EU ima novi plan, ekonomski prigrliti Zapadni Balkan pre zvaničnog članstva

Ideja o bržem ekonomskom pristupanju regiona Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji, seme začeto u stranci bivše nemačke kancelarke Angele Merkel (CDU), polako, ali sigurno postaje preovlađujući stav u kuloarima Brisela. Razlog je više nego očit - strah od sve jačeg uticaja Kine u ovom delu Evrope, a u centru tog plana je najjača zemlja regiona - Srbija, piše Blic.

Plan podrazumeva da zemlje Zapadnog Balkana ekonomski pristupe Briselu znatno pre nego što i zvanično i formalno postanu deo EU porodice. Time EU "ubija dve muve" jer ujedno direktno targetira moćnog rivala, Kinu i veze Pekinga sa našim regionom. A s obzirom na to da predlog dolazi iz najmoćnije zemlje EU, nameće se pitanje: da li to novi model pristupanja EU polako kuca na vrata?-

"Postupna integracija data je i u novoj metodologiji po kojoj se pregovara o pristupanju EU, a nedavno je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, u kome takođe stoji ulazak na jedinstveno evropsko tržište u nekim segmentima. Ono što je izvesno jeste da je Hrvatska poslednja država koja je "pravolinijski" ušla u EU 2013. a da se otada raspoloženje prema daljem proširenju drastično smanjilo, kao i da je ruska agresija na Ukrajinu ponovo aktivirala tu temu",  kaže za Blic Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

O ekonomskoj integraciji u EU Blic je već pisao, kada je nedavno najveća nemačka partija, CDU, podnela predlog da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija postanu deo jedinstvenog ekonomskog tržišta Evropske unije. To je objavio novinar Mihael Martens, korespondent za Južnu Evropu "Frankfurter Algemajne Cajtunga" (FAZ), uz objašnjenje da bi to podrazumevalo da se za zemlje Zapadnog Balkana uvede jedinstveno ekonomsko tržište kao međukorak u proširenju.

Sada se ova ideja širi, prihvatio ju je nemačka Fondacija za nauku i politiku, kako je Martens naveo, tink - tenk organizacija kojoj je "glavni zadatak da savetuje nemačku vladu i Bundestag o spoljnopolitičkim pitanjima".

Istovremeno se u tekstu "Konkurencija ne spava", objavljenom u "Frankfurter algemajne cajtungu" pozvao na studiju "Ekonomski odnosi Zapadnog Balkana i zemalja koje nisu članice EU", politikološkinje Marine Vulović, a koja je navela da to "nije samo proširena zona slobodne trgovine bez političkih uslova, kako je neki ljudi opisuju."

"Da bi se pridružile jedinstvenom tržištu, zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovedu značajne reforme u vladavini prava (javne nabavke, antikorupcija...)",ističe Vulović- navodi na tviteru Martens.

Martens na kraju zaključuje da bi "nova dinamika u procesu pristupanja zasnovana na kredibilnoj i postepenoj ekonomskoj integraciji sa EU pružila izglede za postizanje opipljivih ciljeva pre punopravnog članstva."

I svako ko je pomislio da je ekonomiji slučajno dat primat, pogrešio je. Ključ je u tome što se precizno targetira odnos regiona i Kine, koja je svojom inicijativom "Pojas i put", u poslednjih 12 godina značajno povećala investicije na Zapadnom Balkanu.

" Više od 50 odsto budžeta projekta koji Kina ulaže u zemlje nekadašnje inicijative 17+1 odlazi na Zapadni Balkan. U to spadaju i četiri petine infrastrukturnih investicija. Između 75 i 85 odsto ovog finansiranja čine zajmovi, što stvara zavisnost od Kine. Rusija je, pak, najveći pojedinačni investitor u Crnoj Gori (na osnovu obima između 2012. i 2022. godine). Sjedinjene Države i Turska takođe igraju ulogu u investicijama u puteve i infrastrukturu u regionu", navodi se u studiji.

