Eskobar: Zbog ZSO Kosovo bi u Savetu Evrope moglo da ostane bez dovoljno glasova

Gabrijel Eskobar
Izvor: Kosovo Online

Zbog obaveza kao što je Zajednica srpskih opština koje Kosovo ne ispunjava Priština bi u Savetu Evrope mogla ostati bez glasova potrebnih za prijem u članstvo, smatra odlazeći zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar koji je saopštio da krajem meseca napušta tu funkciju pošto mu je istekao mandat.

Na onlajn konferenciji za medije, na pitanje kako će se dalje odvijati dijalog Srbije i Kosova, s obzirom da je ovo izborna godina u EU i SAD, Eskobar je rekao da su očekivanja od obe strane veoma jasne, a tiču se primene Ohridskog sporazuma.

"Bio sam prisutan u Ohridu kada je dogovoreno da se elementi sporazuma moraju odmah primeniti. Za Kosovo, to znači, uspostavljanje Zajednice srpskih opština, a za Srbiju da ne blokira put Kosova u bilo koju evroatlantsku ili međunarodnu organizaciju. Nažalost, nijedna strana do sada nije ispunila te obaveze“, rekao je Eskobar.

Izrazio je uverenje da će obe strane ipak ispuniti svoje obaveze, kako bi region postao bolje mesto u kojem će dve zemlje imati normalne, predvidive i mirne međusobne odnose.

U vezi sa navodima da Kosovo neće sledeće sedmice postati članica Saveta Evrope, Eskobar je rekao da SAD nemaju glas u toj organizaciji, ali da zna da postoji zabrinutost među pojedinim članicama, jer su pitanje ZSO i neki drugi zahtevi više puta ponovljeni u poslednje tri godine.

"Ponavljamo tri godine zahtev za ZSO i neke druge zahteve u vezi sa pravima srpske manjine, koji nisu ispunjeni. To rađa zabrintuost zbog koje Kosovo možda neće dobiti glas“, dodao je Eskobar.

Komentarišući današnju izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija, da su implementacija ZSO i članstvo u Savetu Evrope dva odvojena procesa, Eskobar je rekao da su ta dva procesa veoma povezana.

"Članstvo u Savetu Evrope itekako se tiče odnosa prema manjinama i Kosovo je iskazalo posvećenost po tom pitanju, što uključuje i ZSO. To je dugogodišnja posvećenost, koja je iskazana i u Ahtisarijevom planu, Briselskom sporazumu i dogovoru iz Ohrida. Trudili smo se da shvatimo zašto Kosovo ne ispunjava svoju obavezu i to smo na mnogo načina signalizirali. Postoji zabrinutost da bi za formiranje ZSO posle sednice Saveta Evrope, usledilo samo veće odlaganje", rekao je Eskobar.

U pogledu neslaganja zapadnih diplomata, on je rekao da sve diplomate prate politiku svojih vlada i da je Kurti do svih njih čuo istu poruku.

"Sa svih nivoa, svih vlada, američke, francuske, nemačke, italijanske", rekao je Eskobar i dodao da ohrabruje Kosovo da radi sa evropskim i američkim partnerima kako bi se iznašao način da se krene napred u ispunjavaju obaveza, koje svakako moraju biti ispunjene.

Budući da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak u Vašingtonu, na pitane kakve će poruke on iz SAD preneti u Beograd i Prištinu, Eskobar je odgovorio da je prva poruka da SAD snažno podržavaju dijalog uz posredovanje EU, i da će nastaviti to da čini, kao najbliži partner.

"Druga važna poruka se odnosi na strategiju kako da se napravi korak napred u implementaciji dogovora iz Ohrida, kako bi region imao koristi od ovog istorijskog sporazuma. Razgovarali smo o tome kako da se reši pitanje dinara, kako da imamo elektronski privatni sektor koji će omogućiti građanima na Kosovu da dobiju novac. To su bile dve glavne teme razgovora", preneo je Eskobar.

Eskobar je istakao i da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ne bi trebalo da se sprovodi odvojeno.

„S jedne strane, ono što je bilo na stolu za Kosovo su dodatna priznanja, Partnerstvo za mir, kandidatura za EU, strateški bilateralni dijalog sa SAD i donatorska konferencija. Na stolu je za Srbiju bila donatorska konferencija, brže rešavanje pitanja iz poglavlja 35 koje bi omogućilo Srbiji da zatvori to poglavlje i dodatno ulaganje za obe zemlje. A zauzvrat, Srbija i Kosovo trebalo je da dođu do međusobnog priznanja i da rade zajedno kako bi ljudi na Kosovu živeli mnogo bolje“, rekao je Eskobar.

Dodao je i da je želeo veći napredak na EU putu kada je reč o tri zemlje regiona, koje su članice Nato Alijanse, navodeći da se nada da će Crna Gora biti sledeća članica EU.

On je objasnio da mandat na njegovoj dosadašnjoj dužnosti traje tri godine, da mu je istekao odavno, ali da je tražio da ostane još neko vreme jer je verovao da će biti većeg napretka u primeni Ohridskog sporazuma i primeni Zajednice srpskih opština, kao i približavanju Kosova EU.

"I dalje se nadam, ali mi je istekao mandat. Znam da će ovoj kancelariji to ostati prioritet", podvukao je on.

