Sporazum o strateškom partnerstvu između Velike Britanije i Kosova: Kako bi to moglo da izgleda?

Kada je Velika Britanija bila domaćin samita Berlinskog procesa o Zapadnom Balkanu prošlog oktobra, na marginama je pomenut potencijalni sporazum između Velike Britanije i Kosova. U početku je fokus bio na migraciji. Međutim, najnovija izjava kosovske predsednice Vjose Osmani o ovom pitanju jasno je stavila do znanja da su razgovori sa Londonom o sporazumu o strateškom partnerstvu potencijalno mnogo šireg obima. Svaki sporazum o migraciji svakako mora da poštuje međunarodne pravne standarde, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koja je deo kosovskog Ustava. Važno je da odražava istinsko partnerstvo, uključujući izgradnju kapaciteta i investicije, i da prava migranata budu u prvom planu.

Ali koji bi trebalo da budu širi elementi sporazuma? Jasno je da ako takav sporazum želi da bude kredibilan i trajan, mora biti u interesu obe strane: jačanje kosovskih institucija i time poboljšanje evropskih bezbednosnih perspektiva, a da istovremeno podržava rast i ekonomski razvoj.

Bezbednost

Svako strateško partnerstvo između Velike Britanije i Kosova mora da odražava zajednički interes obe zemlje za postizanje bezbednijeg i prosperitetnijeg regiona Zapadnog Balkana. Takođe bi trebalo da pomogne u podršci Kosovu na njegovom evroatlantskom putu i ​​da pomogne Kosovu da postane neto doprinosilac bezbednosti. Trebalo bi da u potpunosti uzme u obzir specifičan bezbednosni kontekst Kosova, koji se ne može odvojiti od šireg regionalnog i evropskog bezbednosnog okruženja. Zapadni Balkan ostaje ranjiv na destabilizaciju, posebno kroz ruske dezinformacije i druge hibridne aktivnosti, u koje ponekad uključuje i Srbiju. Moskva je konstantno nastojala da iskoristi nerešene regionalne sporove, oslabi evroatlantske institucije i odvrati pažnju i resurse od Ukrajine.

Napad u Banjskoj u septembru 2023. godine, u kojem su teško naoružane srpske paravojne jedinice prešle na Kosovo, bio je oštar podsetnik da takvi rizici nisu teoretski. Napad, iako osujećen brzim odgovorom Kosovske policije, pokazao je i nameru i sposobnost. Takođe je pokazao propustljivost bezbednosnog okruženja Kosova.

Kosovske snage (Kfor) predvođene Natom i dalje igraju vitalnu ulogu, iako njihov mandat neizbežno nameće ograničenja. Od incidenta u Banjskoj, Kfor je udvostručio saradnju i sa Euleksom (Misijom EU za vladavinu prava na Kosovu) i sa Kosovskom policijom. Njegovo prisustvo pruža sigurnost na Kosovu i poštuje se van Kosova; Međutim, to nije odvratilo napad u Banjskoj, a počinioci napada još uvek nisu suočeni sa pravdom. Štaviše, ostaje strateška dvosmislenost oko toga kako bi KFOR mogao da reaguje u slučaju većeg upada ili kontinuirane kampanje protiv teritorijalnog integriteta Kosova.

Ovde je Velika Britanija u dobroj poziciji da pomogne u jačanju odvraćanja bez doprinosa eskalaciji. Bilateralni bezbednosni sporazum između Velike Britanije i Ukrajine iz 2024. godine pruža korisne smernice. Taj sporazum obavezuje Veliku Britaniju na saradnju i podršku Ukrajini u slučaju budućeg oružanog napada. Slična formulacija mogla bi se primeniti i na Kosovo. Bez eksplicitnog imenovanja bilo koje zemlje, Velika Britanija bi se mogla obavezati na saradnju i podršku Kosovu u slučaju oružanog napada bilo kog državnog ili nedržavnog aktera, uključujući i snage tipa Vagnera, poput onih viđenih u Banjskoj.

