Dizdarević: Prirodni gas nije ni brzo ni dugoročno rešenje za Kosovo

Programski koordinator u Fondaciji BFPE za odgovorno društvo Damir Dizdarević kaže da politički gledano za Prištinu možda postoji neki interes da se uključi u lanac snabdevanja američkim gasom, ali da energetski posmatrano to nije slučaj jer za Kosovo prirodni gas nije dugoročno rešenje.

Za ulazak Kosova u projekat američkog gasa, prema njegovom mišljenju, jedini interes bi bila podrška Vašingtona prištinskim vlastima, jer je moguće da bi se potpisivanjem sporazuma nešto postiglo po pitanju bliže saradnje. Suštinskog interesa nema, dodaje on, pošto Kosovo nema gasnu infrastrukturu. 

„Prema njihovim procenama, koje su konzervativnije, bilo bi potrebno od sedam do deset godina da se sve razvije, od novih cevovoda, od magistralnih pa do distributivnih sistema, a imajući u vidu političku nestabilnost čitavog regiona to će trajati znatno duže. Kosovo je potrošilo 700 miliona evra na uvoz struje u poslednjih nekoliko godina, dok su elektrane prestare. Njima je potrebna dekarbonizacija radi energetske sigurnosti, ali bojim se da ovo rešenje s prirodnim gasom nije dovoljno brzo za njihove potrebe. Politički možda i postoji neki interes, ali bih rekao da suštinski i energetski baš i nije slučaj“, ocenjuje Dizdarević.

Ako se gleda iz ugla evrointegracija, kako dodaje, Kosovo  će morati da se oslobodi uglja, ali po njemu, prirodni gas ovde nije dugoročno rešenje. 

„Postoje neki drugi znatno bolji projekti da se obezbedi stabilna, a istovremeno fleksibilna energija, poput biomase i ostalih projekata. Ipak, najverovatnije da će ugalj biti, barem na neki srednji rok, ne možda glavna priča ako posmatramo optimistično, ali jako važan faktor u energetskom sistemu Kosova“, navodi on.

Dizdarević je mišljenja da Kosovo neće trpeti posledice ako ne potpiše gasni sporazum sa SAD jer je Kosovo Americi jedan od najznačajnijih partnera u regionu i praktično je bez ruskog uticaja.

„I da prihvate, i da se ne prihvate ovog projekta, mislim da to neće imati neke dugoročnije i trajnije posledice po odnos prištinskih vlasti i SAD, iako su SAD poprilično uporne po pitanju prodaje svog tečnog prirodnog gasa Kosovu“, kaže on. 

Ovde je više reč, kako smatra, o interesu povezivanja ostalih preko haba, koji bi bila Severna Makedonija, i prodaja američkog LNG, nego o političkoj poluzi moći. 

„Možda može i biti pozitivnih okolnosti, ali tu moramo da  posmatramo spoljnu politiku Donalda Trampa i zapitati se da li je ovo njegov klasičan transakcioni projekat, gde on pokušava da ugura neke svoje ljude, kao što je situacija sa Južnim interkonektorom u Bosni i Hercegovini, gde je njegov advokat iz prvog mandata, koji je bio i deo njegovog tima za kampanju glavni rukovodilac firme koja nema baš neka iskustva u energetskim projektima, ili se radi o stabilnijoj i trajnijoj američkoj energetskoj diplomatiji prema Kosovu. Na to pitanje trenutno nemamo odgovor, a ono je ključno. Ukoliko je ovo trajnija energetska diplomatija prema Kosovu, možda bi dobili neke političke poene. Ukoliko nije, tu političkih poena nema, kao što nema ni političkih poena dugoročno za Albaniju od situacije na ostrvu Sazan“, ocenjuje Dizdarević. 

Što se tiče interesa Vašingtona, kaže da je od ruske invazije na Ukrajinu američki interes izbaciti Ruse iz energetskog sektora na Zapadnom Balkanu, odnosno smanjivanje ruskog uticaja. 

„To je primarni interes. I to se vidi od američkih sankcija NIS-u, koje su došle pre Trampove administracije, iz Bajdanove administracije, do njihovih planiranih projekata na Južnoj interkonekciji u Bosni i Hercegovini, do različitih memoranduma o sporazumevanju i drugih projekata u Severnoj Makedoniji, Crnoj Goriji i Albaniji, koji se tiču prirodnog gasa. Sekundarni interes je svakako to što su Amerikanci jedan od najvećih proizvođača i izvoznika tečnog prirodnog gasa još od revolucije škriljaca 2010-ih godina i njihov interes je da plasiraju svoj prirodni gas na tržište Zapadnog Balkana i time povećaju svoj uticaj“, navodi Dizdarević. 

Kroz ekonomsku i energetsku diplomatiju, kako dodaje, Amerikanci pokušavaju da smanje ruski uticaj i povećaju svoj i da prodaju svoj prirodni gas na tržište Zapadnog Balkana i na šire evropsko tržište.