Drecun: Pritisak na Kurtija slabi, nisu napravljeni ni prvi koraci za formiranje ZSO

Milovan Drecun
Izvor: Print Screen

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da je pažnja EU i SAD fokusirana trenutno na organizovanje susreta na visokom nivou u Briselu što je, prema njegovom mišljenju, pogrešno jer bi pažnja trebalo da bude foikusirana na deeskalaciju situacije na severu Kosova.

Drecun je, komentarišući jučerašnju posetu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka Beogradu, rekao za RTS da ne vidi koji bi rezultat sastanka na visokom nivou mogao da bude i dodao da bi pažnja trebalo da se usmeri na uklanjanje razloga koji su doveli do ovakve situacije, odnosno na uklanjanje razloga koji su uzrokovali izlazak Srba iz institucija.

"Taj pritisak na Aljbina Kurtija slabi, on se igra deeskalacije, stvara neki privid. Ne postoje ni naznake da će se povući policija sa severa, samo je prividno smanjen intenzitet terora nad Srbima - hapšenja, ali ih i dalje im. I dalje nisu napravljeni ni prvi koraci za formiranje ZSO i dok se to ne reši, mislim da je besmisleno organizovati sastanke na vrhu", kazao je Drecun.

Dodaje da izgleda da je namera da pokažu da se nešto radi i da se "Bogu mole" da se dogovore oko nečega na tom sastanku, ali da pravih rešenja nema.

Drecun ističe da ne može da pronađe bilo kakav racionalan razlog da poveruje da je Kurti spreman za postizanje političkog dogovora i na vraćanje stanja pre ove krize na severu, odnosno pre nego što su Srbi izašli iz institucija.

"On preuzima i dalje jednostrane korake, videli ste i pokušaj da se izbace srpske institucije iz zgrade u Severnoj Mitrovici. Opština Severna Mitrovica primljena je u Asocijaciju kosovskih opština i odmah je počelo sa komentarima da ZSO nije potrebna. Kurti ima svoje ciljeve i on ih korak po korak realizuje. Umesto da se vrši pritisak na njega, značajno snažniji pritisak, vidimo prebacivanje težišta na obe strane", poručuje Drecun.

Kako podseća i francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio i Beograd i Prištinu.

Drecun dodaje da se težište nakon toga prebacuje na pritiske na Beograd da prihvati ono što je rečeno da je neprihvatljivo.

"Mi smo rekli da nećemo prihvatiti, niti implementirati dve tačke iz francusko - nemačkog predloga, a to je da uspostavimo odnose sa Kosovom na principima teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što je de fakto priznanje i da im omogućimo šansu da postanu član međunarodnim organizacijama", ističe.

Kako kaže, brine ga to što se Kurti priprema da završi okupaciju severa Kosova i da zato priprema vojsku Kosova.

"Kada složite poteze koje povlači Priština, kada vidite poteze SAD i NATO, najavljeni susret Vjose Osmani sa Stoltenbergom, postavlja se pitanje zašto te ubrzane pripreme za dovršavanje formiranja vojske Kosova pre isteka dogovorenog roka koji ističe 2029. ako se ne priprema borbena upotreba te formacije", kazao je Drecun.

Dodaje da je nedavno potpisan i sporazum između SAD i Kosova o bezbednosnoj zaštiti poverljivih informacija, a da je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer ispred SAD rekao da će taj sporazum doprineti razmeni obaveštajnih podataka koje će obezbediti teritorijalni integritet i suverenitet Kosova.

Ukazuje da se takvi sporazumi potpisuju da bi se u uslovima kriza razmenjivale informacije, što se vidi na primeru rata u Ukrajini.

Takođe, Drecun kaže da umesto uvođenja redovnog vojnog roka na Kosovu što treba da se desi 2028, postoji naoružavanje mladića i obučavanje, a postoji i izjava novog ministra odbrane Maćedoncija koja izaziva najveće uznemirenje.

Maćedonci je, kako kaže Drecun, rekao da će biti ukinuta obaveza KBS da uz dozvolu Kfora uđe na sever, a to nije rekao zato što je njegova želja, već zato što ima dogovor sa nekom od zemalja - SAD, Nemačka, Turska...

Ukazuje i da je novi komandant Kfora turski general, da je kontigent Turske u Kforu najjači, a da su duplo povećani kontigenti Albanije, Velike Britanije i Nemačke.

"Imate i situaciju sa naoružavanjem koje sve ukazuju da se pripremaju vojne akcije na severu Kosova i onda imamo ključnu stvar - raspoređivanje jedinica na severu što predstavlja delimičnu okupaciju severa. Kurtijev cilj je da u potpunosti okupira sever Kosova, odnosno da ga vojno zauzme, a za to mu trebaju dodatne snage. To je vojska Kosova u nastajanju, sadašnje KBS. Da bi to postigao, on je dve organizacije proglasio za terorističke kako bi našao opravdanje za to da mu je potrebna vojska da bi se obračunali sa teroristima", ispričao je Drecun.

Ističe da ako se vrše takve pripreme a, smatra da se vrše očigledno, onda znači da planiraju da u potpunosti okupiraju sever Kosova sa svim policijsko - vojnim kapacitetima koji su im na raspolaganju.

"Kurti pokušava da dobije na vremenu za završavanje te situacije koja može biti izuzetno opasna za Srbe na Kosovu i Metohiji", zaključio je Drecun.