Đurić: Srbija razočarana priznanjem Kosova od strane Kenije, pozivam ih da preispitaju svoju odluku

Govoreći o priznanju nezavisnosti Kosova od strane Kenije, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je Srbija duboko razočarana ovom odlukom Vlade Kenije.

Kako je naveo ovom odlukom, „Kenija je zgazila ne samo naše višedecenijsko prijateljstvo koje seže od doba pokreta nesvrstanih i vremena kada je naša zemlja pomagala borbu protiv kolonijalizma u tom delu sveta, nego je i zgazila povelju Ujedinjenih nacija“.

„To predstavlja kršenje međunarodnog prava i direktno narušavanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom se nedvosmisleno garantuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. I to u godini u kojoj se obeležava 80 godina od usvajanja povelje UN koju su vlasti Kenije ovim zgazile“, rekao je Đurić za Juronjuz.

Kako je istakao „kao zemlja čiji je teritorijlni integritet ugrožen u tom delu, mi ćemo preduzeti odlučne diplomatske mere koje su odgovor na ovu vrstu poteza vlade Kenije“.

„Istovremeno želim da pozovem zvaničnike Kenije da preispitaju o odluku zato što kršenje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta je nešto što može da se vrati ne samo njima direktno, s obzirom na stanje u regionu, već i postane jedan veoma štetan presedan u međunarodnoj zajednici. Želeo bih da podsetim našu javnost da smo u prethodnih deset godina kao Srbija preokrenuli trend kada je reč o priznanjima nezavisnosti Kosova i da je došlo do povlačenja i zamrzavanja čak 28 odluka o priznanju, a lično sam u prethodnih 11 meseci svakoga meseca ovde u Beogradu ugostio najmanje jednog afričkog ministra spoljnih poslova što je aktivnost bez presedana za jednu evropsku zemlju. I za manje od 11 meseci posetio sam i Latinsku Ameriku, posetio sam Aziju, čak i pacifičke zemlje, upravo regione koji su kritični i kao teren na kome se borimo da sačuvamo našu poziciju. Nažalost, očigledno da je to što je gospodin Pacoli i rekao, novac i lobiranje koje traje od 2009. godine, a koje je nastavljeno i u prethodnim godinama u Keniji, gde gospodin Pacoli ima projekte vredne više milijardi evra, u ovom slučaju urodilo plodom- Jedan loš dan, jedna loša vest, ne znači da uskoro neće biti i dobrih vesti“, rekao je Đurić.

Diplomatske mere zbog odluke Kenije

„Šaljemo jasnu poruku zemljama širom međunarodne zajednice da je poštovanje našeg teritorijalnog integriteta ključni preduslov za dobru saradnju sa nama. Ako želite da imate odnose morate da pokažete da bazično poštujete njenu teritoriju, naročito u okviru koga za prethodnih 10 godina 28 zemalja povlači to priznanje. I u epohi u kojoj se odvija dijalog upravo zato što pitanje statusa nije rešeno. I nasuprot svega imamo vlasti u Prištini koje nastoje da šire laži u međunarodnoj zajednici, koje nastoje da prikažu da tobože imaju pravni osnov za tako nešto“, kaže Đurić i nastavlja.

„Čak se i vlada Kenije pozvala na savetodavno mišljenje međunarodnog suda pravde iz 2010. godine kao raniji oslon za priznanje nezavisnosti. To mišljenje je nažalost tražila naša vlada tada 2010. godine, kada su sedeli upravo oni ljudi koji danas kritikuju našu borbu za Kosovo i Metohiju. Mi ćemo nastaviti da se borimo, preduzećemo adekvatne diplomatske mere koje će se veoma odraziti na naše odnose sa Kenijom, na našu podršku Keniji u svim međunarodnim argumentacijama, na gostoprimstvo ambasadorki Kenije koja pokriva našu zemlju iz Pariza i druge različite aspekte“, kaže Đurić.

U prethodnih 10 godina priznanje Kosova povuklo 28 zemalja

Na pitanje kakva je sada pozicija Srbije u UN, Đurić podseća na broj zemalja koje su povukle ili zamrzle priznanje Kosova.

