Evropska unija mora biti otvorena za Zapadni Balkan - zemlje regiona moraju ispuniti kriterijume za članstvo

Evropa je danas manje ujedinjena nego pre 20 godina, ali njenom stabilizacijom treba da se ispune obećanja da će Zapadni Balkan postati deo Unije, a to i jeste i dalje veliki izazov - kako osigurati da region napreduje na putu ka članstvu u ovakvim geopolitičkim okolnostima, istakli su učesnici panela "Politička i bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu u kontekstu geopolitičkih promena u Evropi i svetu", u okviru konferencije "Zapadni Balkan u EU" u Ljubljani.

Bivši predsednik Austrije Hajnc Fišer istakao je da Beč podržava razvoj zemalja regiona i njihov put u EU, jer je Austrija blizu Zapadnog Balkana i veoma je zainteresovana za taj deo Evrope. Ali, ta podrška ne bi trebalo da podrazumeva samo reči, već iznalaženje konkretnih rešenja, jer je velika odgovornost za budućnost kontinenta, za buduće generacije, ukazao je Fišer.

Istorija, kaže, nije kao astronomija, u kojoj se može predvideti kretanje zvezde, a politika se mora shvatiti kao težak rad do ostvarenja ciljeva.

"Evropa nije ujedinjena kao što bi trebalo da bude. Manje je ujedinjena nego pre 20 godina. Imamo rastuće konflikte u Savetu EU, zbog rata u Ukrajini. Nacionalizam je glavni neprijatelj ujedinjenoj Evropi, a on raste. Zato je naš zadatak da budemo jedinstveni za mir, a protiv kršenja ljudskih prava i klimatske krize. Stabilizacijom Evrope treba da se ispune obećanja da će Zapadni Balkan biti deo EU i da će se taj proces ubrzati", rekao je Fišer.

Poznato je, dodaje, da i Ukrajina želi da uđe u Nato i EU, ali upozorava da to ne treba da vodi ka kompeticiji Ukrajine i Zapadnog Balkana.

"Nadam se da će Evropa biti ujedinjen, miran kontinent u budućnosti i da će zemlje Zapadnog Balkana postati članice EU. Nadam se i da će Ukrajina, sa podrškom EU naći put ka miru, nezavisnosti i bezbednom položaju u Evropi. Možda je to previše optimistično, ali nemamo drugi izbor. Potrebno je da pokušamo to da ostvarimo", rekao je Fišer.

Bivši vršilac dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Riker, koji kaže da sebe smatra prijateljem Zapadnog Balkana, istakao je da su SAD očekivale da će region biti integrisan u Evropsku uniju.

"Nova geopolitička situacija zahteva da konsolidujemo zapad", ukazao je Riker i dodao da je još i Bizmark govorio o stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu.

Naveo je Severnu Makedoniju kao primer kako se uz podršku mogu rešiti egzistencijalno važna pitanja, kao što je i ime zemlje.

"U SAD postoji snažan fokus na pružanje podrške u sprovođenju procesa evropskih integracija, ali mi ne možemo da odlučimo za EU", dodao je Riker.

Bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović ukazao je da nema dovoljne koordinacije EU i SAD u politici prema Zapadnom Balkanu, što je slabost.

"Najveću odgovornost imaju lokalne političke snage. Ako one nemaju želju da reše probleme sa susedima, ali i unutrašnja pitanja, nema evrospke budućnosti. Unutrašnji problemi u BiH ne mogu biti rešeni stranom intervencijom. Ako lokalni političari nisu spremni da nađu kompromis da im zemlja bude bolja, nema međunarodne organizacije ili zemlje koja bi taj posao obavila umesto njih", ukazao je Josipović.

Istakao je i da niko ne može rešiti problem Kosova i Srbije - umesto Kosova i Srbije. 

"Potreban je kompromis, realnost mora biti poštovana. Ima prostora za kompromis. Neću da govorim šta bi to moglo biti. Ako u Srbji i na Kosovu ima iskrene želje da imaju evropsku budućnost, moraju promeniti svoj stav", smatra Josipović.

Naveo je i da primeri Severne Makedonije i Crne Gore pokazuju kako zemlje rade najbolje, ali i kako nije uvek najbolji odgovor Evropske unije na to. Ipak, ne vidi značajne prepreke za te dve zemlje na putu ka EU.

"Verujem da sve zemlje imaju evropsku budućnost, ali je ona primarno u rukama lokalnih političara. Budite hrabri, ne motivisani populizmom, i nemojte biti obeleženi nacionalizmom, jer su to dva negativna trenda u regionu", rekao je Josipović.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić prisetio se da je, u vreme kada je on bio predsednik u zemlji vladala velika nada da će Srbija postati članica EU, dodajući da je na toj agendi i poražen Slobodan Milošević 2000. godine, jer se tome protivio.

Danas, primetio je, svako ko zastupa tu strategiju - krije je, kako bi dobio glasove građana.

Konstatovao je i da je sitacija u BiH problematična i opasna, jer se ta zemlja suočava sa novim izazovima, dok vlada nepoverenje među narodima. 

"Svi se slažemo da je EU najveći mirovni projekat u novijoj istoriji. Ali, mi ne živimo u periodu mira. Imamo rat u Ukrajini, a niko ne može da predvidi njegov kraj. Ne vidim da je iko spreman sada da radi na mirovnom sporazumu. Ovaj konflikt ne može da se okonča na ratnom polju, to bi bilo opasno. Imamo novi sukob na Bliskom istoku. Imamo konflikt SAD i Kine... Sasvim je jasno, naša realnost je da živimo u potpuno nepredvidivom svetu. Živimo u veoma ekstremnom svetu, a ne radimo na prevenciji konflikata. Nismo u stanju da organizujemo ni UN u tom smislu", rekao je Tadić.

