Eskobar: Sporazum o normalizaciji ne o priznanju, ZSO će biti osnovana sa ili bez njega

Evropski predlog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova predstavlja jednu od najboljih mogućnosti da region krene napred i pozivam strane da budu veoma ozbiljne u traženju dogovora, da nađu načine da budu fleksibilne, konstruktivne i imaju viziju, te iskoriste mogućnost koja im se pruža, poručio je danas izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Eskobar je, u razgovoru sa novinarima u Beogradu, kazao da je svrha današnje posete da sa političkim vođama u regionu razgovara na temu traženja načina za napredak sa predlogom evropskog sporazuma za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. 

„SAD smatraju da ovaj predlog sporazuma pruža jednu od najboljih mogućnosti da region krene napred, da se stvore mirni uslovi za sve ljude u regionu. Želimo da obe strane budu veoma ozbiljne u traženju rešenja, da nađu načine da budu fleksibilne, konstruktivne, da imaju viziju i iskoriste priliku koja im se pruža. Iza predloga stoje ne samo Evropa i SAD, već cela transatlantska zajednica“, podvukao je on.

Eskobar je kazao da su očekivanja SAD da će se strane sastanu u Ohridu i razgovaraju i suoče sa činjenicom kako da se ide ka sporazumu o normalizaciji odnosa, da razmišljaju kako da prevaziđu prepreke, da sa sastanka izađu uz shvatanje da će se taj proces nastaviti dok se ne nađe rešenje.

Želimo Kosovo u evropskim integracijama

On je naglasio da se radi o sporazumu o normalizaciji odnosa, ne o priznanju.

„Američka pozicija je da je Kosovo zemlja sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Smatramo da bi rehion imao koristi od međusobnog priznanja. Što se tiče članstva u UN mislimo da bi vrednost sporazuma bila brža integracija Srbije i Kosova, i celog regiona“, dodao je Eskobar.

On je istakao da je svrha sporazuma intenziviranje procesa koji bi ceo region približio Evropi kako ekonomski, tako i politički.

Na pitanje po čemu se razlikuju razgovori od pre mesec dana, i oni od pre godinu, Eskobar je rekao da su sada to „pravi razgovori unutar država i u narodu, na Kosovu i u Srbiji“, o tome šta bi značilo da imaju mirne, predividive i konstruktivne odnose, od čega bi korist imali svi u regionu.

„To je razlika i to je nešto realno, razgovara se o realnim mogućnostima“, rekao je Eskobar.

Na konstataciju da se uglavnom spominje članstvo Kosova u UN, te pitanje šta je sa drugim međunarodnim organizacijama, američki diplomata je odgovorio da ovaj sporazum ohrabruje veću integraciju ne samo Kosova, već i Srbije u svim međunarodnim procesima.

"Ako govorimo kuda se Kosovo kreće, u kom pravcu po pitanju integracija u međunarodne strukture, definitivno želimo da vidimo Kosovo i u procesu evropskih integracija, jer bi to donelo korist svima u regionu“, rekao je Eskobar.

Ukazao je da su specifičnost Zapadnog Balkana ekonomske mogućnosti, koje će se daleko uvećati kao svih šest zemalja Zapadnog Balkana bude na putu EU, na putu na kojem će da harmonizuju pravne sisteme, zakone tržišta, sa evropskim procesima.

„Radi se o intregraciji Srbije, Kosova i ostale četiri zemlje u EU“, rekao je Eskobar.

Na pitanje kakve su šanse da se postigne održiv sporazum u Ohridu i šta ako se ništa ne desi, on je odgovorio da je važno da obe strane vide prednosti od sporazuma, koje su velike.

„Ljudima je to potrebno, a najpotrebnije je Srbima na Kosovu, koji su u središtu konfrontacije i tenzija. Nadam se da ćemo pojačati položaj Srba na Kosovu i kroz ZSO, to je nešto što EU i SAD i obe strane prepoznaju i to je dobro“, rekao je Eskobar.

Ne očekujem potpise u Ohridu

Naveo je da i ne očekuje da će u ovom trenutku biti nekog potpisivanja (u Ohridu), ali da će se otvoriti put za dalje napredovanje.

„Ne bih o tim negativnim aspektima, šta bi bilo ako se to ne desi, želeo bih da se posvetimo mogućnostima. Ako se uputimo tim putem, te mogućnosti su veoma pozitivne za region“, rekao je Eskobar.

„Ono što bismo želeli da vidimo u Ohridu je priznanje da je ZSO značajan deo odnosa Srbije i Kosova. I kada o tome govorim kao o zahtevu, ne bih da time izazivam konfronaticju ili da postavljam kao izazov. Činjenica je da je ZSO deo Briselskog sporazuma, deo je zaključaka Evropskog saveta, to je deo politike SAD. Ona će se ostvariti, pitanje je samo koliko brzo će se desiti i koji će model biti primenjen“, ukazao je Eskobar.

