Đurić: Srbija dobija novu, bolju poziciju u Vašingtonu

Strateški dijalog sa SAD je prekretnica u odnosima i predstavlja sinergiju diplomatske, političke i ekonomsko-bezbednosne saradnje, čiji je fokus vrlo širok - počev od jačanja regionalnog mira, stabilnosti i bezbednosti, preko proširene ekonomske i privredne, energetske, obrazovne i naučno-tehnološke saradnje, zatim saradnje u oblastima infrastrukture, telekomunikacije i digitalizacije, pa do izgradnje zajedničke prosperitetnije budućnosti, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

Đurić je u intervjuu za Politiku rekao da lista susreta sa najuticajnijim i važnim državnicima koje su samo u poslednjih godinu, dve u inostranstvu i zemlji imali predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, premijer Đuro Macut, on i drugi ministri, pokazuje da Srbija vodi izbalansiranu politiku, koja nije uvek i svima po volji, ali je pre svega u skladu sa srpskim nacionalnim interesima.

„Uspeli smo kao jedna mala zemlja, sa ograničenim resursima, u izuzetno složenim, teškim i izazovnim vremenima, diplomatski i politički da ´pokrijemo´ ceo svet“, rekao je Đurić.

Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije koja teži da ima partnerske odnose sa svim velikim državama u svetu?

Treba naglasiti da imamo čelično prijateljstvo i strateško partnerstvo sa Kinom, negujemo odnose sa Rusijom, a upravo smo prošle sedmice, 17. jula, otvorili strateški dijalog sa SAD, što je od izuzetnog značaja za našu državu, jer se odnosi podižu na nivo strateškog partnerstva, čime američke institucije šalju poruku da se Srbija doživljava kao partner i prijateljska zemlja. Želimo da imamo dobre odnose sa svim relevantnim faktorima u svetu, kao i sa našim tradicionalnim prijateljima… Kao što se vidi, negujemo dobre odnose sa najvećim svetskim silama, uspeli smo da se ne priklonimo principu „ko nije sa nama, taj je protiv nas“, a koji je pojedinim državama naneo veliku štetu, te zato mislim da je ovakva, multivektorska politika, na bazi samostalnosti, suverenosti i vojne neutralnosti, najispravniji kurs zemlje. Moram i ovom prilikom da ponovim da naše strateško opredeljenje predstavlja punopravno članstvo u EU, kao i da se snažno zalažemo za jačanje stabilnosti i saradnje u regionu, uz prevazilaženje otvorenih pitanja iz prošlosti koja i danas opterećuju međusobne odnose.

Šta Srbija može da očekuje od strateškog dijaloga sa SAD? Kakve ekonomske i političke benefite?

Strateški dijalog, na kojem smo radili dugo vremena i vrlo intenzivno poslednjih godinu dana, predstavlja početak nove ere u odnosima Srbije i SAD, koja donosi značajno produbljivanje, proširivanje i intenziviranje naše dosadašnje saradnje. Ova prekretnica u odnosima predstavlja jednu sinergiju diplomatske, političke i ekonomsko-bezbednosne saradnje, čiji je fokus vrlo širok. Počev od jačanja regionalnog mira, stabilnosti i bezbednosti, preko proširene ekonomske i privredne, energetske, obrazovne i naučno-tehnološke saradnje, zatim saradnje u oblastima infrastrukture, telekomunikacije i digitalizacije, pa do izgradnje zajedničke prosperitetnije budućnosti. Zajedno sa američkim partnerima planiramo, između ostalog, realizaciju jednog izuzetno velikog i značajnog energetskog projekta, kao što je gradnja reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“. Kroz početak strateškog dijaloga stvaramo takođe još bolju osnovu za priliv novih i velikih investicija u Srbiju. Poznata je činjenica, ali bih je istakao i ovog puta, da su SAD najveći kupac naših usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, te očekujemo da će se i taj trend nastaviti i razvijati. U političkom smislu, Srbija dobija jednu novu, bolju poziciju u Vašingtonu, a nama je otvoren jedan još širi kanal komunikacije i saradnje sa najmoćnijom i najuticajnijom državom na svetu.

Kako biste ocenili sastanak sa državnim sekretarom Markom Rubiom?

Možda će zvučati neskromno, ali vrlo lako i brzo se može proveriti da rezultati moje višednevne posete Vašingtonu predstavljaju najznačajniji istorijski događaj u odnosima Srbije i SAD u poslednje tri decenije. A svima nam je poznato da su naši odnosi imali jednu opterećujuću senku iz devedesetih godina minulog veka, kao i da prema pojedinim pitanjima imamo drugačije pristupe. Svaki susret i razgovor sa gospodinom Rubiom, kraći ili duži, vrlo je bitan da prenesemo naše stavove. Tokom prošlonedeljne radne posete razgovarao sam i sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom Landauom o jačanju političke i ekonomske saradnje, kao i o narednim koracima u strateškom dijalogu, a na marginama Konferencije o političkom ekstremizmu razmenio sam mišljenja i sa kolegama ministrima iz Rumunije, Albanije, Izraela, Gruzije, Jamajke i drugih država.

