Emini: Kosovo bez aktivnih ugovora o lobiranju, podršku SAD uzima „zdravo za gotovo“

Debata oko pristupanja Kosova Odboru za mir zasenila je drugo suštinsko pitanje – nedostatak lobiranja za Kosovo u SAD, konstatuje danas Radio Slobodna Evropa. Politička analitičarka Donika Emini primećuje da je Kosovo imalo vrlo malo aktivnih glasova u Vašingtonu skoro dve godine - ne zbog nedostatka tema, već zbog nedostatka strukture.

Emini napominje da Kosovo nema aktivne ugovore o lobiranju u Registru stranih agenata Ministarstva pravde SAD, poznatom kao FARA, od juna 2024. godine, uprkos činjenici da takvo lobiranje omogućava bilo kojoj stranoj zemlji da legalno pokuša da utiče na politiku SAD.

Prema njenim rečima, nedostatak ovog mehanizma slabi sposobnost Kosova da komunicira svoje interese, jer, kako kaže, individualno angažovanje zvaničnika ne može zameniti profesionalnu strukturu lobiranja - posebno u SAD.

„Zaista je zabrinjavajuće, jer SAD ne funkcionišu kao Evropska unija. Sa zemljama EU, sa samim Briselom, možete sami upravljati bilateralnim odnosima, putem zvaničnih kanala, državnih predstavnika. U SAD, ta platforma (FARA) i ta prilika funkcionišu, jer se sve radi lobiranjem. Ništa nije slučajno“, kaže Donika Emini iz Savetodavne grupe za balkansku politiku za RSE.

Od početka 1990-ih, Kosovo je platilo brojnim lobističkim firmama u SAD stotine hiljada dolara za promociju međunarodne agende ali u poslednjih pet godina, tokom vlasti predsednice Vjose Osmanija i premijera Aljbina Kurtija potpisana su samo tri ugovora o lobiranju - svi 2023. godine, i to jedan kratkoročni i dva druga koja su istekla godinu dana kasnije.

Radio Slobodna Evropa je zatražio pojašnjenje od kabineta predsednice, Vlade Kosova i Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore u vezi sa razlozima zbog kojih Kosovo trenutno nema nijedan aktivan ugovor o lobiranju registrovan kod američkog Ministarstva pravde, ali do sada nijedna od institucija nije odgovorila.

RSE podseća da izjava ministarke spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donike Gervale da se „razmatra“ produženje ugovora sa dve kompanije potpisane 2023. godine, sa Avnijem Mustafajem i Aferditom Rakipi, , ali skoro godinu i po dana kasnije, to se nije dogodilo.

„Nema zabrinutosti u vezi sa ovim ugovorima. Njih dvoje rade zajedno u obavljanju svojih dužnosti“, rekla je tada Gervala.

Prema rečima Emini, Kosovo uzima zdravo za gotovo političku podršku SAD, ne razumejući drastične promene u političkim elitama koje su se tamo dogodile.

„Nismo u 90-im. Nemamo političku elitu u SAD koja detaljno poznaje Balkan. Nemamo lobiste, senatore ili kongresmene kao što smo nekada imali, koji su imali politički cilj unapređenje Balkana“, kaže Emini.

Profesor Prakse međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bostonu Vesko Garčević kaže da bez lobista koji pružaju insajderske informacije, Kosovo rizikuje da pogrešno shvati prioritete SAD, da izrađuje politike koje ne odgovaraju očekivanjima Vašingtona i, kao rezultat toga, dobije malo podrške.

Na ovaj način, Kosovo - uslovno rečeno - takođe rizikuje da bude „zaboravljeno“, dajući prostor drugima da kreiraju narativ o njemu.

„Srbija je, posebno, enormno uložila, i finansijski i kroz svoje veze, u izgradnju mreže lobiranja. Dakle, da sam na mestu kosovske vlade, uradio bih isto. Razmislio bih o angažovanju nekoga sa uticajem ko predstavlja interese Kosova - van diplomatske kancelarije koju Kosovo ima u Vašingtonu“, rekao je Garčević za RSE.

Srbija trenutno ima šest aktivnih ugovora u skladu sa Zakonom o registraciji stranih agenata - FARA. Jedan od njih uključuje zastupanje pred Kongresom SAD i njegovim odeljenjima.

Od ostalih zemalja u regionu, Bosna i Hercegovina ima 14 aktivnih ugovora, od kojih je većinu potpisala Republika Srpska; Albanija ima četiri, dok Crna Gora i Severna Makedonija nemaju nijedan.

Garčević, bivši crnogorski ambasador u nekoliko evropskih zemalja, kaže da lobiranje nadoknađuje ograničen diplomatski uticaj zemlje. Za razliku od velikih zemalja, male - poput Kosova i Crne Gore - nemaju veliki ekonomski, vojni ili strateški uticaj i stoga ne privlače automatski pažnju Vašingtona. On objašnjava da je stalno lobiranje učinilo da SAD pozitivno doživljavaju kandidaturu Crne Gore za NATO i da je odigralo ključnu ulogu u postizanju uspeha.

„Mnogo pre nego što je odluka doneta 2017. godine, pronašli smo veoma efikasnu lobističku grupu koja je radila u korist Crne Gore. Kada smo započeli kampanju za članstvo, NATO nije bio željan da prihvati novog člana. To se vremenom promenilo i mogu reći da su lobisti odigrali važnu ulogu u ovom procesu“, kaže Garčević.

U okolnostima u kojima se Kosovo nalazi - sa otvorenim pitanjima sa Srbijom i van Natoa i EU - lobiranje u SAD nije samo pitanje imidža. To je takođe ključni alat za zaštitu civilne bezbednosti i osiguravanje da SAD ostanu posvećene stabilnosti i odbrani zemlje, napominje Garčević.

„Zato, ne dozvolite drugima da oblikuju način na koji vam SAD pristupaju. Morate biti proaktivni, jer vam to takođe pomaže da bolje razumete kako razmišljaju iznutra. Ljudi koje zaposlite da rade za vas mogu vam dati stvarne procene o tome šta se dešava na drugoj strani i kako oni vide situaciju“, kaže on.

Emini dodaje da se politička realnost u Vašingtonu značajno promenila i da se donošenje odluka danas odvija u mnogo fragmentiranijem okruženju. Prema njenim rečima, nova kosovska vlada, koju će ponovo formirati Aljbin Kurti, trebalo bi da investira u izgradnju dugoročnih lobističkih mreža u SAD, umesto da se oslanja na sporadičnu komunikaciju ili samo na zvanične posete.

„Kosovo je mala država i kao takva opstaje u savezima. Čak i da je potpuna državnost, čak i da ima vojsku i da je deo Natoa, savezi su neophodni“, kaže Emini.