Rekao je da nije optimista, jer ima samo nadu, ali da nije ni pesimista, već skeptičan zbog aktuelne situacije. 

"Vidim nove probleme. Jedna od najtežih stvari u politici je razumevanje drugih, a nemamo takvo ponašanje u političkoj areni. Bio sam u Moldaviji i tamo veruju da će postati članica EU do 2030, ali da li je to moguće? Da li smo iskreni prema njima? Prisetimo se samo koliko to traje na Zapadnom Balkanu...", rekao je Tadić.

Osvrnuo se i na rezoluciju o Srebrenici, o kojoj će početkom maja diskutovati Generalna skupština UN, podsetivši da je on bio prvi političar iz Srbije koji se za to izvinio, jer je smatrao da mu je to dužnost, iako je, kaže, zbog toga možda i izgubio izbore. Poručio je da ta rezolucija neće doneti bolje okruženje u regionu.

Na pitanje Boruta Pahora kako Srbiju, veliku zemlju u regionu, bez koje se ne može zamisliti proširenje EU, ubediti da nastavi evropski put, Tadić je odgovorio da zapadni svet mora da resetuje politiku prema Balkanu i prema Severnoj Makedoniji i BiH.

"Po pitanju Kosova, američki prijatelji su verovali da ćemo prihvatiti nešto što smatraju dobrim po nas, a to je nezavisnost Kosova. Ali, to nije tako", rekao je Tadić.

Ponovo je ukazao na problem rezolucije i Srebrenici.

"Znate li šta Srbi kažu o tome? Odgovoriće da je hiljade Srba u BiH ubijeno. Mora da se promeni strategija, jer u suprotnom ćemo imati ogroman problem. Možemo li zamisliti Zapadni Balkan bez Srbije kao članice EU? Ne treba nam Kaljiningrad usred Evrope", podvukao je Tadić.

Nekadašnji član Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda, Mladen Ivanić ukazao je da je BiH bila poslednji primer uspešne intervencije, jer je Dejtonski sporazum bio pametno rešenje, zato što nije bilo pobednika i poraženog, pa su svi mogli da ga prihvate. Uz to, važno je i da su SAD, Rusija i EU sarađivale i to je bilo poslednje pitanje kada su tako sarađivale, dodao je Ivanić.

"Sada to više nije slučaj. To za nas znači da svako traži svog podržavaoca od spolja. Veoma se plašim za stabilnost regiona, jer će oni na vlasti činiti sve da ostanu na vlasti", rekao je Ivanić.

Dodao je da je bio na Solunskom samitu, kada je atmosfera bila veoma pozitivna, ali je samo godinu dana kasnije, na ručku evropskih lidera, poslata poruka da posle Hrvatske nema daljeg širenja.

"Veoma smo blizu da to postane istina", konstatovao je Ivanić.

Naveo je da bi bio srećan da u narednih 10 godina zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, ali je istovremeno ukazao i da, čak i da zemlje regiona ispune uslove, ima zemalja u EU koje bi rekle - ne. Kao primer, naveo je Severnu Makedoniju, koja je sprovela najteže stvari, a nije dobila datum za početak pristupnih pregovora.

"Da li verujemo onda da će biti ispunjeno što je obećano? Nemojte obećavati ono što ne možete ispuniti", apelovao je Ivanić.

Ukazao je i da na Balkanu treba primeniti ista pravila za sve strane, što do sada nije bio slučaj, jer postoje "favoriti".

"U konfliktima ne sme biti favorita, jer smo svi istovetno odgovorni", dodao je Ivanić.

Bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da je proces evropskih integracija zamrznut, jer ga EU ne smatra tako važnim. 

"Crna Gora je dobar primer toga - uspela je da otvori sva poglavlja. I sada čeka. Junker bio iskren, pa je rekao da je proces obustavljen, a posle njega su govorili o umoru od širenja. Cinično", rekao je Vujanović.

Naveo je da je Crna Gora odličan primer za članstvo - mala zemlja, stabilna, bez otvorenih pitanja sa susedima, zbog čega je uveren da bi prijem Crne Gore ubrzao i druge u regionu u ispunjavanju uslova.

Savetnik predsednika Slovenije za spoljnopolitička pitanja Zlatko Šabić podvukao je značaj dodbrosusedkih odnosa, iz iskustva svoje zemlje, koja je imala probleme sa Hrvatskom i Italijom.

"Moja poruka Zapadnom Balkanu i ostatku sveta je da se moraju doneti i teške odluke, i da uvek treba razmisliti o danu posle. To je važno razumeti kada se govori o budućnosti ", dodao je Šabić.

Naglasio je da EU mora biti otvorena za Zapadni Balkan, dok zemlje regiona moraju u potpunosti ispuniti sve kriterijume za članstvo.

"Kompromisi, kao što je bio slučaj u vezi BiH i njenog puta u EU, samo mogu biti podstrek", kazao je Šabić.

Bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Ketrin Ešton rekla je da se nadala da će do sada videti zemlje Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, ali da je to i dalje veliki izazov za sve - kako da osiguraju da region napreduje na putu ka članstvu.

"Ja sam iz Velike Britanije, koja je izvan EU, tako da ne govorim u ime svoje vlade. Kada gledamo svet, vidimo rastuće tezije, porast populizna, konflikt u Ukrajini, haos i krize na Bliskom istoku... Zemlje Zapadnog Balkana jesu na putu ka EU, a pitanje je kako da u kontekstu geopolitičkih tenzija, napreduju brže", ukazala je Ešton i dodala da se nada da će se svi za 10 godina baviti se nečim drugim.