Podsetio je da je Miroslav Lajčak naveo više različitih primera kako taj tip zajednice funkcioniše u Evropskoj uniji, kako bi dao prava manjinama na sami odlučuju o svojoj sudbini.

To treba da pomogne da se zemlje približe i želeli bismo da jedan od tih modela posluži kao model za ZSO, dodao je Eskobar.

Želimo povratak Srba u institucije

"U pogledu naših očekivanja od Ohrida, kada je ta tema na dnevnom redu, očekujemo i želeli bismo da vidimo što veće učešće Srba na kosovskim izborima, i kao kandidata, da vidimo političke vođe na Kosovu iz srpske zajednice. I nadamo se da ćemo shvatiti šta je njima potrebno kako bi učestvovali u demokratskom procesu, da ih vidimo da učestvuju na izborima“, rekao je Eskobar.

Upitan da li se može reći, nakon njegove i posete izaslanika EU Lajčaka, da smo bliže osnivanju ZSO, Eskobar je rekao: "mnogo smo bliži nego pre par nedelja".

„Mogu reći da jesmo. Naši razgovori sa vladom Kosova postaju sve realističniji i produktivniji. Počinju da shvataju da će ih taj pravno obavezujući deo sporazuma, i uopšte sporazum, približiti Evropi. Mnogo smo bliže tome nego pre nekoliko nedelja“, podvukao je on.

Upitan na koji bi način dogovor u Ohridu doprineo građanima, Eskobar je kazao da su najznačajnije karakteristike Zapadnog Balkana njegove ekonomske mogućnosti.

"Ovaj deo Evrope je najbrže rastući. Region je viđen da u 21 veku bude lider u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, IT, i svim sektorima koji bi bili najvažniji u ovom veku. Ali ljudi koji žive u regionu u to ne veruju. Na Zapadnom Balkanu ljudi veruju da je to region konflikata, etničkog rivaliteta, a neki misle da će doći do novog rata na Balkanu. Mi znamo da je to region sa ogromnim potencijalom, koji mogo obećava i da će ovaj sporazum mnogo doprineti“, naglasio je on dodajući da to već sada razumeju ljudi u Evropi i međunarodnoj poslovnoj zajednici.

Prema njegovim rečima najznačajniji ishod dogovora bio bi bolja investiciona klima.

Sporazum, kaže, otvara vrata boljoj ekonomskoj integraciji, kako region ne bi bio samo šest malih zemalja, već velika celina sa ekonomijom vrednom 125 milijardi, sa stopom rasta koja je pet puta veća od suseda.

„To je ono što se može postići i to su mogućnosti na koje se fokusiramo. Važno je da ljudi, a tako i lideri, razumeju šta može doprineti dogovor“, rekao je Eskobar ističući da postoje politički problemi koji su prepreka za ono gde bi Balkan mogao biti za 25 godina.

Na pitanje šta je „šargarepa“ koja se nudi Eskobar je ukazao da je želja da sporazum otvori vrata ka većoj integraciji Zapadnog Balkana u evropske strukture i to odmah.

„Mogli bismo, na primer, da iskoristimo novi Berlinski proces da otvorimo granice između EU i Zapadnog Balkana, da se standardizuju lične karte i registarske tablice regiona kako bi građani mogli da ih koriste za brži ulazak u Uniju, da ne čekaju u redu na granici. S obzirom na tehnolohije koja nam je na raspolaganju to je potpuno moguće.

ZSO mora biti formirana bez obzira ima li novog sporazuma

Na pitanje da je ZSO deo novog sporazuma ili ne, Eskobar je podvukao da osnovni sporazum o normalizaciji odnosa obuhvata sve Briselske sporazume.

"Sve što je već dogovoreno o tome se dalje neće pričati, a to uključuje i ZSO. Ono što treba po Briselskom sporazumu da se ostvari mora da se ostvari i na redu je da se realizuje“, jasan je bio izaslanik SAD.

Rekao je da ZSO mora da bude sprovedena bez obzira da li ima ili nema novog sporazuma.

Upitan kada očekuje da je moguće postići novi sporazum, Eskobar je rekao da bi to želeo da se ostvari tokom ove kalendarske godine.

"Mislim da je to moguće“, naglasio je on.

U zaključku Eskobar je rekao da je sporazum nešto čega se ne treba bojati.

"Nadamo se da će on, ne iz korena promeniti nečiji život, već omogućiti mir i stabilnost u regionu. Nije namera da stvara nove prepreke, već naprotiv. Želimo da bude dobar ne samo za Srbiju i Kosovo, već da stvori mogućnosti i za njihove susede, koji žele da vide dobre odnose te dve zemlje. Srbija i Kosovo zajedno predstavljaju najveći deo Zapandog Balkana i susedi žele da te dve zemlje imaju dobre odnose. Mislim da bi to bilo veoma pozitivno. Ako ljudi iz ovog regiona, i dve vlade vide mogućnosti koje su pružene za mir, po prvi put nakon dužeg vremenskog perioda, to bi bilo dobro“, rekao je izaslanik SAD.