarskih policajaca, a upravo juče sam potpisao sa evropskom komesarkom Ilvom Johansom novi sporazum o proširenoj saradnje sa Frontesom, koja će omogućiti da zemlje EU, koje žele, mogu poslati oko 200 policajaca da nam pomažu", rekao je.

Naglasio je da ilegalne migracije nisu problem sam za sebe, već uključuju postojanje i delovanje organizvanih kriminalnih grupa.

"Te organizovane kriminalne grupe u tome vide mogućnost za zaradu. Kada procene da imaju ogroman profit kao kod narkotika onda preduzimaju sve mere, uključujući i oružane. U jednoj akciji smo oduzeli 49 automatskih puška, 22 pištolja, da ne govorim o hladnom oružuju i municiji", preneo je.

Dačić je ukazao da postoji sada novi fenomen.

"Jedna grupa ilegalnih migranata iz Avganistana koja je prešla iz Bugarske u Srbiju oteta je od strane organizocane kriminalne grupe, koja je takođe iz Avganistana, a koja je tražila o onih koji su ilegalce poslali na put iz Istanbula 40.000 evra za otkup otetih.

Zahvaljujući policijskim i obaveštajnim aktivnostima, dodao je, uhapšeni su otmičari.

"Mi smo posle tih opsežnih aktivnosti uspeli da gotovo potpuno zaustavimo migratornu rutu prema Mađarskoj i Zapadnoj Evropi. Iskoristili smo sva materijalna-tehnička sredstva. Nadam se da ste to osetili efekte u smislu smanjenja pritiska ilegalne migracije", rekao je.

Dačić je kazao da je Srbiji potrebna i logistička pomoć, kako bi što bolje opremila graničnu policiju kako bi još uspešnije delovala, a kazao je da pre svega misli na fondove u okviru EU.

Ministar je izneo podatak da se na dan 18.juna u 11 prihvatnih centara i šest centara za azil nalazilo 462 ilegalni migranata. 

"Tokom ove godine evidentirano je 8.266 lica koja su došla kao migranti, a najviše je došlo iz Sirije, zatim Avganistana, Maroka, Pakistana i Turske. Najveći broj je u Srbiju ušao iz Bugarske 47 odsto, iz Severne Makedonije 40 odsto, iz Albanije 3,31 odsto, i jedan mali broj i prkeo aerodroma Nikola Tesla.

"Jedna od našh daljih aktivnosti je revizija viznog sistema. Sa mnogim zemljama smo revidirali sporazume, neki su bili još iz doba Jugoslavije", podvukao je.

Dačić je naglasio da, kada je reč o zemljama sa kojima Srbija ima bezvizni režim, nema problema sa Rusijom, Ukrajinom, Kinom.

"Ali se javlja problem sa Turskom, a taj problem nije samo problem Srbije već svih zemalja Zapadnog Balkana, jer gotovo sve imaju bezvizni režim sa tom zemljom", objasnio je.

Dačić je preneo da je 2021. godine u Srbiju ušlo 690.000 turskih državljana, a da je taj broj prošle godine bio na 1,1 milion.

"Potpuno smo spremni da sarađujemo sa svima, naročito sa okolnim zemljama. Nećemo da budem zemlja porekla ilegalne migracije, ali ni zemlja koja bi bila parking za migrante, zato što ne mogu da uđu u EU. Podsećam da gotovo 90 odsto migranata dolazi iz EU, iz Bugarske i Grčke u Srbiju", kazao je.

Istakao je da u Srbiji nije bilo problema kada je reč o odnosu stanovništva i migranata, nije bilo incidenata. 

"Ovo je samo jedna od tema. Komesarka Johansen je juče rekla u Beogradu da po njihovim saznanjima ima 812 kriminalnih mreža, da među njima više od 100 različitih nacionalnosti. Ne možemo samo da se borimo protiv migracija, a da se ne borimo protiv drugih oblika kriminala, kao što je organizovani kriminal, trgovina ljudima, oružjem i narkoticima", podvukao je.

Forum Salcburg su 2000. godine osnovali ministri unutrašnjih poslova Austrije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije, sa ciljem približavanja regiona centralne i istočne Evrope bezbednosnim standardima EU.

U međuvremenu su sve članice Foruma – kako osnivači, tako i kasnije primljene Bugarska, Rumunija i Hrvatska - postale članice EU i sada preko platforme "Prijatelji Foruma Salcburg" pokušavaju državama Zapadnog Balkana da pomognu u približavanju standardima EU.

Zemlje okupljene u ovom Forumu, prema usvojenoj Deklaraciji, podržavaju prijatelje sa Zapadnog Balkana na njihovom putu ka Evropskoj uniji i u implementaciji evropskih standarda i praksi u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Deklaracijom je dogovoreno da se zemlje međusobno obaveštavaju o aktivnostima u oblastima saradnje, uključujući i implementaciju zajedničkih aktivnosti sa EU.