Drecun i Milivojević: Kurtiju premijerska fotelja važnija od stolice za Kosovo u Savetu Evrope

Beograd_231122_Zoran Milivojević 02
Izvor: Kosovo Online

Kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju premijerska fotelja daleko je važnija od stolice za Kosovo u Savetu Evrope, saglasni su poslanik u Skupštini Srbije Milovan Drecun i diplomata Zoran Milivojević, ukazujući da se Kurti plaši da će, ukoliko ispuni zahtev Zapada za prijem u tu međunarodnu organizaciju i pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu, izgubiti podršku glasača, piše RT Balkan.

Drecun ističe da su Kurtijevi postupci potpuno na štetu Kosova, jer, kako kaže, kosovski premijer se rukovodi isključivo interesima stranke i političkim ambicijama i ne želi da trampi ZSO za članstvo u SE, sve dok ne dobije novu podršku na izborima.

"Kurtija ništa ne sprečava da tzv. Ustavnom sudu pošalje nacrt ZSO, jer taj sud može da odbije nacrt i Kurti bi imao obrazloženje da formiranje ZSO ne prihvati. Stvar je, međutim, u tome što je Kurti ušao u izbornu godinu, a jedno od glavnih obećanja koje je dao dolazeći na vlast bilo je da ni po koju cenu neće formirati ZSO i da za njega Briselski sporazum ne postoji. Ako bude prihvatio bilo šta što bi predstavljalo korak ka formiranju ZSO pitanje je kako bi reagovali njegovi birači. I on će verovatno sada rizikovati članstvo u SE bar u ovoj fazi, samo da ne bi izneverio glasače i kako bi im odbijanjem ispunjenja ove obaveze pokazao čvrstinu i doslednost", ističe Drecun, doskorašnji predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije za RT Balkan.

Drecun, međutim, ne sumnja da će Kurti na kraju uraditi ono što traže njegovi saveznici sa Zapada, i dodaje da je zvanični Beograd, zbog njegovog odbijanja da pošalje nacrt Ustavnom sudu, na putu da, bar za neko vreme, izbegne veliku opasnost.

"Ako bi Kurti poslao taj nacrt statuta kao što se od njega traži, onda bi se priča o Prištini promenila u pozitivnom smeru. Pričali bi kako oni ispunjavaju obaveze, kako su konstruktivni, kako poštuju manjinska prava i kako Priština zaslužuje napredak na međunarodnom planu. Dakle, ako bi Kurti to prihvatio, a Kosovo ušlo u SE, pritisak bi bio u potpunosti prebačen na Beograd od koga bi se tražilo da prihvati, za Srbiju neprihvatljivi francusko-nemački plan", ukazao je Drecun.

Navodi da se, uprkos tome što se od samog početka jasno znalo da je slanje nacrta ZSO Ustavnom sudu jedino što se traži od Prištine za članstvo u Savetu Evrope, Kurtijevo (iznenadno) odbijanje može objasniti njegovom potrebom da kupi vreme.

"Ovo je samo jedan politički manevar. On kupuje vreme kako bi koristio ZSO da trguje ne bi li vršio pritisak na Beograd da prihvati i realizuje francusko-nemački plan. Maksimalno odugovlači kako bi izbegao bilo kakvo preuzimanje obaveza i tako pokazo navodnu konzistentnost. Opozicija ga uveliko kritikuje da rizikuje šanse Kosova u SE, ali mu među biračima raste popularnost. On će na kraju ipak popustiti i ispuniti ono što se od njega traži. Tako je godinama odugovlačio sa vraćanjem imovine manastiru Visoki Dečani a onda je napravio navodni ustupak, zbog članstva u SE", podseća Drecun.

Ističe da čitavu tu priču sa "uslovljavanjem" Prištine koja sada "mora" da pošalje nacrt ZSO Ustavnom sudu vidi kao političko manevrisanje kome se pribegava jer je jasno da u Savetu Evrope nemaju većinu koja bi Kosovo učlanila u SE.

"Oni kao insistiraju a vide da su poraženi pa manevrišu da bi u drugoj fazi izdejstvovali članstvo Kosova u SE", pojašnjava Drecun.

Diplomata Zoran Milivojević takođe smatra da Kurti zbog svoje političke karijere ne sme napraviti nikakve korake ka ZSO, iako Zapad na tome insistira jer jasno je, dodaje, da Srbija bez toga više ne želi da razgovara i da bez toga nema dijaloga.

Kako kaže to je jedan od instrumenata pritiska Zapada na prištinskog lidera za koga je ZSO naročito bolna tema jer bi ga oslabila pred biračima budući da je svoju vlast dobio i utemeljio na odbijanju da ZSO formira.

I Milivojević, međutim, uslovljavanje Prištine slanjem nacrta ZSO Ustavnom sudu vidi kao vrstu "požarnih stepenica" ili, kako on to kaže "izlaznu varijantu".

"Zbog efekata srpskog otpora članstvu Kosova u SE došli su u situaciju da više nisu sigurni da li Kosovo prolazi i kako prolazi. U opasnosti su da se Savet Evrope podeli i izgubi kredibilitet pa zato uopšte i ne žele da dođe do glasanja i situacije koja ne garantuje uspeh. Ovo im je bila i B varijanta koju su iskoristili i da ucene Kurtija i omekšaju Srbiju", ističe Milivojević.

Poenta je u tome da Zapadu, ocenjuje, nije stalo do ZSO ništa više nego Kurtiju – "i oni to pitanje vide kao manjinsko pitanje koje treba rešavati u okviru Kosova i kao mehanizam koji je jedva nešto malo čvršći od NVO".

"Zapad ni ne stoji direktno iza Briselskog sporazuma i osporava njegove odredbe onako kako su definisane 2013 i 2015. To je međunarodni sporazum iz 2013 jer na njemu stoji potpis EU, u pitanju je politički dogovor koji je svojim potpisom verifikovala EU i podigla ga na nivo međunarodnog sporazuma. I to nije ispunjeno. Njima dakle do toga nije ni stalo, ovo uslovljavanje je samo mehanizam pritiska na Kurtija i izlazna varijanta kako ne bi morali da idu na glasanje 16. maja", konstatuje diplomata.

Reč je, kaže, o tome što se Zapad suočio sa otporom Srbije i činjenicom da je Savet Evrope po ovom pitanju podeljen.

"Mađari su rekli da neće da glasaju, pitanje je šta bi Slovaci i drugi rekli. Pred izbore je u Evropi potpuni haos, a treba reći i da se u EU mešaju karte, i što u odnosu na Nemačku koja više nije vodeća zemlja kontinenta, Francuska smatra da Srbiju treba uvažiti. Ovo je takođe i jedan od efekata Vučićeve posete Francuskoj, a ključna stvar bio je telefonski poziv Makrona Kurtiju pre deset dana. Nije slučajno ni što je Si Đinping bio u Parizu. Svašta je tu u igri", zaključuje Milivojević.