Dimitrov: Nova strategija bezbednosti EU neće uticati na Zapadni Balkan

Đorđe Dimitrov
Izvor: Kosovo Online

Istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov ocenjuje da se nova bezbednosna strategija koju najavljuju zvaničnici Evrpske unije neće odraziti na Zapadni Balkan i pored jasne namere EU da na taj način ojača svoje odbrambene kapacitete.

“Do nove strategije bezbednosti EU teško da će doći pre 2028 i izglasavanja novog budžeta, a kako države Zapadnog Balkana nisu članice i teško da će to biti pre 2030. godine, te obaveze se neće odnositi na njih sem možda u pogledu fondova, a tu mislim i na odobrenih šest milijardi evra za Plan rasta za Zapadni Balkan oko čega se još vodi debata”, kaže Dimitrov.

Objašnjava da ideja o jačanju odbrambenih kapaciteta EU nije nova, ali da je sada aktuelizovana ne samo ratom u Ukrajini već i izborima u SAD i očekivanju Evropljana da bi sa povratkom Donalda Trampa moglo da dođe do promene u njihovoj politici.

“Evropsku unija na ovaj način želi da ojača svoje kapacitete, svoju autonomiju po pitanju odbrane i postane manje zavisna od SAD. To je činjenično stanje pošto mnoge države u Evropi zapravo odbrambeno zavise i oslanjaju se na Ameriku i po pitanju Rusije, ali i drugih ili trećih pretnji”, naglašava Dimitrov.

Objašnjava da bi u praksi to značilo ojačavanje saradnje članica EU u kupovini oružja, a zatim i razmeni obaveštajnih podataka.

Međutim, ističe, suštinski problem je kako da se za taj projekat obezbede sredstva.

Procene su, ističe, da bi za takav posao trebalo oko 750 milijardi evra. Novac koji, ističe Dimitrov, Evropska unija trenutno nema.

“Trenutni budžet to ne predviđa. Ursula fon der Lajen je iznela par ideja i jedna od njih je korišćenje ruske zamrznute imovine, da Evropska investiciona banka preispita svoju politiku koja zabranjuje korišćenje njenih fondova i investicija za kupovinu oružja i municije i treće bi bilo zajedničko zaduživanje. Sada je pitanje kako bi države, članice EU reagovale na to. Već postoje protivljenja. Neke države su letos izrazile zabrinutost i rekle da je Evropska komisija izašla iz svojih ovlašćenja kada je tražila zajedničku kupovinu municije za Ukrajinu Pominje se i funkcija komesara za odbranu. Ali i to će morati da sačeka izbore da bismo videli da li će se to realizovati”, navodi Dimitrov.

On dodaje da je kod pitanja budžeta dodatno pitanje i u činjenici što mnoge članice EU već sada imaju problem da servisiraju budžet Natoa, potrebnih dva posto Bruto nacionalnog dohotka.

“Otvara se pitanje da li će države članice biti u mogućnosti da dodatno serviraju i potrebe evropske odbrane”, naglašava Dimitrov.

Kaže da podele unutar EU postoje i kada je reč o formiranju zajedničkih oružanih snaga, odnosno evropske vojske.

“Postoji priča o formiranju evropske vojske koju je poslednji izneo ministar spoljnih poslova Iitalije, ali je odmah naišla na neodobravanje nekih država, od Španije, Slovenije, Poljske i Danske. One to vide kao dupliranje, nepotrebnu dopunu Nato kapaciteta”, smatra Dimitrov.