Deklaracije iz Pljevalja i Zete – simbolična poruka ili novi politički signal o Kosovu

Istoričari Predrag Marković i Stefan Radojković ocenili su da deklaracije usvojene u Pljevljima i Zeti o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ne mogu da promene spoljnu politiku Crne Gore, ali da pokazuju da pitanje Kosova ostaje jedna od najdubljih političkih podela u zemlji.

Pljevlja su, posle Zete, druga opština u Crnoj Gori koja je usvojila Deklaraciju o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Iako ovakva akta lokalnih samouprava ne mogu da utiču na zvaničnu spoljnu politiku Podgorice, predlagači iz Demokratske narodne partije žele da ovu temu otvore na državnom nivou i preispitaju odluku crnogorskog rukovodstva iz 2008. godine, preneo je RTS.

Istoričar Predrag Marković smatra da ove deklaracije pre svega imaju simboličan značaj.

„One me podsećaju na neke slične poteze iz prošlosti, kada su lokalne vlasti donosile odluke koje nisu mogle da utiču na državnu politiku. Mogu da budu politička poruka, ali njihov praktični efekat je ograničen“, rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, poseban paradoks predstavlja činjenica da je Crna Gora, kako navodi, priznala Kosovo iako je upravo u njenoj kulturnoj tradiciji snažno utemeljen kosovski mit.

„Njegoš je jedan od ključnih autora koji je oblikovao Kosovski zavet kakav danas poznajemo. Zato je za mnoge u Crnoj Gori odluka iz 2008. godine doživljena kao veliki identitetski lom“, ističe Marković.

Između evropskog puta i unutrašnjih podela

Odnose Beograda i Podgorice ne opterećuje samo pitanje Kosova. Otvorena su i pitanja položaja srpske zajednice, jezika, crkve i državljanstva.

Istoričar Stefan Radojković ocenjuje da se deo političkih sporova u Crnoj Gori vodi upravo oko toga kako će država definisati sopstveni identitet.

„Crna Gora pokušava da balansira između evropskog puta i unutrašnjih identitetskih pitanja. Problem je što su za veliki deo stanovništva pitanja jezika, vere i odnosa sa Srbijom deo ličnog i porodičnog identiteta“, navodi Radojković.

On podseća da su političke promene posle 2020. godine donele određene promene u položaju Srba u Crnoj Gori, ali da brojna pitanja i dalje čekaju rešenje.

„Položaj srpske zajednice je danas drugačiji nego ranije, ali pitanja kao što su jezik, dvojno državljanstvo i odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i dalje ostaju teme oko kojih postoje velike podele“, kaže Radojković.

Državljanstvo kao jedno od otvorenih pitanja

Jedna od tema koja godinama opterećuje odnose Srbije i Crne Gore jeste i pitanje dvojnog državljanstva.

Prema oceni Radojkovića, rešavanje tog pitanja moglo bi da bude važan korak ka poboljšanju odnosa dve države.

„To bi bio signal da i Beograd i Podgorica žele da rade na unapređenju odnosa. Srbija i Crna Gora nisu neprijateljske države, ali je činjenica da su odnosi poslednjih godina zahladneli“, kaže Radojković.

I Marković smatra da bi rešenje trebalo tražiti u okviru evropskih standarda.

„Potrebno je da pravila budu jednaka za sve i da se pitanja državljanstva rešavaju po modelima koji postoje u evropskim državama“, navodi Marković.

Odnosi Beograda i Podgorice između prošlosti i budućnosti

Sagovornici ocenjuju da će pitanja identiteta i odnosa prema Srbiji još dugo biti deo političke scene u Crnoj Gori.

Za stabilnije odnose, kako navode, potrebno je da se otvorena pitanja rešavaju institucionalno, bez nametanja identitetskih podela.

„Crna Gora ima pravo da vodi sopstvenu politiku, ali je važno da se poštuju prava svih njenih građana“, zaključuje Marković.

Budućnost odnosa Srbije i Crne Gore, prema oceni Radijkovića, zavisiće od toga da li će se pronaći model u kojem evropski put ne znači produbljivanje unutrašnjih podela.

Bojović (DNP): Snažan poziv crnogorskoj vladi

Inicijator deklaracije, poslanik Demokratske narodne partije u Skupštini Crne Gore Vladislav Bojović, izjavio je za RTS da je cilj njenog usvajanja da se u lokalnim parlamentima pokrene inicijativa za preispitivanje odluke Crne Gore o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Bojović je naveo da očekuje da će narednih nedelja i meseci slične inicijative biti pokrenute i u drugim opštinama, uz ocenu da bi to trebalo da dovede do preispitivanja odluke iz 2008. godine i na državnom nivou.

„Na ovaj način šaljemo snažan poziv Vladi Crne Gore i Skupštini Crne Gore da konačno ponište odluku o priznanju takozvane države Kosovo“, rekao je Bojović.

Knežević: Očekujemo da se niz poništavanja priznanja nastavi

Lider DNP Milan Knežević rekao je da je želja da se inicijativom o otpriznavanju Kosova pošalje snažna poruka da je većina građana protiv odluke koju je donela Vlada Mila Đukanovića 2008. godine i koja predstavlja jednu od najcrnjih stranica u crnogorskoj istoriji.

„Očekujemo da se niz otpriznavanja nastavi i u drugim crnogorskim opštinama da bi onda podneli obavezujuću rezoluciju crnogorskom parlmantu koja bi obavezala Vladu da vodi unutrašnju i spoljnu politiku da povuče odluku o priznavanju Kosova“, kaže on.

Napominje da će izbori u Crnoj Gori biti 2027. godine i očekuje da će se stvoriti nova parlamentarna većina koja će uvažiti realnost i želje građana Crne Gore po ovom pitanju i da će „ovo biti generacija političara koja će polako početi da isrpavlja nepravdu i sramotu koji je naneo režim Mila Đukanovića Srbiji“.