Denčić: EPZ ne može da bude zamena za članstvo u EU, glas Zapadnog Balkana čuje se na visokom nivou

Urednik spoljnopolitičke rubrike prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić kaže za Kosovo onlajn da je, kako je i bilo najavljeno, na samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu glavna tema bila Ukrajina i jačanje evropske bezbednosti, i da iako je zapadnobalkanska šestorka možda želela da nametne neke druge teme o njima nije moglo da se razgovara šire ni u okviru plenarnog zasedanja, ni na panelima. Ukazuje da je svakako dobro da se ova platforma iskoristi kako za bilateralne susrete, tako i za razgovore u širim formatima.

„Svi lideri koji su govorili juče isticali su da je neophodna podrška Ukrajini kako bi Ukrajina mogla da održi makar trenutne pozicije koje ima na frontu u svetlu nekih potencijalnih budućih pregovora, a da se samim tim jača i bezbednost Evrope i da će se nekako raditi na osamostaljivanju pre svega Evropske unije, a možda nakon toga i šire, da se dođe do određene autonomije, s obzirom na signale koji stižu iz Vašingtona od početka godine i da kontinent počinje da se usmerava na to da sam vodi računa o sopstvenoj bezbednosti. To su bile glavne teme“, navodi Denčić. 

Što se tiče predstavnika Srbije, kako primećuje, odnosno  predsednika Aleksandra Vučića koji je predvodio delegaciju, oni su morali da se bave trenutno hitnijim pitanjima. 

„Nije bilo mnogo vremena da se razgovara o evropskoj budućnosti s obzirom na to da sada imamo probleme u energetici, najavljene sankcije NIS-u, i pitanje nabavke gasa iz drugih izvora, te su naše diplomatske aktivnosti u Kopenhagenu pre svega bile usmerene na to da se rešavaju ova najhitnija pitanja i nije bilo mnogo prilike za neke druge teme. Mada smo čuli da je u razgovorima bilo reči i o situaciji na Kosovu i u Metohiji i o drugim bezbednosnim pitanjima, stabilnosti u regionu“, kaže naš sagovornik. 

Tema evropskog puta je možda bila izraženija kada je reč o Crnoj Gori i Albaniji, dodaje on, jer je Crna Gora predvodnik evropskih integracija u našem regionu godinama unazad, a u poslednjih godinu dana je i Albanija iskočila u prvi plan. Albanski premijer Edi Rama, kako kaže, iskoristio je da se u svom stilu našali po određenim pitanjima, te je ponovo bio makar medijska zvezda samita, a što se tiče Bosne i Hercegovine, u fokusu su bila neka unutrašnja pitanja. 

„Kada govorimo o Prištini, uobičajeno je već da se ovakvi skupovi i susreti sa visokim evropskim zvaničnicima koriste da se predstave njihove pozicije, da se pokaže da i aktuelne vlasti u Prištini imaju određeni legitimitet koji sve više dolazi u pitanje“, ističe Denčić.  

On ukazuje da se samiti Evropske političke zajednice odvijaju često u neformalnom tonu, s obzirom na to da ona nije  potvrđena kao međunarodna organizacija, ali sigurno jeste platforma na kojoj sve evropske zemlje, ne samo članice Evropske unije, već partneri sa celog kontinenta, plus i određene međunarodne organizacije, mogu da nekoliko puta godišnje dođu u priliku da razmene mišljenja i da se pokuša da se dođe do rešenja za akutne probleme i krize. 

Otkako je predsednik Francuske Emanuel Makron inicirao EPZ bilo je dosta nedoumica, podseća Denčić, jer su tome prethodili predlozi po pitanju formata u kom bi Evropska unija trebalo da nastavi da se širi, odnosno o različitim krugovima i različitim brzinama pristupanja. 

„Kada je do inicijative došlo, moglo je da se shvati da bi ovo samo trebalo da bude neka zamena za članstvo ili makar način da se sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati ‘umire’ s obzirom na to da pregovarački procesi zaista dugo traju. Ako je i možda bilo te ideje u početku, čini se da se to sad menja. Evropska politička zajednica ne može da bude zamena za članstvo u jednoj čvrstoj međunarodnoj zajednici kao što je Evropska unija. Svakako da se pokazala kao dobra platforma i model za komunikaciju između svih tih država koje se nekoliko puta godišnje okupljaju na jednom mestu i mogu da razgovaraju o svim važnim pitanjima“, navodi. 

On kaže da su u Kopenhagenu mogle da se čuju izjave određenih zvaničnika EU, da iako je činjenica da dogovori koji se postignu na samitima EPZ često nemaju značaj i važenje nekog čvrstog međunarodnog sporazuma, to jeste dobar način da se pokrenu određene inicijative. 

„Rečeno je da se već razgovaralo i o zajedničkim projektima i da je u određenim oblastima, na primer u borbi protiv organizovanog kriminala, bilo određenih uspeha i da je dolazilo do određenih dogovora koji su proizilazili upravo iz sastanaka u okviru Evropske političke zajednice i da sa te strane, makar u ovoj fazi, naročito kada se uzme globalna situacija i nestabilnost u celom svetu, ovakav vid okupljanja, iako naravno ni na koji način ne može da predstavlja zamenu za neke čvršće evropske integracije, može da pruži dobre kanale komunikacije i da se glas drugih zemalja koji nisu članice, pa tako i glas Zapadnog Balkana, čuje na jednom visokom nivou“, zaključuje Denčić.