Srbija je u sedištu NASA u Vašingtonu zvanično pristupila svemirskom programu „Artemis”, postavši jedna od država potpisnica ovog sporazuma, što je, između ostalog, i Vaša zasluga jer ste potpisali ovaj dokument. Na taj način su otvorena vrata za uključivanje domaćih institucija i kompanija u međunarodna istraživanja svemira u miroljubive svrhe. Šta možemo očekivati konkretno od sporazuma sa Nasom?

Pristupanje Srbije Programu za međunarodnu saradnju u istraživanju Meseca, Marsa i drugih nebeskih tela, koji su pre šest godina pokrenuli Nacionalna agencija za aeronautiku i svemir (NASA) i Stejt department, tj. Ministarstvo inostranih poslova, predstavlja važan korak za našu zemlju, koja svoju budućnost gradi na znanju, inovacijama i međunarodnoj saradnji. Ali ovaj korak je još značajniji za domaće univerzitete, istraživačke institute, kompanije i naše inženjere, tehničare i naučnike da mogu da učestvuju u međunarodnim naučnim i istraživačkim projektima.

Koje još benefite možemo da očekujemo?

Sporazum „Artemis” predstavlja takođe mogućnost za ogromno jačanje naučne i tehnološke saradnje Srbije ne samo sa SAD već i drugim potpisnicima ovog dokumenta. To je istovremeno i politički signal podrške međunarodnoj saradnji u oblasti mirnodopskog istraživanja svemira, razmeni naučnih podataka, odgovornom upravljanju svemirskim objektima i otpadom, poštovanju međunarodnog svemirskog prava. Srpska nacija je iznedrila genijalne umove poput Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina i drugih, kojima evropski kontinent nije bio dovoljan da iskažu svoj talenat, znanje i vizije. Nadam se da ćemo u dogledno vreme ponovo imati ljude, možda ne baš kao Teslu ili Pupina, ali bar poput naših inženjera i naučnika iz grupe „Srpski Apolo sedam” („Serbian Apollo Seven”), kao što su bili Milojko (Majk) Vucelić, Danilo Bojić, Pavle (Paul) Duić, Slavoljub (Sem) Vujić, Petar (Piter) Galović i David Vujić, koji su učestvovali u misiji i programu „Apolo 11”, a da će ta nova imena pamtiti buduće generacije Srba i Amerikanaca.

Da li i koliko je Srbija spremna za promenu geopolitičkih preslagivanja u svetu?

Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa drugim državnim institucijama, nastoji da pažljivo prati i analizira događanja na svetskoj geopolitičkoj sceni, kroz koje se prelamaju aktuelni, ali i budući bezbednosni, ekonomski i energetski trendovi, eventualne nove pretnje i uticaji koji mogu imati posredne ili direktne posledice za našu državu. U skladu sa analizama i procenama donosili smo odgovarajuće odluke i rekao bih da smo, kada se u obzir uzmu naši ukupni ekonomski, politički, vojni i drugi potencijali, uspešno očuvali stabilnost zemlje, uprkos pojedinim faktorima koji su radili u suprotnom smeru. Uspeli smo da obezbedimo privredni rast, dobar kreditni rejting, konstantno povećanje plata i penzija, poboljšanje životnog standarda, kao i da uđemo u realizaciju projekta Ekspo 2027, koji će zemlji doneti velike ekonomske benefite i uticati na ukupno poboljšanje naše slike u svetu.

Do sada su nas mimoišli problemi s kojima se susreće sve veći broj država...

Rezistentnost i stabilnost ekonomskog, zdravstvenog, političkog i svih ostalih sistema u državi u poslednjoj deceniji dokazane su ublažavanjem i otklanjanjem posledica globalne virusne pandemije, kao i teških elementarnih nepogoda. Nismo imali, za razliku od nekih drugih zemalja, višesatne totalne kolapse elektroenergetskog sistema. Blagovremeno smo povećali rezerve strateških proizvoda, nafte, benzina, kerozina... Nije bilo visoke inflacije, nestašica ili redova za gorivo i pored globalnih posledica rusko-ukrajinskog sukoba, odnosno konflikta na Bliskom istoku. Sačuvali smo unutrašnju stabilnost uprkos jednom dugotrajnom talasu uglavnom neprijavljenih i povremeno nasilnih protesta. Ubeđen sam da smo kao država spremni za dinamične promene u svetu koji se iz prethodnog unipolarnog kreće ka multipolarnom sistemu.