Deset godina od početka pregovora o članstvu u EU: Srbiji je mesto u zajednici evropskih naroda

Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević poručila je u autorskom tekstu povodom deset godina od početka pregovora Srbije i EU da je Srbiji mesto u Uniji ističući da je tokom pregovaračkog procesa za sad otvoreno 21 poglavlje, a zatvorena dva.

"Srbija već više od 20 godina učestvuje u procesu evropske integracije a danas se navršava i deset godina od faktičkog započinjanja procesa pregovora za članstvo u EU. Da podsetim, naš Pregovarački okvir, pravila po kojima se pregovori sa Srbijom vode, uveli su neke velike novine u sam proces.

Prva stvar, usmerenost na vladavinu prava i praćenje napretka u ovim oblastima, značilo je da su reforma pravosuđa, stvaranje okvira, institucija i prakse borbe protiv korupcije, sprovođenje svih zakona kojima se štite prava građana i njihove slobode, ali i usklađivanje vizne politike sa EU, politike azila i migracija, borbe protiv organizovanog kriminala, primarni u pregovaračkom procesu. A za Srbiju dodat je i uslov praćenja sprovođenja dijaloga o normalizaciji između Beograda i Prištine. Ovo posebno poglavlje je bilo i ostalo velika novina u pregovorima sa državom kandidatom, i dalje predstavlja političku prepreku koja je uslov svih uslova.

Što se vladavine prava tiče, za ovih 10 godina smo usvojili Ustavne amandmane kojima se proces izbora i postavljenja sudija i tužilaca izmešta iz Parlamenta a postaje nadležnost stručnih tela, urađeni su i dodatni zakoni kojima se ova nova situacija zaista može i ostvariti. A sada ostaje teža stvar -- razviti u društvu kulturu nezavisnog i profesionalnog pravosuđa.

Na pragu smo usvajanja nove Strategije za borbu protiv korupcije, rađene na osnovu iskustava sprovođenja prethodne, preporuka međunarodnih stručnih tela, tako da on akcenat stavlja na više prevencije ali i konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije. Takođe su za ovih deset godina usvojene i dve medijske strategije i zakoni koji imaju za cilj ne samo usaglašavanje sa pravilima u EU u medijskoj oblasti već i sa potrebama uređenja medijskog prostora u Srbiji. I sve ove mere i svi ovi koraci su elemenat, jako važan, procesa transformacije društva i institucija demokratskog društva; svi su oni bili i predmet rasprava u društvu, prostor za otvaranje novih pitanja ali bih rekla i da je nastavak rada na njima osnova demokratskog dijaloga koji nam je toliko potreban. Mnogo se postiglo u upravljanju migracijama, kontroli granice, usklađivanju sa viznom politikom EU. Sve to nam omogućava nesmetano funkcionisanje bezviznog režima sa EU za naše građane.

Mogla bih da odgovor na pitanje o tome šta smo postigli u prethodnih deset godina koliko je danas, baš u dan, prošlo od otvaranja pregovora sa EU da započnem i završim nabrajanjem otvorenih (21) i zatvorenih (2) poglavlja i objašnjenjem u kakvom su statusu preostala.

Ali je zapravo mnogo važnije da naglasim da su, na primer, gotovo svi naši domaći tehnički propisi usklađeni sa zakonodavstvom EU što zapravo znači  da više nema nikakvih prepreka, pre svega tehničkih, u trgovini za Unijom za mnoge proizvode, bilo da ih izvozimo ili uvozimo. Dakle, svi koji trguju mašinama, električnom opremom, tekstilom, obućom i mnogim drugim proizvodima to sada rade nesmetano. I to ne samo sa članicama EU, već i sa svim trećim državama koje ta ista pravila primenjuju. Srbija je usvojila 99 odsto svih evropskih standarda, a to direktno dovodi i do manjih troškova u proizvodni i do toga da naši proizvođači budu konkurentni na stranim tržištima. Ostaje nam korak da naši proizvodi dobiju iste oznake kao proizvodi iz bilo koje članice EU, što je i deo u predlogu Plana razvoja za zapadni Balkan. Većoj konkurentnosti srpske privrede doprinosi i to što smo se, za ovih deset godina, potpuno usaglasili sa pravilima EU u zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine.

Ključni motiv čitavog ovog procesa je pokazati, objasniti, dokazati pre svega građanima da nam je mesto u zajednici evropskih naroda, kojoj pripadamo pre svega vrednosno.

