DPK: Poslanici ne mogu biti primorani da učestvuju u glasanju za predsednika

Poslanici Demokratske partije Kosova tvrde da je učešće na parlamentarnoj sednici ili u glasanju u Skupštini deo slobodnog vršenja poslaničkog mandata i da se ne može nametnuti kroz neku ustavnu obavezu niti kroz intervenciju Ustavnog suda.

Ovaj stav iznet je kroz komentare koje je poslanička grupa ove stranke dostavila Ustavnom sudu u predmetu koji je pokrenula predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju i još 10 poslanika, u vezi sa pitanjem ocene ustavnosti procedure izbora predsednika i nedostatka kvoruma na sednici održanoj 5. marta, prenosi Dukađini. 

Poslanici DPK, koje zastupa Perparim Gruda, ocenjuju da je zahtev koji je podnela predsednica Skupštine zajedno sa drugim poslanicima pravno neosnovan i da kao takav treba „da bude proglašen neprihvatljivim“.

U komentarima DPK dostavljenim Sudu navodi se da su Hadžiju i drugi zatražili da se uvede privremena mera za suspenziju ustavnih rokova za izbor predsednika.

„Podnosioci tvrde da odsustvo pojedinih poslanika na sednici za izbor predsednika predstavlja kršenje Ustava i traže od Ustavnog suda da konstatuje obavezu poslanika da učestvuju u glasanju i da ne ometaju stvaranje kvoruma“, objašnjava se u komentarima DPK.

DPK ove tvrdnje podnosilaca zahteva ocenjuje kao pravno neutemeljene, jer „Sud ne može da obaveže poslanike da postupaju na određeni način u vršenju svoje parlamentarne funkcije“.

„Ustav u članu 70 propisuje da su poslanici predstavnici naroda i da svoj mandat vrše slobodno, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Kosovo. Iz ove odredbe proizilazi osnovni princip slobodnog parlamentarnog mandata, prema kojem poslanik ne može pravno biti primoran da postupa na određeni način u vršenju svoje parlamentarne funkcije“, navodi se u komentarima.

DPK je u komentarima uključio i mišljenje Venecijanske komisije o amandmanu na Ustav Rumunije, kojim je bilo predloženo oduzimanje mandata poslanicima koji ne prisustvuju sednicama.

„Venecijanska komisija je u Mišljenju CDL-AD(2002)012, analizirajući predloženi amandman na rumunski Ustav koji je predviđao da poslanicima koji izostaju sa sednica bude oduzet mandat, navela: ‘Dalji korak kojim bi se predvidelo razrešenje sa funkcije očigledno je preteran, pa čak i neprimenjiv. Jedina legitimna sankcija koju izabrani predstavnik može da pretrpi treba da dolazi od biračkog tela. Biračko telo je to koje može da ne izabere ponovo člana po isteku mandata, ukoliko on nije savesno obavljao svoju dužnost. U demokratiji izabrani predstavnici imaju autonomiju u načinu na koji vrše svoj mandat. Političko delovanje može slediti različite puteve i učešće na sednicama nije jedini oblik političkog delovanja.’ Takođe, u Mišljenju CDL-AD(2024)040, Venecijanska komisija je navela da: ‘(...) ne može biti nikakvog izuzetka od osnovnog principa predstavničke demokratije, prema kojem je politički mandat poslanika slobodan i neopoziv, i poslanici ne mogu biti pravno primorani da glasaju na određeni način’“, navode iz DPK.

Na osnovu stavova Venecijanske komisije, DPK ističe da učešće ili neučešće ostaje u volji poslanika u načinu na koji vrše svoj mandat i da se „ne može pretvoriti u ustavnu obavezu kroz sudsko tumačenje“.

Shodno tome, poslanici DPK ocenjuju zahtev Aljbuljene Hadžiju i još 10 poslanika kao „pravno neosnovan“ i „bez predmeta“.

„Međutim, zahtev za takvu meru je pravno neosnovan, jer je podnet 5. marta 2026. godine, upravo na dan kada je istekao ustavni rok za izbor predsednika Republike Kosovo prema članu 86 stav 2 Ustava. Privremena mera može imati dejstvo samo u odnosu na pravnu situaciju koja je još u toku i na rok koji još traje. U konkretnom slučaju, ustavni rok je bio istekao u trenutku podnošenja zahteva“, zaključuje se u komentarima DPK.