„Na to pitanje mogu da odgovorim samo sa osmehom, zato što je činjenica da je u prethodnih 10 godina 28 zemalja povuklo priznanje Kosova i Metohije, znači da smo danas znatno ispred u broju članica UN. I to je nešto što je na Kosovu bio predmet užarene političke debate, odnosno kako to da je Srbija postigla tolike diplomatske uspehe da je odnos priznanja i nepriznavanja veći od 10 prema jedan. Da je ono što Priština tvrdi tačno, danas bi Priština bila, ako ništa drugo, primljena kao država-posmatrač u Ujedinjenim nacijama i za to bi imala prostu većinu“, kaže Đurić.

On ističe da pošto tako nešto nije slučaj, da u Prištini o tome mogu samo da nastave da sanjaju.

„A mi ćemo se truditi da celoj međunarodnoj zajednici ukažemo na to o kakvim kršiteljima ljudskih prava, o kakvim kršiteljima demokratskih normi, o kakvim kršiteljima međunarodnog javnog prava se radi i da se svuda i na svakom mestu borimo odlučno za interes Srbije. Na svim meridijanima, od Tonge i Pacifičkih ostrva, za koje su nas mnogi prozivali i ismevali kada smo išli da razvijemo odnose. Podsetiću da smo u prethodnih godinu dana razvili odnose sa nekim novim pacifičkih zemljama sa kojima nismo imali diplomatske odnose u prethodnom periodu. Ali ćemo našu borbu da vodimo i u Africi i u Latinskoj Americi i u svim drugim mestima. Na afričkom kontinentu odnos onih zemalja koji priznaju i koji ne priznaju nezavisnost Kosova i Metohije je i dalje pet prema jedan ili šest prema jedan u našu korist. I taj trend će nastaviti da se produbljuje i očekujem dobre vesti u narednim mesecima“, naglasio je Đurić.

Hajde da budemo dobri susedi, a ne da trošimo milijarde na trku u naoružanju

Govoreći o vojnom savezu saradnje Hrvatske, Albanije i Kosova, Đurić je istakao da je bolje da „budemo dobre komšije i susedi, umesto da trošimo milijarde poreskih obveznika na ovakve igre i trke u naoružanju“.

Uveren je da je za Srbiju važno što su diplomatskom akcijom akteri tog sporazuma „naterani u defanzivu“.

Ministar je istakao i da je taj trilateralni vojni sporazum rasvetlio međunarodnoj zajednici činjenicu da se u veoma osetljivom regionu, u osetljivom trenutku pristupilo dogovorima o vojnoj saradnji bez konstultacija sa najbližim susedima.

„Nije Srbija jedina zemlja sa kojom nisu domaćinski i dobrosusedski obavili razgovor, to nije učinjeno sa još jednim brojem zemalja u regionu. Oni su morali da se paze pred međunarodnom zajednicom. To je bila i jedna tema sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa generalnim sekretarom Natoa. I mogli smo nakon tog sastanka da čujemo da Mark Rute nije bio obavešten o činjenici koja fundamentalno utiče na bezbednosnu arhitekturu u našem regionu“, rekao je Đurić.

Ponavlja da deklaracija krši duh i smisao sporazuma o subregionalnom naoružajnu iz 1996. godine, koji je sastavni deo Dejtonskog sporazuma.

„Na neki način je poslata poruka – 'mi ne želimo region u budućnosti, mi želimo nove trke u naoružanju'. A, ono što je dobro što smo mi to izvukli, isterali na videlo i naterali one koji su akteri da objašnjavaju međunarodnoj javnosti da to nije upereno protiv bilo koga, pa su morali da objave, iako su to prethodno krili i tekst tog dogovora. Moja poruka je da nema smisla i potrebe da razgovaramo o takvim stvarima putem medija. Hajde da budemo dobre komšije, dobri susedi, a ne da trošimo milijarde poreskih obveznika na ovakve igre i trke u naoružanju“, rekao je Đurić.

Dodao je da Srbija, svakako, ima kapaciteta da na to odgovori bezbednosno.