Eskobar je kazao da je laž informacija koju je objavio jedan novinar da je smenjen zbog navodnih veza sa srpskom vladom i dodao da je ta informacija dospela u javnost nakon što je informisao kosovske vlasti o odlasku.

"Sve što je navedeno u tom članku je laž. Nisam otpušten, a ni moja supruga ne dobija nikakve pare od bilo koje strane države. Gde god sam službovao ona je negovala direktne kontakte sa građanima, bez ikakve naknade i nastaviće tako. Takođe nemam nikakve veze sa nekom advokatskom kancelarijom u Teksasu. Isto tako netačno je da je takva informacija mogla doći iz Kongresa, jer se on ne bavi tim pitanjem", objasnio je on.

Eskobar je rekao da se informacija pojavila nakon što je informisao vlasti na Balkanu o tranziciji.

"To je usledilo kada sam informaciju prosledio vlastima na Kosovu. To je ta vrsta dezinformacija koja se koristi na Balkanu, i zato postoje kritike u vezi medija na Kosovu", dodao je on.

Eskobar je kazao da je sretan što se više zemalja Zapadnog Balkana solidno kreće putem evroatlantske integracije, posebno Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, koje su se posebno angažovale u ovom procesu.

Izrazio je nadu da će evroatlantski put Severne Makedonije biti nastavljen i nakon izbora.

Što se Bosne i Hercegovine tiče istakao je da je bilo koraka ka većoj funkcionalnosti, da je zemlja dobila status kandidata za prijem u EU.

"Nastavićemo da radimo sa stranama na terenu, civilnim društvom, političarima i drugima da iskoriste ovu istorijsku priliku. Napuštam ovu funkciju u uverenju da smo doprineli svojim delovanjem pomirenju i napredovanju u evroatlantskoj integraciji", objasnio je Eskobar.

Upitan da li je potrebna izmena mandata specijalnog izaslanika EU za dijalog i da šta misli o kandidaturi bivšeg predsednika Slovenije Boruta Pahora, kazao je da je bitno da se dijalog nastavi.

"Dijalog je važan instrument u rešavanju jednog od najtežih pitanja na Balkanu. Miroslav Lajčak je mnogo uradio, imao je viziju i bio veoma aktivan i u detaljima. Bez dijaloga ne bi imali instrument za upravljanje krizama. Što se tiče kandidata za izaslanika EU ko god bio na toj funkciji očekujem da će imati punu podršku SAD", naglasio je on.

Eskobar je kazao da je još rano da govori o kandidatima jer nema informaciju ko su.

Govoreći o evropskom putu Kosova istakao je da je uvek verovao da Kosovo može brzo da se kreće ka EU.

"Kosovo ima jedinstvenu podršku za evroatlantsku integraciju. Kosovske institucije su mlade, otvorene za reforme. Ustav Kosova garantuje prava svim građanima, ali izazov je da ta prava nisu uvek primenjena", objasnio je on.

Eskobar je kazao da je razlika između Kosova i BiH što na Kosovu postoje lideri koji imaju viziju multietničke zajednice i pune integracije u EU, što nije bio slučaj u BiH, kada je ideja bila nova.

"Koračanjem evropskim putem i koordinacijom sa evropskim partnerima Kosovo može brzo napredovati na tom putu", dodao je on.

Na pitanje u vezi posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji i Mađarskoj, kao i posle Rusiji, i da li njegova agenda na Zapadnom Balkanu izaziva strepnju da radi na stvaranju nove osovine protiv evropskih integracija, Eskobar je rekao da je ta analiza dobra.

"Mislim da je izabrao zemlje koje su otvorene za razbijanje jedinstva u evroatlantskoj zajednici. Pozivamo sve da budu obazrivi u vezi kineske agende u Evropi", podvukao je on.

Eskobar je podsetio da su se SAD izbinile za bombardovanje kineske ambasade u Beogradu i da su porodicama isplatili odštetu.

U vezi Rusije podvukao je da je greška smatrati da je Moskva uzrok problema na Balkanu.

"Problemi na Balkanu postoje već 25 godina. Rusija ih samo koristi. Rešavanjem problema nestala bi mogućnost njihove zloupotrebe. Što se Srbije tiče bili smo veoma jasni i ne bi bilo ispravno govoriti da nismo bili izbalansirani u odnosu prema Srbiji i Kosovu", naglasio je on.

Podsetio je na mere preduzete protiv Srbije, kao što je stavljanje na crnu listu bivšeg šefa BIA.

"Prema Srbiji smo bili veoma jasni da je poželjna u evroatlantskoj porodici, ali i da postoje preduslovi. Nastavićemo da budemo jasni da su pomirenje, vladavina prava i dobri odnosi sa susedima važan deo tih uslova", poručio je Eskobar.

Kada je reč o podeljenosti u Crnoj Gori u vezi rezolucije o genocidu u Srebrenici, rekao je da ne bi trebalo da postoji.

"Genocid u Srebrenici je činjenica. U rezoluciji se ne pominje nijedna država, niti narod, a ni RS, već samo istorijska činjenica. U trenutku kada se negira genocid i glorifikuju zločinci sponzori su smatrali da je vreme da se rezolucijom podseti na ovaj zločin", naglasio je on dodajući da Crnoj Gori ne treba medijator i da je ona poštovana članica UN.