Pored reagovanja na krize, bezbednosna saradnja bi mogla da uključi i:

· Proširenu podršku Velike Britanije Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) dok nastavljaju svoju tranziciju u potpuno razvijene, profesionalne odbrambene snage.

· Obuku, razvoj doktrine i interoperabilnost kako bi se pomoglo Kosovu da ispuni Nato standarde.

· Zalaganje Velike Britanije za eventualno članstvo Kosova u Natou, uključujući diplomatsku podršku saveznicima koji ne priznaju Kosovo, pomažući u uklanjanju prepreka napretku.

Takve mere bi pomogle u jačanju otpornosti Kosova, a istovremeno bi ojačale stabilnost u regionu gde se nesigurnost više puta prelivala u šire evropske krize.

Kosovo bi, sa svoje strane, moralo da ponovo potvrdi svoju posvećenost sprovođenju odredbi Ahtisarijevog plana, kako je ogledano u kosovskom zakonu, koji je bio osnova za priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Velike Britanije i drugih istomišljenika. To bi moglo da uključi, na primer, jasan plan za uključivanje nevećinskih zajednica, posebno kosovskih Srba.

Investicije i razvoj

Ekonomski razvoj je sam po sebi stabilizujuća sila, a putanja Kosova nudi opipljive mogućnosti za angažovanje Velike Britanije. Britanska kreditna agencija (UK Export Finance-UKEF) već ima dragoceno iskustvo u angažovanju na infrastrukturnim projektima u regionu i ima mnogo toga da ponudi Kosovu.

Domaćinstvo predstojećih Mediteranskih igara na Kosovu 2030. godine predstavlja odličnu priliku. Veliki infrastrukturni zahtevi – uključujući stadione, sportska sela, transportne veze i povezanu urbanu regeneraciju – mogli bi da otvore mogućnosti za britanske građevinske, inženjerske i firme za upravljanje projektima, koje rade zajedno sa drugim partnerima.

Potreba Kosova za investicijama u železničku i drumsku povezanost, energetsku infrastrukturu i digitalne sisteme takođe se poklapa sa komercijalnim snagama Velike Britanije i prioritetima UKEF-a. Energija, posebno, pruža jasnu mogućnost saradnje, pri čemu je diversifikacija od izvora sa visokim sadržajem ugljenika i geopolitički osetljivih izvora zajednički prioritet.

Postoji i prostor za saradnju u izvozu odbrambene i bezbednosne opreme, jer vlada Kosova nastoji da dodatno poveća svoje izdatke za odbranu, pošto je već izvršila značajne kupovine od SAD, Nemačke i Turske.

Za Kosovo, ekonomska saradnja sa Ujedinjenim Kraljevstvom ima potencijal da podstakne kvalitetne investicije i dalju integraciju u evropske lance snabdevanja. Za Ujedinjeno Kraljevstvo, Kosovo ima potencijal da se razvije u vredno regionalno izvozno tržište za britanska preduzeća. Britansko znanje bi moglo da igra ključnu ulogu u pomaganju Kosovu da neguje poslovno okruženje koje je pristupačnije i privlačnije stranim investitorima.

Sporazum o strateškom partnerstvu između Ujedinjenog Kraljevstva i Kosova ima potencijal da bude model konstruktivnog angažovanja: jačanje regionalne i evropske bezbednosti, otključavanje ekonomskih mogućnosti i odgovorno rešavanje migracionih izazova. Ali uspeh će zavisiti i od ambicije i od ravnoteže. Na kraju krajeva, svaki sporazum neće biti ocenjivan na osnovu jedne glavne politike, već po tome da li odražava interese obe strane i uspostavlja Kosovo kao strateškog bezbednosnog i ekonomskog partnera samo po sebi.

Piše bivši šef Misije Oebsa na Kosovu i bivši ambasador Velike Britanije i EU u Srbiji Majkl Davenport za portal Nova diplomatija