Da EU ove zemlje doživljava kao rivale pokazuje, navodi se u pomenutoj studiji, činjenica da je usvojila Ekonomski i investicioni plan (EIP) za Zapadni Balkan 2020. godine.

Ideja krije zamku 

Konstatuje se i da je to "direktan odgovor na ekonomske aktivnosti Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu".

"U okviru svojih 10 vodećih projekata, zelena energija i infrastrukturne mere vredne 9 milijardi evra bespovratnih sredstava biće finansirano iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III). Pored toga, investicije do 20 milijardi evra treba da budu obezbeđene od drugih međunarodnih finansijskih institucija i privatnih investitora", navodi se u studiji.

Sa tom ocenom saglasan je i Strahinja Subotić iz centra za Evropske politike, koji za Blic kaže da EU pokušava da da odgovore na geopolitičke promene.

"Niko ne krije da trenutna metoda više ne funkcioniše, što su direktne reči francuskog predsednika Emanuela Makrona. Činjenica je da je prvo Rusija bila glavni pokretač promena, ali i da svakako nisu smetnuli sa uma ni Kinu koja je sve prisutnija u regionu",  kaže Subotić.

On međutim, smatra da su velike šanse da ulazak u jedinstveno ekonomsko tržište na kraju završi kao konačna destinacija Srbije, bez faktičkog ulaska u EU.

" Pristup tržištu EU zahteva besprekorne rezultate u reformi vladavine prava, i ekonomskom usklađivanju, i što onda ne bismo i formalno ušli u EU? Bojim se da bi se članstvo u jedinstvenom tržištu pravno pretvorilo u poslednju stanicu voza ka EU", kaže Subotić.

Kao argument u prilog ovoj ideji, pruža se primer "model otvaranja unutrašnjeg tržišta pre punopravnog članstva, kao u slučaju Finske, Švedske i Austrije 1994."

"Seljaci ostaju bez investicija?"

Ali, Grubješić kaže da ona nosi zamke za mnoge u Srbiji.

"U Srbiji ulazak i ostanak u EEA zagovaraju oni koji se raduju što nema usklađivanja sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. Zaboravljaju da kažu da tu nema ni evropskih fondova jer oni nisu potrebni Norveškoj, Islandu ili Lihtenštajnu, ali bi, recimo, srpski poljoprivrednici ostali bez ogromnih subvencija i tako zauvek ostali nekonkurentni", napominje Grubješić.

Šta tačno podrazumeva ideja CDU?

Osnovna ideja predloga koji su potpisali predsednik CDU Fridrih Merc i predsednik regionalne grupe CSU Aleksander Dobrind, je sledeća: Ako punopravno političko članstvo trenutno nije dostupno, hajde da uvedemo atraktivan međukorak u procesu proširenja - jedinstveno tržište. To bi značilo prihvatanje šest država Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije kao punopravnih članica jedinstvenog tržišta (pod uslovom da ispunjavaju uslove).

Za ljude u ovih osam zemalja, to bi značilo da bi praktično već bili u EU u svakodnevnom životu. Oni bi uživali četiri slobode (kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala) unutar EU. Za EU bi to značilo da može da proširi prostor u kome važe njena pravila (i samo ona). Brisel bi ponovo imao veći uticaj u regionu, koji takođe interesuje neprijatelje poput Putina-Rusije ili neprijateljske globalne igrače poput Kine.

Knut Abraham, koji se od 2006. do 2011. i 2015 do 2018. godine bavio spoljnom politikom u Nemačkoj, izneo je pretpostavku i da bi država koja uradi svoj domaći zadatak mogla da postane članica jedinstvenog tržišta (odnosno da bude tretirana kao država EU) u roku od šest godina, do 2030. godine.

Martens piše i da je predlog podnet Bundestagu, da je izglasan protiv, ali da se to "može promeniti sa drugačijom većinom u budućem Bundestagu, ili sa više političara koji budu uvereni u tu ideju".