Sloboda kretanja kapitala i finansijske usluge u Srbiju su još jedna od veoma važnih oblasti naše značajne usklađenosti sa pravom EU. Politike konkurencije, javnih nabavki, industrijska politika, saobraćaj i uključivanje u trans-evropske mreže su takođe jako dobri primeri značajnog napretka. U prethodnoj godini smo videli i značajan napredak u energetskoj diversifikaciji, koja je i ekonomsko, bezbednosno i političko pitanje.

Ali bih ipak, kao možda najslikovitiju ilustraciju našeg usaglašavanja sa pravom EU prikazala i napredak odnosa EU i Srbije kada je trgovina sa EU u pitanju. Te 2014.godine imali smo 16,6 milijardi evra vrednu razmenu sa državama članicama Unije, od toga naš izvoz je bio 7,2 milijarde. Danas naša ukupna razmena je oko 36 milijardi evra, a izvoz srpske privrede  u EU iznosi 16,7 milijardi evra. Deset godina kasnije, jasno je i to da osim što je naša ekonomija okrenuta ka EU, Unija je i naš najveći razvojni partner.

Od EU smo primili u prošloj deceniji  dve milijarde evra bespovratnog novca. Koristili smo ga za podršku privredi i poljoprivredi, za obnovu škola i bolnica, za izgradnju ili rekonstrukciju puteva, pruga, mostova, za bolje snabdevanje energentima, za efikasniji rad javne uprave. Dodatno, od 2014. godine obezbeđene su i donacije za unapređenje saobraćajne, energetske, zdravstvene i komunikacione infrastrukture u iznosu od preko 630 miliona evra. Podsetiću i na to da nam je Unija pružila i dodatnu pomoć od oko 72 miliona evra iz svog Fonda solidarnosti u vanrednim situacijama posle poplava 2014. i tokom zdravstvene krize uzrokovane kovidom. Od do sada odobrenog novca, realizuju se i novi projekti. Rezultati će biti vidljivi građanima širom Srbije. Da pomenem samo one iz oblasti energetike: vetropark u Kostolcu, hidroelektrane u Vlasini i Bistrici, novi kilometri pruge od Beograda ka Nišu. Sve to poboljšaće kvalitet života ogromnom broju ljudi, baš kao što su do sada tome doprineli do sada sprovedeni projekti.

Protekle godine smo, na primer, zajedno sa EU, vodili kampanju koja je rezultirala time da je oko 190 000 domaćinstava u Srbiji steklo pravo da kao energetski ugroženi kupac dobije umanjenje računa za meseca kada struju ili gas koristi za grejanje. Ovakva olakšica moguća je zahvaljujući najpre direktnoj pomoći EU od 165 miliona evra, ali i činjenici da smo se prošle godine uskladili sa propisima EU koji definišu  ko su građani koji spadaju u energetski ugrožene kupce i time znatno povećali njihov broj u odnosu na ranije.

Za ove godine se Srbija uključila i mnoge programe EU, čak i kao punopravni član. Možda je i najuspešniji takav primer programa Erazmus Plus, koji je omogućio da naši mladi ljudi, njih više od 16.000 iskoriste priliku da privremeno uče i stiče iskustvo u inostranstvu, Paralelno, akademske institucije u Srbiji privukle su preko 4.300 mladih, studenata i nastavnika iz Evrope.

Malo je poznato da je jedan od uslova za članstvo u EU i to da sačinimo srpsku vezriju pravnih tekovina EU, odnosno da prevedemo i redigujemo oko 250.000 strana pravnih propisa EU. Do sada smo preveli gotovo trećinu, uključujući celokupno važeće primarno zakonodavstvo Obim prava EU svake godine se povećava za gotovo osam hiljada strana, a imajući u vidu i njegovu složenost, to je veliki izazov za sve države kandidate, pa i za nas koji smo u tom važnom tehničkom poslu najdalje odmakli.

Šta nas je najviše opterećivalo? Rekla bih najpre ono na šta ne možemo da utičemo. Migraciona kriza, Bregzit, teroristički napadi, pandemija, rat u Ukrajini, sve to promenilo je i uslove pod kojima se pregovara o proširenju EU. Pitanje usklađenosti za zajedničkom spoljnom politikom EU postalo je krovno i za Srbiju. Uz naravno pitanje dijaloga koji vodimo sa Prištinom i koji Beograd sam ne može da ubrza čineći više od onog što već čini, a to je da sprovodi svoje obaveze. Ali je zapravo najveći izazov čitavog ovog procesa pokazati, objasniti, dokazati pre svega građanima da nam je mesto u zajednici evropskih naroda, kojoj pripadamo pre svega vrednosno - na tome svi moramo još puno raditi", zaključila je Tanja Miščević.