EP zahteva dodatne uslove za korišćenje sredstava iz plana EU za rast Zapadnog Balkana

Evropski parlament započeo je proceduru odobravanja predloga Evropske komisije za plan rasta i reformi za Zapadni Balkan, vredan ukupno šest milijardi evra finansijske pomoći, prenosi Radio Slobodna Evropa. Pored uslova koje je ranije predložila Komisija, parlament je zatražio i dodatne mere, a od Kosova i Srbije će se posebno tražiti da se konstruktivno angažuju na normalizaciji odnosa.

Da bi se ovaj plan ozvaničio, neophodan je međuinstitucionalni sporazum u Evropskoj uniji, za koji je potrebno i odobrenje Evropskog parlamenta. Parlament je pod pritiskom da što pre usvoji ovu odluku, jer će u aprilu održati poslednju plenarnu sednicu u ovom sastavu, pred nove izbore u junu.

Danas je predstavljen i predlog zakonske rezolucije za uredbu za utvrđivanje plana reformi i ekonomskog rasta. O tome se raspravljalo istog dana na zajedničkom sastanku odbora Evropskog parlamenta za spoljnu politiku i budžet.

Evropski parlament je, pored uslova koje je ranije predložila Komisija, zatražio i dodatne mere, koje bi uslovile korišćenje finansijskih sredstava iz ovog plana, kako bi se bolje obezbedila zaštita interesa Evropske unije.

Među glavnim uslovima za korišćenje ovih sredstava su vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i poštovanje osnovnih i demokratskih vrednosti.

Od Kosova i Srbije će se posebno tražiti da se konstruktivno angažuju na normalizaciji odnosa.

"Preduslov će biti da se Srbija i Kosovo konstruktivno angažuju na normalizaciji međusobnih odnosa kako bi u potpunosti sproveli relevantne obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa za implementaciju, kao i svih sporazuma iz prošlosti u dijaloga i da se uključi u pregovore za sveobuhvatni sporazum za normalizaciju odnosa“, navodi se u predlogu uredbe.

Evropski parlament je predložio da se doda pojašnjenje da su potrebni "jasni merljivi rezultati i konkretni rezultati".

Takođe je zatražio da, između ostalog, upotreba sredstava bude uslovljena podrškom stavova EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući i sankcije Rusiji.

"Još jedan preduslov biće prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije, uključujući usvajanje restriktivnih mera protiv Rusije, kao i zahteve EU za vize za treće zemlje“, kaže se u amandmanu koji je predložio Parlament. Evropska kao dodatni uslov za korišćenje ovih alata.

Ovaj predlog izmene može imati efekta uglavnom u slučaju Srbije, jer je to jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije podržala sankcije EU Rusiji. Ali, da bi se to uvrstilo u uslove, to mora da prihvati i Savet EU, gde odlučuju zemlje članice bloka.

Prema ovom planu, region Zapadnog Balkana ima na raspolaganju dodatnih 6 milijardi evra za ekonomski rast i reforme EU. Ovi alati će imati dodatnu uslovljenost i koristiće se samo ako se poštuju.

Od ovog iznosa, dve milijarde će biti u vidu bespovratnih grantova za korisnike, dok će 4 milijarde biti povoljni krediti za koje bi garantovala EU.

Prema predlogu Evropske komisije, polovina sredstava iz plana rasta u regionu Zapadnog Balkana ići će u investicioni okvir, jer se postojeća sredstva koja su na raspolaganju ne smatraju dovoljnim za privlačenje odgovarajućih investicija. Ostatak će ići direktno u budžet zemlje za finansiranje nekih od neophodnih reformi.

Evropska komisija smatra da će ovaj plan u velikoj meri promeniti Balkan i da će biti generator značajnog ekonomskog rasta i na taj način pomoći napredovanju ovih zemalja ka EU integracijama.

Evropski parlament traži da se jasno stavi do znanja da pretpristupni instrumenti (IPA) ostaju glavni alati za pomoć zemljama Zapadnog Balkana i da su alati iz plana za reforme i ekonomski rast samo dodatni, a ne zamena ovi instrumenti.